Pad Fiata Srbija 25%

Ovako završavaju svi naši megalomanski projekti. Na ovu političku avanturu sa Fiatom smo do sada slupali preko 1 milijardu evra našeg novca. Nikako da “naučimo”. Nikako da prestanemo da prizivamo strane investitore da nas spasu.

Kako je došlo do “investicije” Fiata u Srbiju? Fiat je razmatrao da napravi novi model automobila. To je velika investicija. Veoma rizična. Šta ako tržište ne prihvati novi model automobila? Tržište automobila je jako konkurentno.

I onda se pojave političari iz banana države koji vide u tome političku šansu za sebe. Da se prikažu kao veliki magovi koji su u stanju da dovedu tako velike investitore u našu malu propalu zemlju i njenu propalu ekonomiju. To što su je oni i uništili, taj deo su zaboravili.

I tako država Srbija, čitaj njeni građani, slupa preko 1 milijardu evra u taj projekat, kako bi velika multinacionalna korporacija mogla da pravi profit praktično od prvog dana. Srbija uvozi gotovo sve delove, sklapa automobil i izvozi ga u Italiju po ceni od oko 10.000 evra. Italija taj automobil dalje prodaje po ceni od više od 16.000 evra.

To nije sve. Ima i nekih delova koji se proizvode u Srbiji. Recimo jedan takav deo se onda izvozi u Švedsku, koja onda taj isti deo izvozi u Italiju, koja taj isti deo uvozi u Srbiju, samo pod 3x većoj ceni. U stvari, kamioni da tim delovim odu do granice sa BiH, tako okrenu, promene papire i vrate se u Srbiju.

Ekonomista Vladimir Vučković na prezentaciji časopisa Makroekonomske analize i trendovi; izvor: B92.net

Fiat ne plaća nikakve poreze u Srbiji. Ne plaća takse, grade mu se putevi. Ne plaća ni doprinose na teret poslodavca, I to plaćaju građani Srbije. Tako je Fiat Srbija svake godine dalje subvencionisan od strane građana Srbije sa oko 50 miliona evra. Ukupna “ušteda” od smanjenja penzija iznosi 210 miliona evra. Eto gde ide četvrtina.

Zbog ove i ovakve sulude ekonomske politike i propadamo. Fokus naše ekonomske politike mora da bude domaća privreda. Domaći privrednici. Da li ih imamo?

U Srbiji je zvanično zaposleno oko 1,7 miliona ljudi. To su ljudi sa radnom knjižicom. Od toga za državu direktno ili indirektno radi 700 hiljada. Od 1 milion ljudi zaposlenih u privatnom sektoru, 700 hiljada radi u mikro i malim porodičnim firmama koje u proseku zapošljavaju 3 radnika. Na crno radi još pola miliona ljudi isto iz sektora malih porodičnih firmi. U Srbiji takođe imamo preko 200.000 individualnih poljoprivrednih domaćinstava. Ta porodičnih domaćinstava neformalno zapošljavaju oko 400.000 ljudi.

Znači ukupno mali porodični biznis u Srbiji, formalno i neformalno, zapošljava preko 1.6 miliona ljudi. To je kičma ekonomije. Ekonomska politika mora da bude okrenuta prema njima. Ne prema velikim multinacionalnim korporacijama, bankama, subvencijama i burazerskim firmama. Oni će se već snaći.

A domaćoj privredi trebaju 4 stvari:

1. manji i progresivni nameti na rad (porezi i doprinosi)
2. manje administrativno opterećenje nepotrebnih i konfuznih propisa
3. krediti sa razumnim kamatnim stopama
4. pravna sigurnost.

Treba uvesti red.

Upravo to je ono što nesposoban premijer i njegova nesposobna vlada, kao i ekipa koju su smenili sa vlasti, kao i ekipa pre njih, nisu u stanju da urade. Nisu u stanju da uvedu red. Jer uvođenje reda podrazumeva da znate šta je red. I pre svega podrazumeva volju da uvedete red. Nju naravno naš nesposoban premijer nema, jer kud bi onda sa desetinama hiljada svojih kadrova sa kupljenim diplomama sa izmišljenih univerziteta.

Dok god je ovako i dok god je na vlasti, nesposoban premijer će kukati i prizivati strane investitore da nas spasu, a smanjenje plata i penzija zvati reformom. A oni koji su skinuti sa vlasti će vikati kako su oni umeli bolje. Naravno, građani Srbije plaćaju i nastaviće da plaćaju svo to ludilo. Dok ne kažu: Dosta je bilo!

O temi u medijima:

• [B92] “Pad FAS-a 25%, hitno novi model”