Блог Образовање

Зашто се у обданишта пријавило више деце?

Пре неколико месеци, београдска управа донела је одлуку о изједначењу приватних и градских вртића тако што ће свим грађанима омогућити да уписују децу по регресираној цени од 5.540 динара. Разлог за овакву одлуку био је велики број неуписане деце сваке године. Градски вртићи не могу да приме сву децу, а приватни вртићи су примали децу само ако се плати тржишна цена од 27.000 динара. Деца која су остала “испод црте” су заправо деца за које није било места у градским вртићима, а чији родитељи нису имали пара да плате тржишну цену. Овом одлуком је број неуписане деце требало да се смањи.

abakus

Механизам пријема је требало да функционише овако: сви који не буду могли да упишу децу у градски вртић по регресираној цени, моћи ће да га упишу у приватни вртић, по истој цени.

На прву лопу, ово звучи као одлична идеја која је требало да смањи број неуписане деце. Међутим, постојао је један изузетак од ове одлуке: она се не односи на децу која су већ уписана у приватне вртиће и плаћају економску цену од 27.000 динара.

Шта ће рационалан родитељ, који већ има уписано дете у приватно обданиште, да уради у оваквом случају? Задржаће место у њему, а истовремено ће га пријавити у градско обданиште по регресираној цени. Па, ако прође, прође. Шта је резултат? Уместо да се смањи број деце која су остала испод црте, број деце се повећао. (Прочитајте вест овде.)

Није проблем када у јавној политици правите изузетке. Али принцип изузетака не сме да доведе до исхода који су супротни онима које сте желели.

проф. др Душан Павловић
потпредседник покрета
“Доста је било”

Душан Павловић

Душан Павловић

На Фaкултету политичких нaукa у Беогрaду предаје сaвремену политичку економију сa теоријом јaвног изборa, у звању ванредног професора, а нa Универзитету у Грaцу као професор по позиву предaје курсеве из економског рaзвојa и економске и политичке трaнзиције у југоисточној Европи.

Облaсти интересовaњa: Теоријa рaционaлног изборa и политичкa економијa демокрaтских устaновa.

Објaвио више рaдовa из облaсти: "Консолидaцијa демокрaтских устaновa у Србији после 2000. године"(2007), "Списи из политичке економије" (2010), "Теоријa игaрa. Основне игре и применa" (2015).

Књигу „Мaшинa зa рaсипaње пaрa“ написао на основу искуства стеченог током пет месеци у Министaрству привреде. То је инсaјдерскa причa из кaбинетa министрa привреде Сaше Рaдуловићa 2013-2014. где је био сaветник министрa.

Коментариши

Кликни овде да поставиш коментар