Пошто премијер не сме да изађе било коме на црту, а посебно Саши Радуловићу, јавност је потпуно ускраћена за јавне дебате. Овим текстом покушавамо да покажемо како би таква једна јавна дебата између премијера и Саше Радуловића изгледала, када би премијер имао храбрости да се појави.
Не треба поклањати предузећа
Вучић: Они траже од нас – многи траже од нас да ми не бринемо у ствари о радницима него да, ако имате ову халу овде, видите, и сад ви хоћете да продајете за телевизију. Ми кажемо, али оставите 100 људи са Б92 да раде ту. Они кажу, не, у овој хали можемо печурке да гајимо, имамо толико хипотека, хипотекарни повериоци хоће да продају ово за 100 000 евра или 200 000 евра. А ми хоћемо да дамо новом власнику телевизије то за џабе, само да сачува ваша радна места. То је наш принцип. И сад смо у том проблему због овог закона, јер морамо 100 % хипотекарних поверилаца да намиримо, али то ћемо ми морати с банкама да решавамо како ми знамо и умемо. Али ћемо покушати да спасемо што је могуће више радних места.
Радуловић: Ово показује како премијер не разуме посао који ради. Не знам зашто се уопште петља у ствари које заиста не разуме. Ни око хипотекарних поверилаца, ни око тога како се ради реструктурирање предузећа, и покушава да прикаже то, као, он је мученик па не може да реши тај велики проблем, а као важни су му радници. Значи, ово је потпуно нетачно, постоји у свету, овај, универзалан принцип како се ради санирање компанија, то се никад не ради на овакав начин и никад не треба никоме поклањати. Постоји начин на који се утврди фер тржишна вредност и онда су инвеститори спремни то да плате. Начин да се спроведе приватизација је прво да се уведе ред, а након тога ће се јавити инвеститори, па можда се онда јави и та компанија „Сису“ и онда у транспарентном поступку може да учествује у решавању, односно у приватизацији те компаније. На овакав начин, поклањањем, тајним уговорима, и кукњавом и пренемагањем, ништа нећемо решити. Ово наравно није у интересу радника, у интересу радника су били закони из јануара месеца и реструктурирање које би до сада већ завршили.
Приватизација за „џ“ ала АлеВу
Вучић: А извините, а шта да украдете у ФАП-у? Што су крали, покрали су. Али су покрали пре десет година. А шта да украдете данас у железари? Што су крали, покрали су. Нема шта више. Нама је остало да ми плаћамо само да неко узме, да бисмо ми решили наше проблеме за будућност и да би бисмо раднике сачували. Дакле, ми морамо да будемо свесни да су се ствари промениле.
Радуловић: Ево ја бих да објасним премијеру шта може да се краде: рецимо, на примеру Вршачких винограда. Значи, приватизовали су се Вршачки виногради, имовина је процењена на 15 милиона евра, приликом процене вредности имовине заборавили су на чокоте, овај, грожђа, који, кад је процена била, рађена је у фебруару а продаја се десила у августу, па кад су процењивали, заборавили су то, ради се о вредности од око 6 милиона евра, а такође су заборавили и државну земљу, овај, коју Вршачки виногради, на коју имају право коришћења, преко 1000 хектара, па су и њу проценили на нулу. А од ових 15 милиона евра 5 милиона су биле залихе вина, то вам је као кеш, који може да се прода на тржишту и да добијете 5 милиона евра. Па онда пре продаје, спречена је, овај, продаја залиха вина јер је руководство, а и синдикат предлагао, хајде прво да продамо вино, да узмемо кеш за то, па након тога да приватизујемо остатак. Па је онда по оној уредби коју је предложио Млађан Динкић, а усвојила Влада Александра Вучића, продаја ишла: 100 посто, 50 посто, 30 посто процењене вредности, па продаше Вршачке винограде за око 5 милиона евра. Па да видимо шта су добили за тих 5 милиона евра: значи, за 5 милиона евра су добили залихе вина вредне 5 милиона евра, и добили су све зграде, опрему, за џ, добили су грожђе вредно 6 милиона евра за џ, и добили су и државну земљу од преко 1000 хектара за џ. Па им то није било довољно, него су сви радници из Вршачких винограда, њих 247, требало је да добију отказ, па да порески обвезници плате отпремнину, а да онда добију субвенције од 6000 евра по новозапосленом, та нова компанија. Ето, то има да се пљачка у свим приватизацијама које постоје у Србији, и некако у свим тим приватизацијама појављују се неки наши људи кроз консултантске компаније, па кад сам Александру Вучићу у руке ставио извештај о Вршачким виноградима, који говори о члановима његовог кабинета, рецимо Синиши Малом, који је преко неких консултантских фирми учествовао у тој приватизацији, и оно што је радила, овај, тада в.д. директорка, односно заменица директора Агенције за приватизацију, онда је само држао папире, гледао у њих и ћутао.
Није држава удавача, већ је без озбиљног премијера
Вучић: Ми нисмо онако лепа удавача као што смо били, не знам, осамдесет и седме, осме, девете. Уништили су нас ратови, уништила нас је пљачкашка и лоповска приватизација, уништиле су нас неодговорне власти и највише, и више и од ратова и од пљачкашких приватизација, уништиле су нас неодговорне одлуке политичара да се купују гласови новцем који нисмо зарадили, и да се купују коалиције новцем који нисмо зарадили.
Радуловић: Александар Вучић би стално да неког другог оптужи за проблеме које имамо. Јесте, имали смо ратове, од тога је земља пропатила, изгубили смо велики део вредности, јесте, имали смо пљашкашку приватизацију која је осиромашила земљу, и такође 2008. године, на то алудира, неосновано су повећане пензије за 10 посто, али не можете данас, 2014, да причате о томе што се десило 2008. и да то приказујете као извор, не само извор свих проблема, него највећи проблем, већи и од ратова, већи и од пљачкашке приватизације. То једноставно није истина. Инфлација је појела читав тај раст пензија од 10 посто који је, тачно је, био потпуно неоснован, и био део политичког дила. Оно што Александар Вучић покушава да сакрије је да све што ради је, покушава да одржи своју партијску машинерију на власти, већина људи са купљеним дипломама, са, овај, спорним докторатима као што је докторат министра полиције, као што је докторат градоначелника, који никакве везе са научним радовима немају, неспособне кадрове, и да прикаже како је у ствари све пропало, да онда не би после тога био крив за то што никакав резултат неће ни постићи. Наравно да није све пропало. Јесте, доведени смо у ово стање и због неодговорне власти и Бориса Тадића, међутим, у последње две године и због неодговорне власти Александра Вучића, то мора да се промени, ми морамо да уведемо ред. Нису нам потребни страни инвеститори као спасиоци, ми имамо домаћу привреду, треба да се окренемо домаћој привреди. Страни инвеститори су добродошао додатак, међутим, нама пропада привреда и пропада углавном због неодговорне партијске власти. Кривац за стање у Србији у последње две године није нико други до премијер Александар Вучић.
Погледајте цео видео:
Коментариши