Скупштина Финансије

(ВИДЕО) Потребно нам је смањење намета на рад, а не субвенције за јефтину радну снагу

Закон о буџету је најважнији закон који скупштина усваја сваке године. Он одређује како се троши новац грађана, одређује приоритете, ствара финансијски оквир за сваку поједину делатност у друштву. И здравство и школство и социјална заштита и култура и правосуђе и безбедност. Сходно својој важности , овај закон би морао да буде дискутован до детаља.

Задатак који грађани постављају пред сваку владајућу већину је да унапреди квалитет живота грађана. Да унапреди здравство, школство, безбедност, правосуђе, социјалну заштиту. И да то уради одрживо, ефикасно и уз што мањи трошак.

Предуслов за унапређење квалитета живота је привредни раст. Без привредног раста, без јаке економије, нема ни доброг здрваства, школства, безбедности. Само економски јаке земље и могу да имају успшену спољну политику и могу да заштите своје интересе.

Кључне мере успеха владе су: раст БДП-а и са њим везан раст реалних зарада и његова правилна дистрибуција, дефицит као једна од мера ефикасности буџета и квалитет свих пружених услуга. На раст БДП-а утиче и пореско оптерећење и бирократско оптерећење и доступност кредита и висина каматних стопа, али и ефикасност и квалитет правосуђа.

На жалост, и ове године, као и свих година до сада, и за време ове и за време претходне власти, и за време власти пре ње, дијалог и дискусија о суштниским питањима се опструише и скраћује на све могуће начине. Тако је и ова скупштинска расправа о 26 закона и 4 одлуке о финансијским плановима фондова социјалног осигурања. То је за жаљење. Очигледно као друштво јако мало смо научили од увођења вишестраначја у Србију пре 27 година и владајућа већина на опозицију гледа као на некога ко треба да нестане и кога треба спречавати на сваком кораку да изнесе своје аргументе, као и жеља да се на сваки начин спречи било какво објективно мерење резултата.

Шта би онда била оцена рада Владе?
Влада је успела да практично елиминише дефицит. То је добра ствар. Лоша ствар је што је то урађено из џепова грађана и привреде, не увођењем реда у држави, посебно у јавним предузећима.

Суочена са огромним дефицитом, држава је посегнула за повећањем практично свих пореза, ПДВ, акцизе, порез на добит, порез на имовину, паушалних пореских основица, противуствано отела пензија, плате, уведене су акцизе на струју и почела да узима фиктивну добит из јавних предузећа. Партократија на власти је одлучила да штеди на грађанима, а не на себи.
Само од повећања ПДВ-а буџет до грађана приходује више око 50 милијарди динара годишње. Од повећања пореза на добит готово 30 милијарди.

Последица оваквог смањења дефицита је изузетно негативан по привредни раст, по квалитет услуга и животни стандард. Приче о паду незапослености падају у воду након само летимичног погледа на раст БДП-а.

БДП у 2017.године: 1,1% 1,3%, 2% – око 1.6%

БДП од 2014 – 2016

Руминија 12,26%
Македонија 10,2%
Мађарска 9,47%
Косово 9,16%
Албанија 8,02%
Црна Гора 7,73%
БиХ 6,67%
Хрватска 4,1%
Србија 1,66%

Ово је нешто на шта министар финансија тешко може да утиче. Развој привреде није у његовој надлежности. Његов посао је да са макро погледом на ствари обезбеди одрживост јавних финансија и смањење дефицита. Питање раста је питање економског модела друштва. Друштво које је окренуто према страним инвеститорима и државним инвестицијама изгледа овако како изгледа Србија. Друштво у коме партије на власти уверавају грађане да неки државни службеник, неки партијски кадар који је добио огроман новац да га распоређује, може то боље да ради од самих привредника који управљају са својим новцем Ово докле смо дошли је директна последица овакве економске политике.

Да ли мора овако? Извоз самоникле софтервске индустрије Србије годишње расте по стопи од 30%.

ДЈБ је предложио потпуну промену економске политике. Нама је потребна економска политика окренута домаћој привреди, не страним инвеститорима. Страни инвеститори су добродошли.

Доста је било

Доста је било

Оставите коментар

1 Коментар на "(ВИДЕО) Потребно нам је смањење намета на рад, а не субвенције за јефтину радну снагу"

avatar
2500
Сортирајте по:   најновији | најстарији
Gojko
Гост
Gojko

stvarno, zasto samo jedne godine ne kazu, e ove godine nema subvencija za strane investitore i onda da te iste pare uloze/raspodele na drugaciji ekonosmki model.

Sad model ‘fiskalne konsolidacije’ na duzi rok donosi pad rasta, to je cak i sam IMF publikovao.

Verujem da ovaj trenutni ekonomski model tako zamisljen, da se nastavi Dinkiceva ideja privlacenje stranih investiotra dokle god nezaposlenost ne padne na 5%. E onda ce mozda ugasiti subvencije jer je cilj postignut, cela Srbija radi. A to sto ce raditi za neki bedni minimalac, najmanji u Evropi nije bitno.

Realno od kad je SNS na vlasti samo je nezaposlenost pala, i to verovatno zbog bele kuge, migracija i neke cudne metodologije. Druge zemlje kad izvestavaju o padu nezaposlenosti odnosno rastu zaposlenosti barem kazu kreirano 1000 novih poslova u toj i toj industriji itd. To se kod nas ne zna, gde su ta nova radna mesta?!?

Metodologija izracunavanje prosecne plate takodje je cudna, jer se ne zna koliko je prosek u javnom sektoru a koliko u privatnom. Ne racuna se medijana. Ne zna se tacan broj na minimalacu, tacan broj na minimalcu + kesh, ne zna se tacan broj ljudi koji rade outsorising na crno itd. itd.

Realno prate onako kako se njima svidja. Propagiraju ono sto ih cini pozitivnim a o negativnom cute.

Evo Radulovic je dobro uradio analizu i poredjenje, e sad da uradi isto to sa BDP po glavi stanovnika jer se tu vidi kakav je standard.

Nek pita Vujovica zasto jos nijednom nije javno kad je pricao o makroekonomiji pricao o BDPu po glavi stanovnika, i zasto nema tih grafikona u oim njegovim mesecnim izvestajima.

wpDiscuz