Sidikat nauke održao je protestnu šetnju do Vlade Srbije i Ministarstva prosvete, jer su, kako navode, nezadovoljni svojim statusom u državi. Da “ministar nauke ne prepoznaje nauku u svom resoru”, poruka je okupljenih naučnih radnika.
Predsednica Sindikata zaposlenih u naučno-istraživačkoj delatnosti Đurđica Jovović rekla je da status naučnih radnika treba da bude rešen, kako zaposleni u toj delatnosti ne bi više bili “trošak” države.
Foto: N1
“Glavni razlozi današnjeg protesta isti su kao i 2013. godine. Tražimo da se ne finansiramo projektno iz stavke specijalizovane usluge, koju svako ministarstvo koristi za troškove reprezentacije i putovanja, dok naše ministarstvo tu vidi zarade za naš naučno-istraživački rad”, kazala je Jovovićeva.
Kako je navela, zaposleni u naučno-istraživačkoj delatnosti traže i da budu izjednačeni sa svojim kolegama na Univerzitetu i da dobiju institucionalno finansiranje na osnovu koga bi imali “zagarantovanu platu”.
“To je problem koji nas decenijama muči ali niko nije imao snage, znanja ili para da ga reši. Objavljujemo radove u međunarodnim časopisima, prepoznaje nas međunarodna javnost, ali ne i naš ministar. Pozivali smo ga u više navrata na sastanke, ali je on te pozive ignorisao, rekla je predsednica Sindikata.
Ona je istakla da je Verbić sa saradnicima imao 18 meseci da donese novu strategiju, zakon i da na vreme raspiše novi konkursni period, dodavši da “sve rade u poslednjem momentu”.
Foto: N1
“Rečeno nam je da moraju da objave konkurs u decembru što je za nas strašna činjenica jer ne znamo sa čime ulazimo u 2016. godinu. Nema konkursa, zakona, strategije. Nacrt koji sada vidimo je zastrašujući, u prvom delu piše šta nisu uradili a u drugom navode da ce kriterijumi biti stroži”, kazala je Jovovićeva.
Ona je dodala da se to odnosi na sve istraživače, jer se projektni ciklus završava 31. decembra 2015. godine.
“Budućnost nas koji radimo u institutima je neizvesnija, jer će naše kolege na fakultetima dobijati plate iz prosvete. Oni znaju za šta rade, a mi ne znamo”, kazala je Jovović.
Upitana zašto protestu ne prisustvuje veći broj naučnih radnika, Jovovićeva je ocenila su zaposleni u toj oblasti “elita ove zemlje” i da ih je “sramota” da na ulici traže ostvarivanje prava.
“Protest su podržali predstavnici 40 instituta, ali ljude je malo sramota da izađu na ulicu. Na to nas je naterala nezainteresovanost ministra Verbića za naučni sektor u svom resoru. Današnji protest treba da ga opomene i pozove da shvati da postoji nas 6.000 zaposlenih, od čega 3.600 istraživača u 50-ak akreditovanih instituta”, rekla je ona.
Učesnici protesta nosili su transparente na kojima je pisalo “Nećete nas oterati sa ovih prostora kao Nikolu Teslu”, “Naučni rad vodi u glad”, “Hoćemo zakon nećemo milostinju”.
Za pohvalu je to što ste preneli dešavanja sa skupa, a evo i nekih predloga, o čemu da pišete na temu nauke u Srbiji:
– čist mobing koji trbi 90 posto doktoranata, od strane šefova koji su ostali u prošlom veku (svuda je 3 godine, kod nas i 10 bude)
– užasno spora procedura za odbranu doktorata (kod nas 5-6 meseci, Mađarska 2, Hrvatska 2-3, Francuska 1,5)
– sramotno spora procedura za napredovanja (od sticanja uslova do veće plate prođe 5-6 meseci)
E sada, nije kraj lošem:
– napredovanje je drastično usporeno, zakon kaže da se postupak može pokrenuti sa X poena (16, 48, 64), ali, akcenat je na reči može. Ljudi su aplicirali za tih 48 traženih sa preko 100 – i nisu dobijali. Žalba se šalje istoj komisiji koja odbija.
