Сидикат науке одржао је протестну шетњу до Владе Србије и Министарства просвете, јер су, како наводе, незадовољни својим статусом у држави. Да “министар науке не препознаје науку у свом ресору”, порука је окупљених научних радника.
Председница Синдиката запослених у научно-истраживачкој делатности Ђурђица Јововић рекла је да статус научних радника треба да буде решен, како запослени у тој делатности не би више били “трошак” државе.
Foto: N1
“Главни разлози данашњег протеста исти су као и 2013. године. Тражимо да се не финансирамо пројектно из ставке специјализоване услуге, коју свако министарство користи за трошкове репрезентације и путовања, док наше министарство ту види зараде за наш научно-истраживачки рад”, казала је Јововићева.
Како је навела, запослени у научно-истраживачкој делатности траже и да буду изједначени са својим колегама на Универзитету и да добију институционално финансирање на основу кога би имали “загарантовану плату”.
“То је проблем који нас деценијама мучи али нико није имао снаге, знања или пара да га реши. Објављујемо радове у међународним часописима, препознаје нас међународна јавност, али не и наш министар. Позивали смо га у више наврата на састанке, али је он те позиве игнорисао, рекла је председница Синдиката.
Она је истакла да је Вербић са сарадницима имао 18 месеци да донесе нову стратегију, закон и да на време распише нови конкурсни период, додавши да “све раде у последњем моменту”.
Foto: N1
“Речено нам је да морају да објаве конкурс у децембру што је за нас страшна чињеница јер не знамо са чиме улазимо у 2016. годину. Нема конкурса, закона, стратегије. Нацрт који сада видимо је застрашујући, у првом делу пише шта нису урадили а у другом наводе да це критеријуми бити строжи”, казала је Јововићева.
Она је додала да се то односи на све истраживаче, јер се пројектни циклус завршава 31. децембра 2015. године.
“Будућност нас који радимо у институтима је неизвеснија, јер ће наше колеге на факултетима добијати плате из просвете. Они знају за шта раде, а ми не знамо”, казала је Јововић.
Упитана зашто протесту не присуствује већи број научних радника, Јововићева је оценила су запослени у тој области “елита ове земље” и да их је “срамота” да на улици траже остваривање права.
“Протест су подржали представници 40 института, али људе је мало срамота да изађу на улицу. На то нас је натерала незаинтересованост министра Вербића за научни сектор у свом ресору. Данашњи протест треба да га опомене и позове да схвати да постоји нас 6.000 запослених, од чега 3.600 истраживача у 50-ак акредитованих института”, рекла је она.
Учесници протеста носили су транспаренте на којима је писало “Нећете нас отерати са ових простора као Николу Теслу”, “Научни рад води у глад”, “Хоћемо закон нећемо милостињу”.
Za pohvalu je to što ste preneli dešavanja sa skupa, a evo i nekih predloga, o čemu da pišete na temu nauke u Srbiji:
– čist mobing koji trbi 90 posto doktoranata, od strane šefova koji su ostali u prošlom veku (svuda je 3 godine, kod nas i 10 bude)
– užasno spora procedura za odbranu doktorata (kod nas 5-6 meseci, Mađarska 2, Hrvatska 2-3, Francuska 1,5)
– sramotno spora procedura za napredovanja (od sticanja uslova do veće plate prođe 5-6 meseci)
E sada, nije kraj lošem:
– napredovanje je drastično usporeno, zakon kaže da se postupak može pokrenuti sa X poena (16, 48, 64), ali, akcenat je na reči može. Ljudi su aplicirali za tih 48 traženih sa preko 100 – i nisu dobijali. Žalba se šalje istoj komisiji koja odbija.
