VIDEO Autorski tekst Beograd Urbanizam

Cilj parking sistema nije novac, već dobro funkcionisanje grada

Često ćete od gradskih zvaničnika čuti pohvale da Javno preduzeće Parking servis u Beogradu ima veoma velike prihode. To bi bilo dobro kada bi cilj regulisanja parkiranja bio što veći prihod grada. Međutim, ako bi to bio cilj, onda bi grad još više mogao da profitira kada bi vlasti odlučile da ceo grad bude jedna zona, a cena parkinga bude deset puta veća nego što je sada u prvoj zoni.

Na njihovu žalost, cilj regulisanja parkiranja nije zarada, već bolje funkcionisanje grada. Još konkretnije, cilj je rasterećenje saobraćaja u delovima u kome je preopterećen. Obično je to centar grada. Ako nema dovoljno parking mesta, onda će učesnici u saobraćaju koji kruže ulicama u potrazi za slobodnim mestom dodatno opterećivati saobraćaj.

Problem parkiranja ima svaki veliki grad u svetu. Obavezni elementi rešavanja ovakvog problema, ako želite uspeh, a ne puko fingiranje rešavanja problema su:

  1. Stručna analiza problema sa predloženim rešenjima i studijom opravdanosti i izvodljivosti.
  2. Sprovođenje mera.
  3. Merenje efekata sprovedenih mera (stručna analiza manjeg obima) na svakih tri do pet godina ili kraće.
  4. Korigovanje mera u skladu sa analizom pod tačkom 3.
  5. Vraćati se na tačku tri svakih tri do pet godina i na tačku 1 svakih 10 godina.

Jedna od ključnih zadataka u upravljanju gradom je ne sabotirati sopstvene mere. Šta je Grad do sad uradio da bi rešio problem sa parkiranjem? Uradio je stručnu analizu, sproveo mere i onda počeo da minira sopstvene mere.

Na primer, karte za povlašćene korisnike (PPK) je trebalo da dobiju samo stanari odgovarajuće zone. Njima su izdavane nalepnice, slične nalepnicama o registraciji. Onda se postavilo pitanje vozila firmi koje posluju u zonama koje ograničavaju parkiranje. Nađeno je rešenje kojim se strogo ograničenom broju vozila u vlasništvu firmi, po jasno definisanim pravilima, dodeljuju PPK nalepnice.

Kada je broj vozila sa PPK nalepnicama porastao daleko od proračunatog (i počeo da dovodi u pitanje ceo projekat) i kada je gradskim vlastima ukazano na taj problem, odgovor vlasti je bio otkazivanje nalepnica (mada je deljenje PPK bilo nastavljeno). Dakle, išlo se na smanjivanje transparetnosti, a ne na rešavanje problema. Sada je teže kontrolisati da li vlasti sprovode mere kao što je zacrtano ili ih krše.

Podsetimo, vlasti su platile stručnjacima da im preporuče mere koje sad same krše. Naravno, preporuke su plaćene novcem svih građana koji plaćaju porez.

Jedan od boljih načina da sabotirate sopstvene mere je da ne sprovedete kontrolu i sankcionisanje onih koji se mera ne pridržavaju. Vlast je i ovu autosabotažu odlično odradila. Svako ko se ikad kretao gradom je imao priliku da vidi mnogobrojna nepropisno parkirana vozila. Da se takvi postupci sankcionišu, vozači ne bi bili ohrabrivani da se tako ponašaju. S druge strane, nesakcionisanjem takvog ponašanja se građanima koji poštuju pravila sugeriše “da baš i nema neke koristi od toga što ti poštuješ pravila, vidiš da svi parkiraju gde hoće”.

Ta politika izmešanih poruka u kojima se s jedne strane propisuje neko pravilo, a sa druge masovno “žmuri” na kršenje istog, te upravo suprotno postaje nepisano pravilo, je veoma štetna za društvo uopšte bilo da se radi o parkiranju, plaćanju karte u javnom prevozu, vožnji žutom trakom, redovnom plaćanju računa za struju ili o nečem drugom.

Da stvar bude gora, sankcionisanje se, verovatno u cilju da se prikaže da se nešto radi i prikupljanja prihoda, vrši vrlo selektivno. Tako, na primer, nije retko da pauk odnosi vozila parkirana u blizini bolnica ili domova zdravlja, dok na mesta gde su po pravilu nepropisno parkirana skupa vozila, pauk ne zalazi.

Analize rezultata mera sa predlogom korigovanja, koje bi po pravilu morale da se rade na svakih tri do pet godina, u Beogradu ili nisu rađene uopšte ili su rađene fingirano i parcijalno. Tako se prošle godine pojavio tender za studiju opravdanosti i izvodljivosti projekta, a sam projekat je pokrenut pre nego što je tender završen.

