Pošto premijer ne sme da izađe bilo kome na crtu, a posebno Saši Raduloviću, javnost je potpuno uskraćena za javne debate. Ovim tekstom pokušavamo da pokažemo kako bi takva jedna javna debata između premijera i Saše Radulovića izgledala, kada bi premijer imao hrabrosti da se pojavi.
Ne treba poklanjati preduzeća
Vučić: Oni traže od nas – mnogi traže od nas da mi ne brinemo u stvari o radnicima nego da, ako imate ovu halu ovde, vidite, i sad vi hoćete da prodajete za televiziju. Mi kažemo, ali ostavite 100 ljudi sa B92 da rade tu. Oni kažu, ne, u ovoj hali možemo pečurke da gajimo, imamo toliko hipoteka, hipotekarni poverioci hoće da prodaju ovo za 100 000 evra ili 200 000 evra. A mi hoćemo da damo novom vlasniku televizije to za džabe, samo da sačuva vaša radna mesta. To je naš princip. I sad smo u tom problemu zbog ovog zakona, jer moramo 100 % hipotekarnih poverilaca da namirimo, ali to ćemo mi morati s bankama da rešavamo kako mi znamo i umemo. Ali ćemo pokušati da spasemo što je moguće više radnih mesta.
Radulović: Ovo pokazuje kako premijer ne razume posao koji radi. Ne znam zašto se uopšte petlja u stvari koje zaista ne razume. Ni oko hipotekarnih poverilaca, ni oko toga kako se radi restrukturiranje preduzeća, i pokušava da prikaže to, kao, on je mučenik pa ne može da reši taj veliki problem, a kao važni su mu radnici. Znači, ovo je potpuno netačno, postoji u svetu, ovaj, univerzalan princip kako se radi saniranje kompanija, to se nikad ne radi na ovakav način i nikad ne treba nikome poklanjati. Postoji način na koji se utvrdi fer tržišna vrednost i onda su investitori spremni to da plate. Način da se sprovede privatizacija je prvo da se uvede red, a nakon toga će se javiti investitori, pa možda se onda javi i ta kompanija „Sisu“ i onda u transparentnom postupku može da učestvuje u rešavanju, odnosno u privatizaciji te kompanije. Na ovakav način, poklanjanjem, tajnim ugovorima, i kuknjavom i prenemaganjem, ništa nećemo rešiti. Ovo naravno nije u interesu radnika, u interesu radnika su bili zakoni iz januara meseca i restrukturiranje koje bi do sada već završili.
Privatizacija za „dž“ ala AleVu
Vučić: A izvinite, a šta da ukradete u FAP-u? Što su krali, pokrali su. Ali su pokrali pre deset godina. A šta da ukradete danas u železari? Što su krali, pokrali su. Nema šta više. Nama je ostalo da mi plaćamo samo da neko uzme, da bismo mi rešili naše probleme za budućnost i da bi bismo radnike sačuvali. Dakle, mi moramo da budemo svesni da su se stvari promenile.
