In memoriam – Бернардо Бертолучи

У Италији је данас након дуге и тешке болести преминуо чувени италијански филмски редитељ, сценариста и продуцент, Бернардо Бертолучи, добитник оскара 1987. за филм “Последњи кинески цар”, венецијанског Златног лава (2007) и канске Златне палме за каријеру (2011).

Након студија књижевности на универзитету у Риму, Бертолучи је прве кораке у свету филма начинио 1961. као помоћник режије на филмском првенцу Пјер Паола Пазолинија, што ће оставити дубоки траг у његовом потоњем уметничком сазревању.

Целоклупна Бертолучијева кинематографија је одувек одисала политички ангажованим нотама, већ од раних радова као што су “Конформиста” из 1970. по истоименој књизи Алберта Моравије са Жан-Луијем Тринтињаном и Стефанијом Сандрели, “Последњи танго у Паризу” из 1972. са Марлоном Брандом и Маријом Шнајдер, те “XX век” из 1976. као епски приказ Италије у периоду између фашизма и комунизма са Робертом Де Ниром, Жерардом Депардјеом, Доналдом Сатерлендом и Бартом Ланкастером.

Иако су експлицитне еротске сцене и трасгресија у филму Последњи танго у Паризу биле само Бертолучијева непосредна алузија на могући одговор двоје изгубљених душа у свеопштем друштвеном и политичком конформизму, Врховни касациони суд Италије је 1976. наложио спаљивање оригинала и свих копија филмске траке, а самог Бертолучија правоснажно осудио на издржавање четворомесечне казне затвора и губитак свих политичких права у периоду од пет година због нанете увреде јавном реду и моралу.

Током осамедестих и деведесетих година ће уследети колосалне филмске саге попут “Последњег кинеског цара” из 1987. за којег ће добити Оскара за најбољи филм и најбољу режију, “Чај у пустињи” из 1990. са Џоном Малковичем, “Мали Буда” из 1993. са Кианом Ривсом и “Украдена лепота” из 1996. са Лив Тајлер и Џеремијем Ајронсом.

Као врстан познавалац богатог филмског архива у поседу Југословенске кинотеке, Бертолучи је у време НАТО бомбардовања 1999. упутио апел светској јавности да има на уму да “тамо негде доле бомбардују и један од најзначајнијих светских филмских архива који чува историју света”. Тада су, да подсетимо, филмови из Југословенске кинотеке премештени у Историјски архив Београда у Бубањ Потоку, па је након његовог ракетирања спасавање 80.000 филмских трака трајало месецима.

На честа питања новинара да ли је верник, Бертолучи је увек уз осмех цитирао свог шпанског колегу Буњуела: “Атеиста сам, Богу хвала!”