Nakon što svo to maltretiranje otera ogroman broj ljudi (pa i mene), postoje još neke loše okolnosi:
– nemogućnost da se zaradi drastično više, sve i da se dobije više projekata
– nasilno uzimanje 2 posto sa svakog projekta za promociju nauke (a pola ljudi radi stvari koje ne bi mogli svom klolegi da promovišu jer su vrlo usko stručne)
Ok, nema para, loš zakon, ali ima još…
– konstantno menjanje pravila
– rečeno je da se kategorizacija (6 platnih razreda u okviru svakog zvanja) radi na svake 3 godine. Nije urađena ni posle 5
– rečeno je da se nesposobni (ali baaaš nesposobni) oteraju ako ne doktoriraju u svojim poznim godinama. Produžava im se
Verovatno ima toga još, ali me ruka zabole od kucanja. Tih nekoliko hiljada dinara neće promeniti ništa
PUNA PODRŠKA. DRAGO MI JE ŠTO SU SE I ONI OGLASILI. DAJTE DA SE SVE TO ORGANIZUJE, UJEDINI I OBJEDINI. DA SVI STANEMO U ODBRANU NAŠE BUDUĆNOSTI. DA IMAMO ISTU PLATFORMU, ISTE STAVOVE. ZNAMO SVI DA JE OVAJ SISTEM PARAZITSKI I DA NAJGORI NAPREDUJU. NAPREDUJU NEZNALICE, NEMORALNI LJUDI, KONFORMISTI, POLTRONI, ULIZICE ….
Drago mi je da ste preneli ovo. U Srbiji se ne shvata dovoljno koliki je znacaj nauke. Finansiranje je minimalno a od naucnika se ocekuje sve. Odlican tekst o pravom stanju stvari je objavljen u Politici:
http://www.politika.rs/scc/clanak/343828/Pogledi/Za-drzavu-naucnici-su-ostali-korisnici-javnih-sredstava
Inače, naši i Švajcarski naučnici imaju najbolji odnos količine objavljenog i uloženog novca. Ej, najbolji u svetu, prvi od 200!
A druga stvar, koliko GDPa ide za nauku:
Izrael, Korea, Japan: 3,5-4,5%
Skandinavija, Swicarska, USA: 2-3,5%
Rusija, vecina EU: 1-2
A gde smo mi? Mi smo u drustvu sa Uagndom, Kosta Rikom, Arabijom, Sudanom i ostalim naučnim gigantima
Ono što se često zaboravlja, a nije navedeno ni u ovom tekstu, jesu materijalni troškovi istraživanja, odnosno, pare za istraživanje, opremu, potrošni materijal i sl. Retko ko se iz mog ličnog okruženja žali na drastično malu platu (iako nam ne bi škodilo povećanje, kao i svima), ali se SVI žale na nedostatak sredstava za rad. Ovo je u velikoj meri krivica Zakona o javnim nabavkama koji onemogućava normalan rad i nabavku potrepština za rad. Pomalo je paradoksalno da zbog ovog zakona dolazimo u situaciju da MORAMO da kupujemo po većim cenama određene stvari i usluge iako ima i jeftinijih mogućnosti. Takođe, još jedan paradoks se dešava da i kad imate novac na računu, ne možete da platite usluge pri kraju godine, jer je zaduženi ćata pogrešno definisao tender ili ga mrzi da raspiše novi (čuveno “sad će kraj godine”). I sve to uz očiglednu i neskrivenu korupciju gde se unapred zna ko će dobiti koji tender!
Vrhunac bahatosti je nedonošče prošle vlasti – Jedinica za Upravljanje Projektima (JUP), koja ni posle pet godina rada nije uspela da raspiše i završi sve potrebne tendere za opremu i potrošni materijal, a imala je na raspolaganju 200 mil. evra iz KREDITA, koji svi građani vraćaju, a sada ćemo plaćati i penale ili će vratiti nepotrošeni deo!!! U poslednje vreme ova “agencija za nauku” se intezivno bavi izgradnjom novih stanova za izbegla i raseljena lica i njihovim smeštajem!!! Kako su sa kontrole trošenja sredstava za nauku došli na građenje izbegličkih naselja, to niko ne zna. Osim verovatno onih koji se ugrađuju u te, siguran sam, lukrativne poslove izgradnje!
Kao šlag na tortu se čeka donošenje Zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti, a po onome što sam video kao predlog i čuo od kolega, ozakoniće diskreciono odlučivanje tako što će sve odluke donositi ministar lično, a i sva savetodavna i stručna tela će ministar postavljati i imenovati članove. Kakve će to efekte imati, nije teško zamisliti. Nadajmo se samo da sledeći ministar prosvete ili nauke neće biti Palma ili Marijan Rističević. Mada teško da bi oni bili gori!