Саша Радуловић спречио пљачкашку приватизацију "Прве петолетке"

Председник општине Трстеник Мирослав Алексић, кадар УРС-а и Млађана Динкића, који већ годинама воде и Трстеник и Прву Петолетку и за чије су пропадање директно одговорни, члан Надзорног одбора Прве Петолетке, данас обмањује јавност причама да је некадашњи министар привреде Саша Радуловић спречио наводно спасоносну продају. Та “спасоносна продаја” значила би пропаст “Прве петолетке” и Министарство привреде које је водио Саша Радуловић је то спречило.

Шта је истина? Компанија из Белорусије договорила се са Млађаном Динкићем да држава понуди само део имовине “Прве петолетке” на продају и то имовину три зависна друштва – ППТ “Сервоуправљачи”, ППТ ТМО и ППТ “Цилиндри” по цени од 2,8 милиона евра, односно за 30 одсто процењене вредности. Зашто само 30 одсто? Зато што је влада, на предлог Динкића, донела уредбу да се предузећа продају на лицитацији по пуној вредности, па ако нико не дигне руку, по 50 одсто, па ако нико ни то не прихвати, да се прода за 30 одсто вредности, чак и ако се на лицитацију пријавио само један понуђач.

Требало је да инвеститор будзашто добије сву земљу, док би сва предузећа Прве Петолетке, њих 16, би отишло у стечај, распродала остатак имовине и отпустила све раднике. Један мали део њих би запослили, уз субвенције за свако радно место. Никакав план инвестиција није био предложен, а “инвеститор” је одбијао да се изјасни и обавеже колико ће радника запослити.

Продаја “Прве петолетке” требало је да се одвија на исти начин као и продаја “Вршачких винограда”. И једну и другу пљачкашку приватизацију је зауставило Министарство привреде на чијем је челу био Саша Радуловић.

У пљачкашкој приватизацији која је спроведена у Србији је посао изгубило преко 400.000 људи. Многи су остали не само без посла, него и без повезаног радног стажа и без заосталих зарада које не могу да наплате у бесконачним стечајевима. Александар Вучић је зауставио увођење реда које је Саша Радуловић покренуо као министар привреде крајем 2013. године. План је био да се израде личне карате свих предузећа у реструктурирању, али и свих јавних и других предузећа у власништву државе. У личним картама је требало да се попише и процени имовина, попишу и обрачунају дугови, утврде купци и добавлјачи и уговори са њима, утврде сви дугови према запосленим по основу неплаћених доприноса за ПИО и заосталих зарада. Паралелно са овим послом су припремљени и нови закони о приватизацији, о стечају и решење статуса права коришћења на грађевинско земљиште.

Да је ово урађено свим радницима би био повезан радни стаж одмах, а држава би се појавила као поверилац и чекала да наплати доприносе за ПИО. Свим радницима би биле исплаћене заостале зараде на нивоу минималца, док би износи преко минималца били конвертовани у капитал, па би радници постали делом власници. Сва друштвена предузећа би постала власници грађевинског земљишта. И све ово пре приватизације.

Затим би било извршено финансијско реструктурирање, фирме би биле очишћене од дугова. Били би припремљени пословни планови са анализом тржишта, конкуренције, неопходних инвестиција. Неспособни директори би остали без посла. Способни би напредовали. И тек након овог увођења реда би се радила приватизација у којој би се строго водило рачуна о пореклу новца. Они који су до сада учествовали у пљачкашкој приватизацији не би могли да учествују.

Уместо свега тога, данас имамо хаос, још ће неколико десетина хиљада радника остати без посла, а Динкићеви кадрови, попут Мирослава Алексића у Трстенику, настављају да воде целу општину и привреду у пропаст, сада по новом фирмом његовог “Народног покрета Србије”, данас су у савезу са Душаном Петровићем и странком “Заједно за Србију” и на власти у Трстенику са СНС-ом Александра Вучића. Доста је било.