Do koje mere je stanje danas loše vidi se i golim okom, bez ikakve ozbiljne studije. Dovoljno je da probate da se parkirate u centru (verovatno ćete kružiti pola sata) i da se zapitate da li bi situacija bila iole gora da uopšte ne postoje zone i naplata parkinga.

Neke mere, koje se u svetu uveliko primenjuju, se nameću i bez dublje analize. Pošto smo konstatovali da cilj regulisanja nije zarada grada, već rasterećenje saobraćaja, onda je jasno da ako imate dve vrste resursa (dve vrste parking mesta), nije racionalno da je jedan od tih resursa slabo iskorišćen, dok je drugi prebukiran.

Konkretno, nije racionalno da koristite mere koje za posledicu imaju da su kapaciteti javnih garaža do pola iskorišćeni, dok su mesta na ulici prebukirana. Rešenje je, dakle, promeniti mere koje dovode do toga, a to su cene parkiranja u garaži i cene parkiranja na ulici. Odnos tih cena treba da bude takav da su kapaciteti garaže značajno popunjeni i da slobodnih mesta na ulici ima dovoljno.

Ako je cena parkiranja u garaži dovoljno manja od cene parkiranja na ulici, probaćete prvo da se parkirate u garaži, osim ako baš žurite da nešto obavite i garaža nije dovoljno blizu vašeg cilja, kada će vam biti jako drago što ne morate dugo da kružite loveći slobodno mesto.

Kolika je tačno popunjenost garaže poželjna, predmet je velikog broja istraživanja u svetu i kod nas. Posle uvođenja takvih mera neophodno je praćenje rezultata sprovođenja mera i njihovog eventualnog korigovanja. Analiza i stručna procena nije posao vlasti, za to se angažuju stručnjaci, domaći ili strani. Naša zemlja ima dovoljno stručnjaka u toj oblasti.

Dovoljno je pomenuti Saobraćajne fakultete u Beogradu i Novom Sadu, a pored njih postoje CIP i razne druge konsultanske kuće. Dakle, za vlast je dovoljno da želi da reši problem i da se pridržava mera (odnosno da ih sama ne sabotira) koje preporučuju stručnjaci u studiji koju je vlast platila novcem građana. Ponavljam, kontrola i sankcionisanje su, pored merenja rezultata, ključni za uspeh bilo kog projekta.

Mera optimalnog tarifiranja (parking mesta u javnim garažama i parking mesta na ulici) je najeftinija i najjednostavnija za primenu i apsolutno je nejasno zašto je gradske vlasti ne primene. Pored pomenute mere tarifiranja, mnoge druge mere su potrebne i poželjne.

U svrhu rasterećenja saobraćaja u centru grada, potrebno je podići kvalitet gradskog prevoza i učiniti cene pristupačnijim. Kvalitet podrazumeva i konform i pozdanost i brzinu. Kad pouzdanost i brzina prevoza zataje, onda korisnici troše mnogo više vremena (i nerava) nego što bi inače. Ako postoji velika verovatnoća da ćete na stanici provesti 20 minuta čekajući prevoz i na kraju dočekati dva ili tri autobusa jedan za drugim (i da ćete se gužvati, jer su i na ostalim stanicama ljudi čekali 20 minuta), onda morate da planirate da krenete 20 minuta ranije, ako želite da stignete na vreme. Ako još morate i da presedate, možda ćete i na toj stanici čekati dugo.

Tada imate značajan podsticaj da krenete sopstvenim autom. I verovatno nećete biti jedini, što znači da će na ulicama biti mnogo više automobila nego inače, zbog čega ni autom nećete stići onoliko brzo koliko biste da je javni prevoz pouzdaniji. Kada je građanima isplativije, konformnije i dovoljno pouzdano i brzo da u centar dolaze gradskim prevozom, a da dolazak kolima ostave samo za situacije koje su hitne (u hitnim situacijama je jako bitno da možete brzo da nađete slobodno parking mesto) ili u slučaju kada gradskim prevozom ne mogu da prevezu neophodne stvari (na primer, majstor koji mora da doveze uređaje i alat), oni će radije koristiti gradski prevoz.

Koliko su povezane stvari u saobraćaju govori i to da, ako je saobraćaj u centru rasterećen, onda se za vozila gradskog saobraćaja ostavlja više prostora, pa je lakše povećati efikasnost gradskog prevoza. Dakle, rešavanje jednog od tih problema dovodi do efikasnijeg rešavanja drugog i obrnuto. Tu je takođe mera podsticaja korišćenja nemotorizovanih vidova kretanja (planiranje i izgradnja biciklističkih i pešačkih staza) i razne druge mere.

