VIDEO Autorski tekst Bezbednost Kosovo i Metohija

Mesec dana vlade SNS i Ramuša Haradinaja

Kosovo i Metohija su ugovorom potpisanim na Londonskoj konferenciji kojom su okončani balkanski ratovi 1913. godine postali deo Srbije. Tim istim ugovorom je i formirana država Albanija. Albanci nikada nisu bili zadovoljni ovim ugovorom jer je veliki broj Albanaca ostao van granica te nove države Albanije.

Srbija je vodila katastrofalnu politiku tokom devedesetih i ušla u sukob sa praktično celim svetom, i istokom i zapadom. Tom pogubnom politikom je međunarodno priznat ugovor sa Londonske konferencije, po kome je Kosovo deo Srbije bez ograničenja, zamenjen novim ugovorom koji se zove Rezolucija 1244 i koji je doneo Savet bezbednosti UN 1999. godine. Ta rezulucija je obavezujući ugovor i važi na teritoriji Srbije zato što je Srbija takođe ugovorom pristupila Ujedinjenim nacijama i prihvatila njene nadležnosti još 1945. godine. Da nije bilo te pogubne politike, nikada ne bismo ni bili u sadašnjoj situaciji. Ovo građani Srbije moraju da znaju.

Taj ugovor, Rezolucija 1244, je mnogo lošiji po Srbiju nego prethodni ugovor sa Londonske konferencije, ali je opet međunarodno obavezujući ugovor. I u njemu piše da je Kosovo i Metohija deo Srbije. U njemu takođe piše da država Srbija više ne upravlja teritorijom Kosova i Metohije i da na toj teritoriji više ne važe zakoni Srbije, već da njom upravlja Savet bezbednosti UN preko UNMIK-a, te da će se trajni status pokrajine rešiti kasnije.

Rezolucija 1244 se ne poštuje. Ugovor je na snazi i Kosovo zaista nije država i bez saglasnosti Srbije ne može postati članica UN. Ali kada se na Kosovu donese ustav koji je u suprotnosti sa tim ugovorom, UN administracija ga ne poništava, tu ništa ne možemo. Ili kada kosovsko društvo počini strašan zločin kao što je pogrom i proterivanje srpskog i ostalog nealbanskog stanovništva marta 2004. godine i izvrši etničko čišćenje, UN administracija ne reaguje, i ni tu ništa ne možemo. Ne znam da li ima išta udaljenije od evropskih vrednosti od ignorisanja tog zločina. Ili kada Kosovo protivno svim pravilima krene da privatizuje društvena preduzeća i otima akcionarska prava u Trepči, ni UN ni EU administracija ne reaguju. Na terenu, vreme ne radi za interese Republike Srbije i njenih građana. Zapad, čiji su vojnici na teritoriji KiM, ne poštuje Rezoluciju 1244 i tu ne možemo ništa.

Savet bezbednosti bi mogao da reši ovo pitanje novom rezolucijom o kojoj se Srbija ne bi pitala i da, recimo, odredi referendum kojim bi stanovnici Kosova odlučili da li da budu nezavisna država. Ova odluka bi onda bila obavezujuća i za Srbiju i Kosovo bi na osnovu nje postalo članica UN. “Nevolja” takve rezolucije je što bi onda morala da važi i za, recimo, Krim i za mnoge druge teritorije u svetu. Ta rezolucija bi postala opasan presedan. Rusija bi recimo rado prihvatila taj presedan, jer bi rešio pitanje Krima. Iako zapad godinama pokušava da argumentuje kako je Kosovo poseban slučaj, već je svima potpuno jasno da nije, tako da se od tog puta odustalo. Da bi se realizovao projekat Kosova tako da ne predstavlja opasan presedan, ostao je samo jedan put: novi ugovor samih zainteresovanih strana, Srbije i većinskog stanovnišva Kosova, koji bi onda priznala međunarodna zajednica. Za to se Srbija itekako pita.

Država Srbija više nikada neće administrirati na teritoriji na kojoj većinu čine Albanci na Kosovu. Pred tom činjenicom ne treba gurati glavu u pesak. Jer to se može postići samo krvavim ratom i etničkim čišćenjem. Nadam se da smo kao društvo naučili barem te lekcije devedesetih i da to više niko ne priziva. To još uvek ne znači da je Kosovo država. To, takođe, ne znači da država Srbija nema legitimna prava na Kosovu, da naša privredna društva i naši građani treba da izgube imovinu, prava i kulturnu baštinu na Kosovu.

Po pitanju Kosova, niti nam je zapad neprijatelj, niti nam je istok prijatelj. I jedni i drugi imaju sopstvene interese. Ruski interes je Krim, zapadni Kosovo. Njihovi političari su previše sebe investirali u taj projekat. Političke vlasti u Srbiji su bile naivne i ono što su neke druge generacije stekle, olako prokockale. U spoljnoj politici ne postoje prijateljstva, postoje samo interesi.

