Blog Mediji

Projektno finansiranje u Ministarstvu kulture

U Srbiji se već nekoliko godina uvodi projektno budžetsko finasiranje. Smisao projektnog finansiranja je smanjenje uticaja politike na raspodelu novca iz budžeta. Umesto da ministar kulture (ili bilo koji drugi ministar) diskreciono odlučuje kome će dati novac, uvode de se unapred poznati kriterijumi u skladu sa kulturnom politikom koju vodi vlada.

dusan-pavlovic

Da bi to bilo moguće, pravila moraju da se znaju unapred, a umesto ministra odluku suštinski donosi stručna komisija koju čine ljudi iz struke koja konkuriše za novac. Ministar samo formalno odlučuje (on potpisuje rešenje o raspodeli). Njegova uloga je suštinski nadzorna — on kontroliše da li se sredstva raspodeljuju u skladu s ciljevima kulturne politike i može da se umeša jedino ako se proces negde zaglavi, odn. ako uoči da je neka od prethodnih instanci odlučivanja uradila nešto protivzakonito.

Ministarstvo kulture ima pripremljen institucionalni dizajn za ovakvo finansiranje (što je za pohvalu). Dizajn je detaljno opisan u Pravilniku za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja. (Pravilnik se nalazi ovde.)

Poslednji konkurs je bio raspisan pre nekoliko meseci. Formirana je i stručna komisija koje je donela odluku. A onda je ministar Tasovac 22. jula odlučio da diskreciono izmeni odluku komisije u devet slučajeva, ostavljajujući neke kandidate bez sredstava, nekima davajući više, a nekima manje novca od traženog iznosa.

Podsetimo se još jednom: odluku o raspodeli sredstava donosi ministar na osnovu predloga komisije (koja pak svoju odluku donosi na osnovu unapred poznatih kriterijuma koji se odnose na značaj, uticaj i troškove projekta, kao i kapacitet medijske organizacije koja konkuriše za sredstva, čl. 18). Sledstveno, ako ministar ne uvaži predlog komisije, on ne može da radi njen posao, već da od komisije pismenim putem zatraži da ispravi nepravilnosti ili greške i podnese novi predlog (čl. 24, stav 3). Ali pročitajte obrazloženje ministra ovde — u obrazloženju se uopšte ne vidi gde je komisija prekršila zakon, već se ministar upušta u stručnu procenu o tome da li neki projekti treba da se finansiraju ili ne.

Ovo obesmišljava koncept projektnog finansiranja, odn. angažovanja stručne komisije koja procenjuje značaj, uticaj, kapacite organizacie i troškove projekta. Ako ministar misli da ima kvalifikacije da samostalno odlučuje o tim stvarima, onda mu ne treba komisija. A ako mu ne treba komisija, onda mu ne treba ni pravilnik. Kao ni projektno finansiranje.

Dušan Pavlović
narodni poslanik
profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu
potpredsednik pokreta “Dosta je bilo”, Beograd

Dušan Pavlović

Dušan Pavlović

Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu predaje savremenu političku ekonomiju sa teorijom javnog izbora, u zvanju vanrednog profesora, a na Univerzitetu u Gracu kao profesor po pozivu predaje kurseve iz ekonomskog razvoja i ekonomske i političke tranzicije u jugoistočnoj Evropi.

Oblasti interesovanja: Teorija racionalnog izbora i politička ekonomija demokratskih ustanova.

Objavio više radova iz oblasti: "Konsolidacija demokratskih ustanova u Srbiji posle 2000. godine"(2007), "Spisi iz političke ekonomije" (2010), "Teorija igara. Osnovne igre i primena" (2015).

Knjigu „Mašina za rasipanje para“ napisao na osnovu iskustva stečenog tokom pet meseci u Ministarstvu privrede. To je insajderska priča iz kabineta ministra privrede Saše Radulovića 2013-2014. gde je bio savetnik ministra.

Komentari

Klikni ovde da postaviš komentar

  • Bravo gospodine Pavloviću, fantastično ste to objasnili.
    Ipak, moram da ponovim piranje – i šta sad?
    Jasno je da je novac podeljen onako kako je ministar želeo, neuvažavajući mišljenje komisije, odnosno kriterijume.
    Ali kako ispraviti samovolju vladajuće većine prilikom donošenja odluka?
    Isto se dogodilo i prilikom formiranja skupštinskih odbora, kada članovi DJB, koji nisu dobili ni jedno predsedničko, čak ni potpredsedničko mesto.
    Isto je i sa predsednicom parlamenta koja tumači poslovnik tako da ometanje poslanika dok govori naziva negodovanjem, što po njoj nije isto što i dobacivanje, tako da to (po njenom mišljenju verovatno) ne smeta govorniku.
    Kako sprečiti samovolju, osionost, bahatost…?
    Po mome mišljenju, za sada je jedini način da uredno obaveštavate javnot o svim nepravilnostima i da na taj način jačate uticaj javnog mnjenja. Ja zaista ne vidim drugi način, jer – može im se.

