Људска права Политика Саопштењe

Oсобе са инвалидитетом живе 365 дана у години

Данас се широм света обележава Међународни дан особа са инвалидитетом. Генерална скупштина Уједињених нација је 1992. године усвојила Резолуцију 47/3, којом је позвала све земље да обележавају Међународни дан особа са инвалидитетом.

Циљ обележавања данашњег датума је промовисање и разумевање концепта инвалидитета и мобилизација подршке за остваривање права и достојанства особа са инвалидитетом. Поред тога, настоји се да се повећа свест о значају укључивања особа са инвалидитетом у сваки аспект политичког, социјалног, економског и културног живота

Тема овогодишњег Међународног дана особа са инвалиидтетом, коју су дефинисале Уједињене нације је „Трансформација ка одрживом и отпорном друштву за све“.

Доста је било подсећа јавност да, према проценама Светске здравствене организације, између 10 и 15% укупног становништва чине особе са инвалидитетом. Упркос томе што је Србија једна од земаља које су потписале Конвенцију о правима особа са инвалидитетом, ове особе и даље се суочавају са системском дискриминацијом.

Позивамо институције да донесу Стратегију о уклањању физичких и информационо-комуникационих баријера како би се омогућила пуна равноправност ових особа и поштовање људских права. Истичемо и то да је Доста је било једина парламентарна странка која је укључила особе са инвалидитетом у политички процес и позива и остале политичке организације да следе наш пример.

Покрет Доста је било ће наставити да негује политику пуне равноправности свих грађана Србије и сопственим примером показати како је могуће остварити потпуну инклузију особа са инвалидитетом.

Доста је било

Доста је било

Оставите коментар

1 Коментар на "Oсобе са инвалидитетом живе 365 дана у години"

avatar
2500
Сортирајте по:   најновији | најстарији
goran j.
Гост
goran j.

U tekstu nedostaje konstatacija da je broj osoba sa invaliditetom u porastu i da za to postoji razlog koji nas po nekom pravilu ne zanima.Bavimo se uvek samo posledicama , udubljeni smo samo u sadasnji trenutak i ne vidimo cvrstu uzrocno posledicnu vezu izmedju proslosti , sadasnjosti i buducnosti.
Dezorjentacija u vremenu i prostoru je sveprisutna i uglavnom se zivi u tim okolnostima pa nije ni cudo da nam se istorija ponavlja ciklicno od perioda manjeg ili veceg dobra pa do isto tako zla.
Potrebno je krenuti od bazalnih vrednosnih uverenja koja moramo nastojati da ostvarimo a koja ce nam urediti ceo nas zivot i zivot narednih generacija.Kao kod pravnog sistema nas ustav bi trebalo da budu nase tri glavne zelje: da budemo zivi , zdravi [ psiho fizicki ]ida smo ispunjeni osecanjem srece u dusi .Formirali smo temelj i sad mozemo graditi dalje , sve ce se samo nametnuti i privreda i kultura i ishrana , nacin odgoja narednih generacija…sve mora biti uskladjeno sa „ustavom“i problemi ce polako nestajati a ne kao danas umnozavati . U kontekstu ovakvog gledista i invaliditet [ za mene je invaliditet i pad elementarnih sposobnosti [kod „normalnih ljudi „] kretanja , fizickog rada , vestina i nagona da se gradi ,zatim nagona da se zasadi i gaji hrana ili cvece] kao pojava ce biti sve redji i mi cemo ozdraviti kao drustvo.U suprotnom cekajmo gorstake koji ce sigurno doci [jer uvek dolaze po pravilu nase spirale] i ognjem ispraviti sve iskrivljeno i deformisano pa ce na zgaristu nici nova trava , lepa zelena i zdrava.

wpDiscuz