Autorski tekst Državna uprava

“Vladar Srbije” ili direktor državne firme?

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (tek sada) je uvažio žalbu DJB od 13. avgusta 2015. godine i (nikada nije kasno) naložio da JP Elektromreže Srbije dostave javnosti na uvid poslovnu biografiju Nikole Petrovića, (sada već bivšeg) direktora Elektromreža Srbije i kuma predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Dosta je bilo je tražio informacije o biografiji Nikole Petrovića još 2014. godine u okviru akcije “Biografije na sunce”, što je Vlada odbila uz obrazloženje da bi objavljivanje biografije moglo da naškodi ugledu Nikole Petrovića. 

Ne znam da li samo srpski narod ima potrebu da mistifikuje, ali znam da mi to radimo u svim mogućim nijansama. Pa tako, kumovi postaju “vlasnici Srbije”, “neko bez koga ništa ne može da se uradi”, a na kraju se sve svede na to da su, po kumovskim ili nekim drugim vezama, imali pristup državnoj kasi. Skoro da vas uvredi činjenica da je neko ko “vlada Srbijom”, iil je dugogodišnji gradonačelnik grada u Srbiji, ili tajkun, zapravo neko ko je po partijskoj liniji imao pristup novcu u budžetu i tako postao Neko. Čak i običan lopovluk u sebi nosi više rizika i traži više hrabrosti od činjenice da postanete direktor državnog preduzeća. Zato i čudi ta potreba da se neko takav počasti ovako jakim titulama. A, međutim, portret Nikole Petrovića ne razlikuje se uopšte od portreta mnogih VlasnikaGradonačelnikaTajkuna koji su nam prešli preko kičme. Sve je tu. Pojavljivanje niotkuda, brzopotezne karijere, brzopotezne diplome, brzopotezna bogatstva. I naše lagano izdisanje.

Dakle, priča o Nikoli Petroviću kao priča o svim ljudima na vlasti u siromašnoj zemlji u kojoj je dolazak blizu državne blagajne jedini način, ako niste talentovani sportista u profitabinom sportu, da postanete nešto.

Dakle, kao što smo već ranije pisali, kum predsednika i čovek koji je upravljao elektro-energetskim sistemom Srbije, zaposlen je 2012. godine bez konkursa na mestu generalnog direktora Elektromreža Srbije predstavljajući se kao diplomirani ekonomista. Iz šture biografije na osnovu koje ga je Vlada Srbije imenovala na odgovorno mesto vidi se da je Petrović završio za mašinskog tehničara, višu školu za marketing i fakultet za menadžment na nepoznatom univerzitetu. Vlada ga je imenovala na predlog Ministarstva energetike, a isto ministarstvo je u odgovoru na zahtev koji mu je uputio pokret Dosta je bilo napisalo da ne poseduje biografiju Nikole Petrovića.

Iz kopije dokumenta koju je Generalni sekretarijat Vlade Srbije dostavio pokretu Dosta je bilo u poslovnoj biografiji Nikole Petrovića se videlo se da je on u 37. godini diplomirao na Fakultetu za preduzetnički biznis i verovatno dobio zvanje menadžera, budući da je u vladinom dokumentu navedena samo odrednica “Menadžment”. Iz dokumenta se ne vidi kom univerzitetu pripada fakultet koji je Petrović tako pozno završio, ali je pretpostavka da je u pitanju Univerzitet Union Nikola Tesla, budući da samo ovaj univerzitet ima Fakultet za preduzetnički biznis. Petrović je diplomirao samo godinu dana pre nego što je postavljen za generalnog direktora EMS.

Pisali smo, tokom njegovog sedenja na direktorskom mestu, o mogućim proneverama i zakulisnim radnjama, ali sve bez ikakvog odgovora i poteza sudstva u Srbiji. Jednostavno, imaš leđa, imaš utišane medije, većinu u skupštini i niko ti ništa ne može. Čak ni snimljeni tajni razgovori, optužbe opozicionih prvaka. Čak ni poligrafsko ispitivanje pred tv kamerama, kada je javnost prvi put i čula za ovog čoveka koga su (tada predsednik DS-a) Bojan Pajtić i Lidija, sestra ministarke Kori Udovički, predstavili kao čoveka koji reketira privrednike po Srbiji. Naviknuti na rijalitije raznih vrsta, srpska javnost je i ovaj prenos doživela tako nekako – navikli smo i na gore.