    • Bravo? Dušan Pavlović je univerzitetski predavač, obrazovan i simpatičan lik. Barem mu je faca takva kada se nasmeje (dobro je da je uvažio sugestiju i promenio ondašnju sličicu). Mnogi simpatizeri na ovim stranama sa “bravo” , “fenomenalno” i sl. okarakterisali su mnoge tekstove koje objavljuju čelnici Djb. To nije potrebno, jer iako pojedini tekstovi deluju potencijalno infantilno, a zaista jesu paušalni, ne znači da su takvi baš svi, te da kada se naidje na neki “redovan”, normalan, jednostavan tekst (poput ovog) – iz grla tad treba da spontano izleti to “bravo”. Pavlović ima jasne predispozicije za neuporedivo “bravije” tekstove od ovog, i taj pljesak i uzdah oduševljenja ovakvim informativnim tekstom mu nije neophodan. Medjutim, upravo taj moment je nešto o čemu i on i Djb – treba da razmisle, a što je i tema ovog posta – šta je to što dovodi do toga da kada objave, ponoviću, jedan redovan, normalan, uobičajen test – dožive to – “bravo”… Teme kojima u javnosti “barata” Djb – trebaju, moraju biti daleko ozbiljnije, sofisticiranije, osetljivije, neuporedivo dublje i sadržajnije. Pogledajno samo naslove i sadržaje svih onih (10-tak njih) na koje prvo naletimo – čim se otvori glavna strana sajta pokreta. Odmah ispod glave Radulovića – “iskoči” 7,8 jednih te istih tema o Vučićevoj izložbi, medijima, prepucavanju s tim u vezi. Preostalo je opet vezano za medije, iako stavljeno u oblandu “borbe za prava invalida”, ili “prava devojčica”. U jednom je suština guranja cele poslaničke grupe u prvi red Skupštine, ispred kamera, naravno, a u drugom opet mediji, privatno, tj.lično lupetanje nekog Žike seljaka, jednog 1.437 voditelja u Srbiji… I SAMO 1 TEKST – O NEČEMU DRUGOM. E ovde treba reći – BRAVO MAJSTORI !

    • Igor: “Ja odoh da se bacim sa mosta – predajem se,ako ste saglasni…”

      Ti si izlgeda kao Vucic – samo drama. 🙂

    • A ok… Vucic style. Teatralno povlacenje pred nezahvalnim pukom…od koga naravno nema nista. Sindrom ranjenog spasioca.

    • samo je potrebno reći ko to – “mi”, ili se persira samom sebi. ništa više, zar je to problem?

    • Vučićev stil jeste teatralan. Ali u tom “raskrinkavanju” stilova još je gore biti šarlatan.

    • Slazem se. Vucko je originalan, a kopija je kopija. Ali je teatralnost “evo, povlacim se” deo sa najvise kopir boje.

    • Čak i korisnik koji se ovde potpisuje sa – Nikola, u jednom trenutku, nakon x puta ponovljenog pitanja – otvorio se – i dao odgovor na pitanje koje sam mu postavio. Bravo za njega. Ovde se priča ponavlja… Možda još jedan Nidža? Ponoviću pitanje, ko to “mi” ?

    • “Čak i korisnik koji se ovde potpisuje sa – Nikola, u jednom trenutku, nakon x puta ponovljenog pitanja – otvorio se – i dao odgovor na pitanje koje sam mu postavio.”

      Zar je problem ispuniti teatralne Vucic-style najave?

      Bravo za tebe.

  • Vi ste profesor na fakultetu.
    To je dobro kao pojam.
    Vi poštovani imate istorijsku odgovornost za sled vaših ideja kao profesor Hegel.
    Zto priđite univerzalnim istinama a nemojta ćutatiu.
    Ako niste sigurni u svoje ideje to javno recite.
    Najgore je da se uzgubite i vremenu.
    Pozrav, profesore,

    • Vilogorski
      Podigli ste letvicu u nebesa. Gde čoveče nađoste ni manje ni više no Hegela? Pavlović bi to trebalo da shvati kao kompliment. Nema ipak čoveka na planeti da skoči do tih visina. Ali da se poslužim Vašim rečima ako svi mi patuljci sednemo jedan drugom na leđa videćemo i dalje i više nego jedan div kakav je Hegel.
      Radulovič sa svojim timom je napravio program u 20 tačaka i tek kad realizujemo taj program – možemo suditi istorijskoj odgovornosti. Do tada treba se truditi da do realizacije dođe. Spustimo letvicu i trudimo se da na svaki način uvedemo program u život. Svako od nas voleo bi da se to dogodi sada, ne sutra.