Posao izabranih političkih lidera na vlasti je da uđu u pregovore sa Albancima o istorijskom pomirenju srpskog i albanskog naroda na temelju poštovanja ugovora, imovine SVIH pravnih i fizičkih lica, ljudskih prava, istinske autonomije, kulturne baštine, ekonomskih interesa i zajedničke budućnosti. Preambula Ustava se može menjati samo nakon što izabrani predstavnici i politički lideri dva naroda postignu sporazum čija bi potvrda bila referendum građana. Pre toga, to bi značilo ili diletantsko pregovaranje ili izdaju svih nacionalnih interesa i ne bi smelo biti na pameti bilo kom političaru. Pre svih predsedniku države. Upravo zbog toga bi morao da prekine da traži iza koga bi mogao da se sakrije u vezi sa obećanjima datim u Briselu, da se prenemaže sa navodnim pozivima na dijalog i razmenu ideja ili traži alibi od DS-a ili bilo koga drugog za promenu Ustava. Jer ko god da mu pruži pomoć u tome, taj projekat je osuđen na propast.

Referendum o izbacivanju preambule iz Ustava Republike Srbije je sigurno osuđen na propast, jer je za uspeh referenduma potrebno da na referendum izađe 50 odsto građana upisanih u birački spisak, što iznosi skoro 3,4 miliona birača. Kampanja protiv refenduma je jednostavna: “ostani kod kuće”. Ovo znači da SNS, kada bi i uspeo da ubedi sve svoje birače da pokloni Kosovo, to je samo nešto više od pola potrebnog broja.

Ovo takođe znači da je za uspeh referenduma potreban konsenzus svih. DJB, a i mnogi drugi, takav diletantski potez prodaje države, neće podržati. “Ideja” za pregovore je više nego jasna i DJB je objavio pre dve godine: princip imovine i ugovora kao osnov istorijskog pomirenja srpskog i albanskog naroda, ne političkih zakulisnih radnji i politička rasprodaja države zarad ostanka na vlasti SNS-a.

Imovina i ugovori su evropske vrednosti. Oni su civilizacijske vrednosti. Bez obzira na to da li su dve ili tri ili 22 zemlje EU to, usled trenutne amnezije, zaboravili. O elementarnim principima se ne da pregovarati. Ne postoji evropski konsenzus o mojoj imovini i mojim ugovorima. Uopšte me ne interesuje šta velike sile misle o mojoj imovini. Moja imovina i moji ugovori su moji. O njima nikada nikoga neću pitati. Vi sa svojim kako vi hoćete.

Saša Radulović
predsednik Dosta je bilo

Dosta je bilo

Dosta je bilo

Ostavite komentar

2 Komentara na "Mesec dana vlade SNS i Ramuša Haradinaja"

avatar
2500
Sortirajte po:   najnoviji | najstariji
Nikola
Gost
Nikola

Pitanje Kosova i Metohije je mnogo, mnogo kompleksnije nego što je napisati jedan autorski članak, kao što je ovde slučaj. U svojoj milenijumskoj istoriji Srbija je više nemala nego li imala Kosovo i Metohiju u svom sastavu, ali niko u vlasti Srbije (barem do ove sadašnje) nikad i nigde se ni javno ni tajno nije odrekao interesa države Srbije na kosovu. Zato su sve međunarodne konferencije od Londonske, preko Versajske, Pariske pa čak i do Rezolucije 1244 Kosovo priznavale u sastavu Srbije. Drugo je pitanje da li su ga poštovale. Tu je pokojni premijer Đinđić bio u pravu kada je pred smrt izrekao suštinu oko statusa Kosova i Metohije: Sve da i Albanci Srbima na Kosovu i Metohiju garantuju poštovanje svih ljudskih prava (a toga danas ima u tragovima na Kosovu i Metohiji), nije rešeno pitanje statusa srpske države na Kosovu i Metohiji!
Na našu veliku žalost sadašnja vlast (bolje napisano predsednik) vide problem rešavanja statusa Kosova, kao rešavanje svojih ličnih interesa (ili iz diktiranih mu interesa) a ne državnih. Jeste interese da se sklopi pravno obavezujući dogovor sa vođama albanske većine na Kosovu (a ne sa Kosovom) o zajedničkoj budućnosti, ali ne na dosadašnji način vođenja tzv. Briselskih (ne)sporazuma, gde Srbija daje sve a dobija jedno veliko ništa ( u obliku tzv. Zajednice srpskih opština) i još ponešto (u vidu „legendarnog“ suda za zločine OVK nad Srbima, koji će se voljom vlasti u Beogradu završiti kao sud za zločine na Kosovu, znamo unapred i kojih i kakvih). To nije kompromisno rešavanja problema Kosova, kako ga lažno želi predstavi predsednik Srbije (da mu ruke budu prljave od kompromisa, a glave hladne a srce vrelo!?!).
Za istorijski dogovor između države Srbije i albanske većine na Kosovu, treba baš sve suprotno od ovoga što propoveda predsednik Srbije: Vrela glava, hladno srce a nadasve – čiste ruke, što aktuelnog predsednika automatski diskvalifikuje za vođenje takvih razgovora!
Ono što može da „spase“ovu vlast su sada jedino krajnje neodgovorne vođe tzv. opozicije koji bi mu sada priskočili upomoć u vođenju tzv. „unutrašnjeg dijaloga ili promene Ustava“, kao isto takvi elementi iz SANU-a i SPC-a.

drug Luka
Gost
drug Luka

Kako je krenulo dogodine mozda Vucic sedne za sto i sa Naserom Oricem predsednikom BiH. Ko zna,ko zna.

wpDiscuz