Пад Фиата Србија 25%

Овако завршавају сви наши мегаломански пројекти. На ову политичку авантуру са Фиатом смо до сада слупали преко 1 милијарду евра нашег новца. Никако да “научимо”. Никако да престанемо да призивамо стране инвеститоре да нас спасу.

Како је дошло до “инвестиције” Фиата у Србију? Фиат је разматрао да направи нови модел аутомобила. То је велика инвестиција. Веома ризична. Шта ако тржиште не прихвати нови модел аутомобила? Тржиште аутомобила је јако конкурентно.

И онда се појаве политичари из банана државе који виде у томе политичку шансу за себе. Да се прикажу као велики магови који су у стању да доведу тако велике инвеститоре у нашу малу пропалу земљу и њену пропалу економију. То што су је они и уништили, тај део су заборавили.

И тако држава Србија, читај њени грађани, слупа преко 1 милијарду евра у тај пројекат, како би велика мултинационална корпорација могла да прави профит практично од првог дана. Србија увози готово све делове, склапа аутомобил и извози га у Италију по цени од око 10.000 евра. Италија тај аутомобил даље продаје по цени од више од 16.000 евра.

То није све. Има и неких делова који се производе у Србији. Рецимо један такав део се онда извози у Шведску, која онда тај исти део извози у Италију, која тај исти део увози у Србију, само под 3x већој цени. У ствари, камиони да тим деловим оду до границе са БиХ, тако окрену, промене папире и врате се у Србију.

Економиста Владимир Вучковић на презентацији часописа Макроекономске анализе и трендови; извор: B92.net

Фиат не плаћа никакве порезе у Србији. Не плаћа таксе, граде му се путеви. Не плаћа ни доприносе на терет послодавца, И то плаћају грађани Србије. Тако је Фиат Србија сваке године даље субвенционисан од стране грађана Србије са око 50 милиона евра. Укупна “уштеда” од смањења пензија износи 210 милиона евра. Ето где иде четвртина.

Због ове и овакве сулуде економске политике и пропадамо. Фокус наше економске политике мора да буде домаћа привреда. Домаћи привредници. Да ли их имамо?

У Србији је званично запослено око 1,7 милиона људи. То су људи са радном књижицом. Од тога за државу директно или индиректно ради 700 хиљада. Од 1 милион људи запослених у приватном сектору, 700 хиљада ради у микро и малим породичним фирмама које у просеку запошљавају 3 радника. На црно ради још пола милиона људи исто из сектора малих породичних фирми. У Србији такође имамо преко 200.000 индивидуалних пољопривредних домаћинстава. Та породичних домаћинстава неформално запошљавају око 400.000 људи.

Значи укупно мали породични бизнис у Србији, формално и неформално, запошљава преко 1.6 милиона људи. То је кичма економије. Економска политика мора да буде окренута према њима. Не према великим мултинационалним корпорацијама, банкама, субвенцијама и буразерским фирмама. Они ће се већ снаћи.

А домаћој привреди требају 4 ствари:

1. мањи и прогресивни намети на рад (порези и доприноси)
2. мање административно оптерећење непотребних и конфузних прописа
3. кредити са разумним каматним стопама
4. правна сигурност.

Треба увести ред.

Управо то је оно што неспособан премијер и његова неспособна влада, као и екипа коју су сменили са власти, као и екипа пре њих, нису у стању да ураде. Нису у стању да уведу ред. Јер увођење реда подразумева да знате шта је ред. И пре свега подразумева вољу да уведете ред. Њу наравно наш неспособан премијер нема, јер куд би онда са десетинама хиљада својих кадрова са купљеним дипломама са измишљених универзитета.

Док год је овако и док год је на власти, неспособан премијер ће кукати и призивати стране инвеститоре да нас спасу, а смањење плата и пензија звати реформом. А они који су скинути са власти ће викати како су они умели боље. Наравно, грађани Србије плаћају и наставиће да плаћају сво то лудило. Док не кажу: Доста је било!

О теми у медијима:

• [Б92] “Пад ФАС-а 25%, хитно нови модел”