  • U normalnom svetu,Ministar preko sluzbenika rasporedjuje srestva za finaciranje projekata,takodje i ostali nivovi vlasti.
    Bez potrebni troskovi komisija,pre par godina kad su finacirani,Danas,Beta,Fonet i ostala boranije,nije bilo problema,nije ni Ministar,mutav.
    Sad je vama krivo sto jedan,Gligorov ili Panovic nisu dobili sresta za optuzivanje Srba kao genocidan narod,list dans se hvali kako su oni priznali genocid u Srebrenici,budale.
    Tanjug je danas preneo,da je Ministrica posetila autostradu,radovi kasne.
    Prof.Pavlovic je kao poslanik(kontrolor vlasti) umesto u Rumu da prodaje knjigu(malo mu je 2 stana i kuca,mozda je kupio u Slobino vreme za 5000 DM) trebao da obidje radove,konstatuje probleme,obavesti javnost.
    Konkurs je javan,zna se ko je finaciran,ko nije zadoviljan,opet tuzbu.
    Profesor Pavlovic je trebao da navede ko nije finaciran,da vidimo,jesu li to simpatizri DJB-a.Ne laje kera radi sela,vec radi sebe.

    • Gospodine B.Igicu,
      Izmedju vas i Nikole nema razlike,on botuje za jednu a vi za drugu stranu.
      DJB se bavi marginalnim stvarima,300 milona kredita placaju gradjani Srbije za autostradu,radovi kasne,ko zna koliko je tamo scholdi pronevereno.
      Srbija placa penale zbog ne iskoriscenog kredita za Zeljeznicu,1 milijatda evra,pruge propadaju.
      Radnici rade u pelenama,grom ubija decu,ljudi ceprkaju po kontejnerima.
      Dans su se u Skupstini okupili srpski biseri,studenti koji studiraju u inostransvu,koji se nikad nece vrati,zahvaljujuci celokupnoj srpskoj politickoj ‘eliti”.

  • U nemoći sorzecaja cve se dešava sličajno.
    Srbija plovi bez kormilara u buri.
    Jadddddna moja Srbijo.
    Tužno palče tvoje dete.
    Nemoć tvoje dece je neizmerna.
    Svi se bave parama a niko ih nije zadio.
    Beda duha.
    Plače jedan Vilogorski

  • Prestajem da čitam komentare nekolicine komentatora. Previše vas je dokonih, a pojedini i dobro placeni kao “zaposleni” botovi u državnim organima i javnim preduzećima

  • Postovani g.Pavlovic,

    ne moze se bas shvatiti sta sve mogu uraditi Alibaba+40 razbojnika.
    Deprimirajuce je sta oni trenutno rade,sta su u stanju da rade.
    Upravo zbog toga je vazno da DJB nastavi sa stalnim
    objavljivanjem cinjenica i istine.
    Bez kompromisa i stalno.

  • Kako to da Udruženje Eutopija ( Pištaljka) na svom sajtu ima poslednju vest staru 20 dana tj. početak jula a i sve ostale vesti su im bez ijednog komentara što navodi da i nemaju neku posećenost a dobili su značajna sredstva na konkursu (10 000 evra !?). Još mi je interesantno to da Udruženje Eutopija nema zvanično svoj sajt…osim broja računa i to nekoliko..? Kao član molim da se to podrobno ispita, Vi profesore imate mogućnost i šansu da to ispitate.

  • Ili ima ili nema sajt? Na početku posta – ima, na kraju posta – nema? No, post me je odveo da pogledam njihov sajt (koji ne mora nužno da se zove isto kao i osnivač) – i iznenadio sam se. Tasovac – koji je popljuvan od Djb (u ovom momentu još uvek) u poslednjem tekstu na ovom sajtu – JE TOM SAJTU, TJ. – EUTOPIJI – DUPLIRAO SREDSTVA KOJE DODELJUJE MINISTARSTVO – U ODNOSU NA ONA KOJA IM JE OPREDELILA KOMISIJA! A pogledajte njihov sajt… Teme sa njihovog sajta – “vuče” i ovaj sajt… A onda, kada pogledate njihov sajt, podjite do poslednjeg teksta o Tasovcu, da vidite šta je “prazna puška” ili – čime braćo to Djb “puca” danas… Pročitajte i komentare.

    • Na početku posta mislio sam na sajt Pištaljka… a sajt udruženja eutopija još nisam našao

  • Predsednik udruženja Eutopija je ujedno bio i član komisije za dodelu sredstava ispred ministarstva. G. Radomirovic. Zar to nije u sukobu interesa?