Jedino što se može zaključiti je da su gradske vlasti (ne samo poslednja, nego i prethodne) svojim delovanjem unazadile stanje sa parkiranjem u Beogradu i da postoje izuzetno jeftini mehanizmi kojima se situacija može značajno popraviti. Stručnjake imamo, potrebno je samo da ih neko posluša. Dakle, nema političke volje da se unapredi kvalitet življenja građana i funkcionisanja grada. Bahatost, nezainteresovanost za probleme grada i građana, neznanje ili kombinacija nekih od ove tri stvari, sasvim je svejedno.

Dejan Ilić 

Član OO DJB Voždovac

Dosta je bilo

Dosta je bilo

Ostavite komentar

6 Komentara na "Cilj parking sistema nije novac, već dobro funkcionisanje grada"

avatar
2500
Sortirajte po:   najnoviji | najstariji
Iskusan
Gost
Iskusan

U Beogradu ne moze da se vozi bicikl, kao vid prevoza, sem na Novom Beogradu.

Beograd nije London ili Amsterdam, koji su ravni kao zejtin. Beograd je grad na vise brda nego Rim.
Jednostavno, samo ozbiljno utreniran biciklista bi mogao da vozi po starom Beogradu. A normalan covek bi bicikom dosao na posao znojav i smrdljiv. Prosto je to tako.
Dalje, Beograd je tako prebukiran da ni pesaci ne mogu da se krecu, a kamoli biciklisti. Ulice su uzane i zakrcene i ne postoji sansa da se napravi odrziva staza za bicikliste. A i da se napravi, opet su tu ona brda. Uostalom, probajte da vozite Bulevarom JNA od autokomande do Trosarine… sem ko je bas u kondiciji… tesko!

Betelgeuse
Gost
Betelgeuse

Niste čuli za električni bicikl, koji znatno olakšava vožnju na usponima? To o čemu govorite je IZGOVOR, ne pokušavate da nađete rešenje. Problem u Beogradu nije brdovit teren, već nepostojanje bilo kakve smislene infrastrukture, uključujući i biciklističke staze.
Obično se ovako radi – ko ne zna, a želi, pita one koji znaju. DJB lepo poseti vlasti u Kopenhagenu, koji ima oko 400 km biciklističkih staza a do 62 odsto stanovnika na posao ili u školu idu biciklom, i vidi kako se to rešilo. Imate na youtube tone materijala o tome.
Uzgred planiraju da do 2025. budu 100% karbon neutralni, što je takoreći iza ćoška.

https://www.youtube.com/watch?v=NAr5sB6aivk

https://www.youtube.com/watch?v=_VdM_NV_blA

https://www.youtube.com/watch?v=K7YVqhEQ8_k

https://www.youtube.com/watch?v=qYGL80qx71g

https://www.youtube.com/watch?v=rycu9iESYCM

Pozdrav iz Danske svim simpatizerima i članovima najbolje stranke u Srbiji ikad, DJB!

Tanja
Gost
Tanja

Mislim da je kljucan razlog zasto ni ove, ni prethodne gradske vlasti jeftinim mehanizmima ni ovaj, ni mnoge druge probleme grada nisu bar delimicno resile, medju razlozima koje ste u tekstu naveli, je pre svega nezainteresovanost za probleme gradjana i grada.
Njima je bitno samo da se docepaju vlasti,bilo kog nivoa vlasti,pa da se tu ima pristup kasici i privilegijama,nikakvi problemi gradjana i grada ih ne interesuju,oni nisu zato tu.Inace,bilo bi dobro ispitati i ova parking mesta za invalide,neverovatno je koliko imamo parking mesta za invalide,da li je moguce da imamo toliko invalida.Masovne su i situacije po beogradskim opstinama gde je covek nelegalno dozidao sebi garazu u okviru stambene zgrade ili na zelenoj povrsini(mislim nelegalno jer mi je neverovatno da je tako nesto moguce legalizovati,takvo ruglo,ali kod nas nista nije nemoguce) i onda onemogucio parking na 1 parking mestu sem za sopstveno vozilo,jer zaboga, nema pristup garazi.I sta sad, da se parkiras na takvom mestu,da se svadjas sa takvima,koji ocigledno imaju neku protekciju,naravno svaki gradjanin to izbegava,nikad se ne zna kako ce se takvi sukobi zavrsiti

