Pregovaranje nije protivno Ustavu. Pravljenje drame oko odlaska na neki razgovor takođe nije protivno Ustavu. Prihvatiti direktno ili indirektno priznanje prištinske kvazi-države jeste protivno Ustavu. Nadam se i da je najnovija drama, samo to: još jedna drama zaradnih političkih poena.
Zašto uopšte moramo da pregovaramo? Rezolucija 1244 je stavila deo teritorije Republike Srbije pod upravu UNMIK-a (skraćenica za Privremena UN administracija na Kosovu). UNMIK je odlučio da administraciju faktički vrši samoproglašena prištinska administracija, a da oni nadgledaju. To ne piše u Rezoluciji 1244, ali ne piše ni da ne može.
Dražava Srbija i sve njene institucije su od Kumanovskog sporazuma 9.juna 1999. do danas u konstantnom, svakodnevnom kršenju Ustava.
Ustav i zakoni Srbije ne prepoznaju Rezoluciju 1244 i zbog toga su sve institucije u Srbiji u permanentnom kršenju Ustava i zakona, jer ne sprovode zakone na teritoriji KiM, a morali bi. Srbija po našem Ustavu i zakonima ne može sa prištinskom administracijom da potpisuje ništa.
Da bi se iz stanja permanentnog kršenja Ustava vratila u okvire sopstvenog ustavno-pravnog poretka, Srbija bi morala da donese Zakon o Kosovu i Metohiji što je Ustavni zakon iz 2006.godine i predvideo, ali su ga i prethodna i ova vlast ignorisali.
Zakon o KiM bi kao privremeni leks specijalis uveo Rezoluciju 1244 u naše zakonodavstvo. Tim zakonom bi sve institucije države Srbije prestale da krše sopstveni Ustav i zakone, i Kosovo i Metohiju bismo zajedno sa UNMIK-om i prištinskom administracijom, vratili u ustavno-pravni poredak Srbije.
Donošenjem Zakona o Kosovu i Metohiji, i UNMIK koji nam je nametnula Rezolucija 1244, ali i prištinska administracija koju nam je nametnuo UNMIK sve zajedno sa Kurtijem, bi postali privremena pokrajinska administracija kojoj Srbija privremeno prenosi određene nadležnosti zakonom.
Zakon o Kosovu i Metohiji, pored toga što vraća KiM pod ustavno-pravni poredak Srbije, služi i da ograniči svaku vladu u tome šta sme da potpiše. Sve što se potpiše mora biti u skladu sa tim zakonom ili se pre potpisa mora promeniti zakon u Skupštini pred očima cele javnosti.
Kada Zakonom o KiM, UNMIK i prištinska administracija sa sve Kurtijem, postanu privremena administracija autonomne pokrajine KiM, onda država Srbija sa svojom pokrajinskom administracijom može da razgovara o tablicama, dokumentima i drugim stvarima životno važnim našim ljudima koji žive na KiM.
Pa recimo Zakonom o KiM država Srbija može da kaže da Priština privremeno ima pravo da donese statut (mogu da ga zovu kako god oni hoće), da odabere simbole, da izdaje lične karte za građane Srbije koji žive na KiM. Ali isto tako zakon može da predvidi i da svi građani koji uzmu tu ličnu kartu imaju obavezu da je prijave i Ministarstvu za KiM, inače im ta lična karta ne važi pred institucijama Srbije.
Zakonom o KiM država Srbija može da kaže da Priština nema pravo da izdaje pasoše i da Srbija takav dokument ne prizaje. A ukoliko bilo koji građanin Srbije prihvati prištinski pasoš, time gubi pravo na srpski pasoš, odnosno gubi državljanstvo Srbije. To važi i za sve građane Srbije koji imaju prebivalište u ostatku Srbije.
Pa bi onda svi građani Srbiji koji žive na KiM, u skladu sa zakonima Srbije, mogli da koriste lične karte koje je izdala prištinska administracija i van KiM, pa bi mogli da pređu administrativne prelaze. Pa bi onda Srbija podsticala naše ljude da uzmu i dokumenta privremene pokrajinske administracije, jer je to interes Srbije.
Pa bi Zakonom o KiM Srbija predvidela da pokrajinska administracija privremeno može da vodi privredni registar i da sve naše firme treba da registruju ograne u njemu i budu vidljivi i poslovno prisutni na teritoriji autonomne pokrajine KiM.
Pa bi onda, na osnovu Zakona o KiM, EPS i Telekom, ali i sve privatne firme bile privremeno registrovane i mogle da investiraju i posluju na KiM bez da krše zakone i Ustav Srbije. Pa bi u pregovorima oko recimo pozivnog broja, Srbija zahtevala da Telekom dobije licencu na KiM.
I tako dalje, i tako dalje …
I pored očiglednih prednosti Zakona o KiM, i vlast, ali i kompletna opozicija, su potpuno ignorisali naš poziv iz 2018. da zajedno radimo na njemu, pa smo ga napisali sami i zvanično podneli skupštini u februaru 2020.
Pa kada vam neko onako površno i nadmeno kaže: samo pričate šta nećete, a ne znate šta hoćete, pokažite im ovo. I kažite im da Srbija želi normalan život sa Albancima na KiM, uz međusobno poštovanje i poštovanje slobode i dostojanstva svakog čoveka, ali da se neće odreći svoje teritorije. I da Srbija planira da, time što će ekonomski i na svaki drugi način ojačati, ponovo postane država ka kojoj će drugi gravitirati, da ponovo postane svetlost na kraju tunela i izvor slobode za sve porobljene ljude na Balkanu.
Saša Radulović, predsednik stranke Dosta je bilo
Srbija je na potezu – kako odgovoriti na Kurtijevu provokaciju
Komentariši