Radulović: Evo ja bih da objasnim premijeru šta može da se krade: recimo, na primeru Vršačkih vinograda. Znači, privatizovali su se Vršački vinogradi, imovina je procenjena na 15 miliona evra, prilikom procene vrednosti imovine zaboravili su na čokote, ovaj, grožđa, koji, kad je procena bila, rađena je u februaru a prodaja se desila u avgustu, pa kad su procenjivali, zaboravili su to, radi se o vrednosti od oko 6 miliona evra, a takođe su zaboravili i državnu zemlju, ovaj, koju Vršački vinogradi, na koju imaju pravo korišćenja, preko 1000 hektara, pa su i nju procenili na nulu. A od ovih 15 miliona evra 5 miliona su bile zalihe vina, to vam je kao keš, koji može da se proda na tržištu i da dobijete 5 miliona evra. Pa onda pre prodaje, sprečena je, ovaj, prodaja zaliha vina jer je rukovodstvo, a i sindikat predlagao, hajde prvo da prodamo vino, da uzmemo keš za to, pa nakon toga da privatizujemo ostatak. Pa je onda po onoj uredbi koju je predložio Mlađan Dinkić, a usvojila Vlada Aleksandra Vučića, prodaja išla: 100 posto, 50 posto, 30 posto procenjene vrednosti, pa prodaše Vršačke vinograde za oko 5 miliona evra. Pa da vidimo šta su dobili za tih 5 miliona evra: znači, za 5 miliona evra su dobili zalihe vina vredne 5 miliona evra, i dobili su sve zgrade, opremu, za dž, dobili su grožđe vredno 6 miliona evra za dž, i dobili su i državnu zemlju od preko 1000 hektara za dž. Pa im to nije bilo dovoljno, nego su svi radnici iz Vršačkih vinograda, njih 247, trebalo je da dobiju otkaz, pa da poreski obveznici plate otpremninu, a da onda dobiju subvencije od 6000 evra po novozaposlenom, ta nova kompanija. Eto, to ima da se pljačka u svim privatizacijama koje postoje u Srbiji, i nekako u svim tim privatizacijama pojavljuju se neki naši ljudi kroz konsultantske kompanije, pa kad sam Aleksandru Vučiću u ruke stavio izveštaj o Vršačkim vinogradima, koji govori o članovima njegovog kabineta, recimo Siniši Malom, koji je preko nekih konsultantskih firmi učestvovao u toj privatizaciji, i ono što je radila, ovaj, tada v.d. direktorka, odnosno zamenica direktora Agencije za privatizaciju, onda je samo držao papire, gledao u njih i ćutao.
Nije država udavača, već je bez ozbiljnog premijera
Vučić: Mi nismo onako lepa udavača kao što smo bili, ne znam, osamdeset i sedme, osme, devete. Uništili su nas ratovi, uništila nas je pljačkaška i lopovska privatizacija, uništile su nas neodgovorne vlasti i najviše, i više i od ratova i od pljačkaških privatizacija, uništile su nas neodgovorne odluke političara da se kupuju glasovi novcem koji nismo zaradili, i da se kupuju koalicije novcem koji nismo zaradili.
Radulović: Aleksandar Vučić bi stalno da nekog drugog optuži za probleme koje imamo. Jeste, imali smo ratove, od toga je zemlja propatila, izgubili smo veliki deo vrednosti, jeste, imali smo pljaškašku privatizaciju koja je osiromašila zemlju, i takođe 2008. godine, na to aludira, neosnovano su povećane penzije za 10 posto, ali ne možete danas, 2014, da pričate o tome što se desilo 2008. i da to prikazujete kao izvor, ne samo izvor svih problema, nego najveći problem, veći i od ratova, veći i od pljačkaške privatizacije. To jednostavno nije istina. Inflacija je pojela čitav taj rast penzija od 10 posto koji je, tačno je, bio potpuno neosnovan, i bio deo političkog dila. Ono što Aleksandar Vučić pokušava da sakrije je da sve što radi je, pokušava da održi svoju partijsku mašineriju na vlasti, većina ljudi sa kupljenim diplomama, sa, ovaj, spornim doktoratima kao što je doktorat ministra policije, kao što je doktorat gradonačelnika, koji nikakve veze sa naučnim radovima nemaju, nesposobne kadrove, i da prikaže kako je u stvari sve propalo, da onda ne bi posle toga bio kriv za to što nikakav rezultat neće ni postići. Naravno da nije sve propalo. Jeste, dovedeni smo u ovo stanje i zbog neodgovorne vlasti i Borisa Tadića, međutim, u poslednje dve godine i zbog neodgovorne vlasti Aleksandra Vučića, to mora da se promeni, mi moramo da uvedemo red. Nisu nam potrebni strani investitori kao spasioci, mi imamo domaću privredu, treba da se okrenemo domaćoj privredi. Strani investitori su dobrodošao dodatak, međutim, nama propada privreda i propada uglavnom zbog neodgovorne partijske vlasti. Krivac za stanje u Srbiji u poslednje dve godine nije niko drugi do premijer Aleksandar Vučić.
Pogledajte ceo video:
Komentariši