Nakon što svo to maltretiranje otera ogroman broj ljudi (pa i mene), postoje još neke loše okolnosi:
– nemogućnost da se zaradi drastično više, sve i da se dobije više projekata
– nasilno uzimanje 2 posto sa svakog projekta za promociju nauke (a pola ljudi radi stvari koje ne bi mogli svom klolegi da promovišu jer su vrlo usko stručne)
Ok, nema para, loš zakon, ali ima još…
– konstantno menjanje pravila
– rečeno je da se kategorizacija (6 platnih razreda u okviru svakog zvanja) radi na svake 3 godine. Nije urađena ni posle 5
– rečeno je da se nesposobni (ali baaaš nesposobni) oteraju ako ne doktoriraju u svojim poznim godinama. Produžava im se
Verovatno ima toga još, ali me ruka zabole od kucanja. Tih nekoliko hiljada dinara neće promeniti ništa
PUNA PODRŠKA. DRAGO MI JE ŠTO SU SE I ONI OGLASILI. DAJTE DA SE SVE TO ORGANIZUJE, UJEDINI I OBJEDINI. DA SVI STANEMO U ODBRANU NAŠE BUDUĆNOSTI. DA IMAMO ISTU PLATFORMU, ISTE STAVOVE. ZNAMO SVI DA JE OVAJ SISTEM PARAZITSKI I DA NAJGORI NAPREDUJU. NAPREDUJU NEZNALICE, NEMORALNI LJUDI, KONFORMISTI, POLTRONI, ULIZICE ….
Drago mi je da ste preneli ovo. U Srbiji se ne shvata dovoljno koliki je znacaj nauke. Finansiranje je minimalno a od naucnika se ocekuje sve. Odlican tekst o pravom stanju stvari je objavljen u Politici:
http://www.politika.rs/scc/clanak/343828/Pogledi/Za-drzavu-naucnici-su-ostali-korisnici-javnih-sredstava
Inače, naši i Švajcarski naučnici imaju najbolji odnos količine objavljenog i uloženog novca. Ej, najbolji u svetu, prvi od 200!
A druga stvar, koliko GDPa ide za nauku:
Izrael, Korea, Japan: 3,5-4,5%
Skandinavija, Swicarska, USA: 2-3,5%
Rusija, vecina EU: 1-2
A gde smo mi? Mi smo u drustvu sa Uagndom, Kosta Rikom, Arabijom, Sudanom i ostalim naučnim gigantima
Ono što se često zaboravlja, a nije navedeno ni u ovom tekstu, jesu materijalni troškovi istraživanja, odnosno, pare za istraživanje, opremu, potrošni materijal i sl. Retko ko se iz mog ličnog okruženja žali na drastično malu platu (iako nam ne bi škodilo povećanje, kao i svima), ali se SVI žale na nedostatak sredstava za rad. Ovo je u velikoj meri krivica Zakona o javnim nabavkama koji onemogućava normalan rad i nabavku potrepština za rad. Pomalo je paradoksalno da zbog ovog zakona dolazimo u situaciju da MORAMO da kupujemo po većim cenama određene stvari i usluge iako ima i jeftinijih mogućnosti. Takođe, još jedan paradoks se dešava da i kad imate novac na računu, ne možete da platite usluge pri kraju godine, jer je zaduženi ćata pogrešno definisao tender ili ga mrzi da raspiše novi (čuveno “sad će kraj godine”). I sve to uz očiglednu i neskrivenu korupciju gde se unapred zna ko će dobiti koji tender!
Vrhunac bahatosti je nedonošče prošle vlasti – Jedinica za Upravljanje Projektima (JUP), koja ni posle pet godina rada nije uspela da raspiše i završi sve potrebne tendere za opremu i potrošni materijal, a imala je na raspolaganju 200 mil. evra iz KREDITA, koji svi građani vraćaju, a sada ćemo plaćati i penale ili će vratiti nepotrošeni deo!!! U poslednje vreme ova “agencija za nauku” se intezivno bavi izgradnjom novih stanova za izbegla i raseljena lica i njihovim smeštajem!!! Kako su sa kontrole trošenja sredstava za nauku došli na građenje izbegličkih naselja, to niko ne zna. Osim verovatno onih koji se ugrađuju u te, siguran sam, lukrativne poslove izgradnje!
Kao šlag na tortu se čeka donošenje Zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti, a po onome što sam video kao predlog i čuo od kolega, ozakoniće diskreciono odlučivanje tako što će sve odluke donositi ministar lično, a i sva savetodavna i stručna tela će ministar postavljati i imenovati članove. Kakve će to efekte imati, nije teško zamisliti. Nadajmo se samo da sledeći ministar prosvete ili nauke neće biti Palma ili Marijan Rističević. Mada teško da bi oni bili gori!