Ana
Gost
Ana

Molim DJB da se pozabavi sadašnjom idejom gradske vlasti da ukine trolejbusku i autobusku stanicu na Studentskom trgu tako da će se prevozom moći doći samo do Trga Republike a odatle će ljudi do kraja Knez Mihajlove i do Kalemegdana morati da idu pešice. Lično smatram da su tako velike pešačke zone u velikom gradu gde nema metroa apsurdne i nedopustive jer, pitam se, kako će ljudi koji ne mogu mnogo da hodaju ili hodaju recimo sa štapom moći da se kreću centrom. Velliki gradovi u kojima postoje pešačke zone u centru (gde se obično nalaze i koncertne dvorane, muzeji i razni drugi sadržaji), kao recimo Beč, imaju metro kojim možete bez problema da dodjete u sam centar. Istina je da postoje tramvaji koji idu uz sam Kalemegdan ali oni nisu dobro povezani sa ostatkom prevoza. Ima li šanse da se, ako se promeni vlast u gradu, od tog projekta odustane? A drugo, kosa mi se unapred diže na glavi kada zamislim kako će ova vlast da rekonstruiše park na Studentskom trgu. Hoće li i njega da svede na beton i kamen kao što su to uradili sa Cvetnim trgom koji sada liči na neki trg u arapskim zemljama i izgubio je onaj karakteristični francuski šarm, kao uostalom i deo grada oko „Pevca“ sa onom odvratnom fontanom koja izgleda kao da je od stiropora i potpuno odudara od beogradskog duha. Sadašnja beogradska vlast je potpuno upropastila Beograd i uporno i dalje pokušava da od njega napravi nešto što nikada nije bio (u to spada i sramota sa tzv. Beogradom na vodi). Isto tako su od Vračara i Dorćola napravili betonska predgrađa i potpuno uništili njihov karakter – a to su bila dva najlepša dela Beograda.

Petar
Gost
Petar

Uvek se svodi na isto,a to je zelja za profitom i lakim uzimanjem novca.Zivim u BG dovoljno dugo da znam da sam parkirao i mnogo pre nego sto je DS doveo svoju ekipu sa kanticama sa nacrtaju parking mesta i naplacuju. Sta oni naplacuju? Placaju se akcize na gorivo, takse, nameti, registracije, putarine.Da li neko ocekuje da autmobil treba da levitira dok se ne vozi? Parking mesto mora biti slobodno za svako registrovano vozilo jer je to javno dobro kao i trotoar kojim se krece pesak. Parking servis treba da izdrzava budzet i da se izdrazva od naplate kazni za nepropisno parkirane a njih je dovoljno ali se zakon ne sprovodi posteno (kao ni u drugim oblastima). Zivim na vracaru i svi mi ovde dobro znamo koliko je nepropisno parkiranih koji su nekaznjeni.Ortaci od komulanaca ili 50 eur mesec dana da te policija ne dira dok srces pice u Njegosevoj. Proglasili su uslugom parking servis. Nikakva usluga se ne namece nego se trazi. Ja kao i vecina vozaca nismo trazili njihovu nepostojecu uslugu. Parking (sa osiguranjem vozila od kradje) moze da se naplacuje u garazama koje grad gradi.Na gradu je da dugorocno planira razvoj i predvidi potrebu parking mesta. To se u Jugoslaviji nije radilo iako smo imali 5 fabrika automobila. Beograd je put rupa i moguce je napraviti montazne garaze na sprat ili podzemne garaze. Ne samo da se ne vodi racuna o parkingu vec se jos za vreme DS-a namerno radilo na podizanju tenzije i smanjivaju mesta kako bi se opravdao ovak kriminalni biznis model.To se sprovodilo namernim duzinskim pozicioniranjem mesta tamo gde ima mesta da vozila stoje jedno pored drugog (zivim u takvoj ulici,gledam enromno prazno parce trotoara gde retko prolaze ljudi). Osim ovoga,namerno su coskovi ulica po Vracaru suzavani,postavljani stubici kako bi se smanjio broj mesta. Metro, biciklisticke staze, i garantovanje preciznosti javnog prevoza.A to je moguce samo postovanjem zakona, tj kaznjavanjem svih onih koji voze zutom trakom ili staju na sva 4.Stvar je organizacije i dobre volje i zdrave logike. Toga nece biti sve dok se parking gleda kao resurs za profit,nametnut stanovnistvu. Po mom misljenju, jos jedna stvar je bitna. Tenzija koja nastaje od represije zbog parkinga. To rezultuje,nervozom,besom i na kraju agresijom. Narod je pritisnut sa svih strana,upravo ovakvim pravilima a o mentalnom stanju nacije primitivna drzava ne vodi racuna. Relaksacija od nameta, poreza i taksi je resenje (naplata parkinga tu spada) a sa druge strane svrsishodna potrosnja budzeta

Komsija mladenovac
Gost
Komsija mladenovac

Program za grad Beograd na flajere i delite svakodnevno. Altivisti placeni nek stoje smenu ujutru i uvece ispred garaza parking servisa i neka delw. da vide ljudi sta planirate sa time. Isto i sa kom policijom. aktivisti mogu da rade sa clanovima sire i svoju ideju na terenu. 50.000 flajera nedwljno sa planom razvoja grada dace rezultate.

wpDiscuz