Ova otupelost javnosti i jeste razlog zašto se insistiranje na zakonu doživljava kao slabost. Razlog zašto se sa podsmehom dočekuju svi pozivi na transparentnost, traženje diploma na uvid. Pokušaji da se uvede red su sitničarenje, nemoć. Zato je i moguće da vlasnike ključa državne kase doživljavamo kao “vlasnike Srbije”.

Iz Vlade smo, dakle, tada pre tri godine dobili odgovor da bi objavljivanje biografije Nikole Petrovića štetila njegovom ugledu, ali ne, jer kao što se vidi, takve biografije štete samo ugledu Srbije. Jer, sa ovakvom biografijom niko ne bi prošao ni u širi krug kandidata za ozbiljniju poslovnu poziciju, ni u jednoj ozbiljnoj zemlji, ali je moglo u Srbiji.

Biografije javnih funkcionera, podaci o poslovanju i načinu trošenja novca moraju biti dostupni na sajtovima institucija, javnih preduzeća, fondova i agencija. Mi kažemo – interes građana je da nas vode najbolji, odgovorni ljudi čiji rad je podložan javnom ocenjivanju i kontroli i pozitivna selekcija i konkurencija, a ne partijski monopol nad javnim preduzećima. Ali, ovakve reči, jel da, vidite kao mrtvo slovo na papiru i sitničarenje?

E, zato nam je tako kako je.

Tatjana Čanak
Članica udruženja “Dosta je bilo – Restart”

Povezani tekstovi:

Premijerov kum potrošio 300.000 evra da obnovi vozni park EMS-a

Akcija „Biografije na sunce“

Tatjana Čanak

Tatjana Čanak

Ostavite komentar

3 Komentara na "“Vladar Srbije” ili direktor državne firme?"

Obavesti od
avatar
2500
Sortirajte po:   najnoviji | najstariji
Milan
Gost
Milan

Dobro ste opisali mutam život Vučićevog kuma i kako je Vučić postavio svog kuma na mesto direktora strateški važnog preduzeća za život u Srbiji.
Ovo što ste napisali naročito me je pogodilo: „Ova otupelost javnosti i jeste razlog zašto se insistiranje na zakonu doživljava kao slabost. Razlog zašto se sa podsmehom dočekuju svi pozivi na transparentnost, traženje diploma na uvid. Pokušaji da se uvede red su sitničarenje…“
Nadam se da će na izborima za Narodnu skupštinu, na tzv. parlamentarnim izborima sledeće godine, doći do promene ove lopovske vlasti.

M.M.
Gost
M.M.

Voleo bih da znam kako to steti ugledu da bude objavljena biografija? Biografije su u danasnje vreme sirom dostupne. Linkedin je jedno od mesta na kome ogroman broj ljudi postavlja svoje biografije. Kako to njima ne steti ugledu? Mozda zato sto imaju sta napisati u njih ili imaju iskustva koja ih kvalifikuju za odredjene poslove. Doticni nije mogao da objavi svoju biografiju jer u njoj verovatno slabo sta pise, a mozda i pise nesto sto bi vise podrilo njegovu poziciju. Takvi kao on su samo poslusnici, nije on sedeo tamo da krade samo za sebe vec da interesnim stranama obezbedi sve sto je potrebno od nabavke spajalice pa do velikih tendera. Pare se moraju izmusti iz firme, a to je najlakse ako na poziciju postavis sebi poslusnog coveka koji ce sve izvrsiti i imati kez od uveta do uveta jer ce capnuti i za sebe deo kolaca.

Srdjan
Gost
Srdjan

Zanimljivo je da se autorski tekst fokusira, izmedju ostalog, i na dostupnost biografija ljudi na javnim i vladinim funkcija, a da pri tom (kratka) biografija autorke ne postoji ni na kraju teksta ni na sajtu DJB?!

wpDiscuz