Преговарање није противно Уставу. Прављење драме око одласка на неки разговор такође није противно Уставу. Прихватити директно или индиректно признање приштинске квази-државе јесте противно Уставу. Надам се и да је најновија драма, само то: још једна драма зарадних политичких поена.
Зашто уопште морамо да преговарамо? Резолуција 1244 је ставила део територије Републике Србије под управу УНМИК-а (скраћеница за Привремена УН администрација на Косову). УНМИК је одлучио да администрацију фактички врши самопроглашена приштинска администрација, а да они надгледају. То не пише у Резолуцији 1244, али не пише ни да не може.
Дражава Србија и све њене институције су од Кумановског споразума 9.јуна 1999. до данас у константном, свакодневном кршењу Устава.
Устав и закони Србије не препознају Резолуцију 1244 и због тога су све институције у Србији у перманентном кршењу Устава и закона, јер не спроводе законе на територији КиМ, а морали би. Србија по нашем Уставу и законима не може са приштинском администрацијом да потписује ништа.
Да би се из стања перманентног кршења Устава вратила у оквире сопственог уставно-правног поретка, Србија би морала да донесе Закон о Косову и Метохији што је Уставни закон из 2006.године и предвидео, али су га и претходна и ова власт игнорисали.
Закон о КиМ би као привремени лекс специјалис увео Резолуцију 1244 у наше законодавство. Тим законом би све институције државе Србије престале да крше сопствени Устав и законе, и Косово и Метохију бисмо заједно са УНМИК-ом и приштинском администрацијом, вратили у уставно-правни поредак Србије.
Доношењем Закона о Косову и Метохији, и УНМИК који нам је наметнула Резолуција 1244, али и приштинска администрација коју нам је наметнуо УНМИК све заједно са Куртијем, би постали привремена покрајинска администрација којој Србија привремено преноси одређене надлежности законом.
Закон о Косову и Метохији, поред тога што враћа КиМ под уставно-правни поредак Србије, служи и да ограничи сваку владу у томе шта сме да потпише. Све што се потпише мора бити у складу са тим законом или се пре потписа мора променити закон у Скупштини пред очима целе јавности.
Када Законом о КиМ, УНМИК и приштинска администрација са све Куртијем, постану привремена администрација аутономне покрајине КиМ, онда држава Србија са својом покрајинском администрацијом може да разговара о таблицама, документима и другим стварима животно важним нашим људима који живе на КиМ.
Па рецимо Законом о КиМ држава Србија може да каже да Приштина привремено има право да донесе статут (могу да га зову како год они хоће), да одабере симболе, да издаје личне карте за грађане Србије који живе на КиМ. Али исто тако закон може да предвиди и да сви грађани који узму ту личну карту имају обавезу да је пријаве и Министарству за КиМ, иначе им та лична карта не важи пред институцијама Србије.
Законом о КиМ држава Србија може да каже да Приштина нема право да издаје пасоше и да Србија такав документ не призаје. А уколико било који грађанин Србије прихвати приштински пасош, тиме губи право на српски пасош, односно губи држављанство Србије. То важи и за све грађане Србије који имају пребивалиште у остатку Србије.
Па би онда сви грађани Србији који живе на КиМ, у складу са законима Србије, могли да користе личне карте које је издала приштинска администрација и ван КиМ, па би могли да пређу административне прелазе. Па би онда Србија подстицала наше људе да узму и документа привремене покрајинске администрације, јер је то интерес Србије.
Па би Законом о КиМ Србија предвидела да покрајинска администрација привремено може да води привредни регистар и да све наше фирме треба да региструју огране у њему и буду видљиви и пословно присутни на територији аутономне покрајине КиМ.
Па би онда, на основу Закона о КиМ, ЕПС и Телеком, али и све приватне фирме биле привремено регистроване и могле да инвестирају и послују на КиМ без да крше законе и Устав Србије. Па би у преговорима око рецимо позивног броја, Србија захтевала да Телеком добије лиценцу на КиМ.
И тако даље, и тако даље …
И поред очигледних предности Закона о КиМ, и власт, али и комплетна опозиција, су потпуно игнорисали наш позив из 2018. да заједно радимо на њему, па смо га написали сами и званично поднели скупштини у фебруару 2020.
Па када вам неко онако површно и надмено каже: само причате шта нећете, а не знате шта хоћете, покажите им ово. И кажите им да Србија жели нормалан живот са Албанцима на КиМ, уз међусобно поштовање и поштовање слободе и достојанства сваког човека, али да се неће одрећи своје територије. И да Србија планира да, тиме што ће економски и на сваки други начин ојачати, поново постане држава ка којој ће други гравитирати, да поново постане светлост на крају тунела и извор слободе за све поробљене људе на Балкану.
Саша Радуловић, председник странке Доста је било
Србија је на потезу – како одговорити на Куртијеву провокацију
Коментариши