Subvencije kao metod privlačenja stranih investicija radi otvaranja novih radnih mesta i indukcije privrednog razvoja jesu jedna od najkontroverznijih tema domaće ekonomije posle 2000. godine. Uvedene su na inicijativu Mlađana Dinkića s ciljem da se nezaposlenost smanji ispod 12 odsto, što se nije dogodilo do dana današnjeg. Vremenom su subvencije rasle i uvek su bile sastavni deo predizbornih radnji i neodoljivo sredstvo promocije svake vlasti.
Pokret Dosta je bilo smatra da se davanjem subvencija stranim investitorima vodi suluda ekonomska politika jer se na taj način guše domaća porodična preduzeća koja u Srbiji zapošljavaju mnogo veći broj ljudi od subvencionisanih firmi.
Takođe, svedoci smo da je Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem ukinula i značajno smanjila regrese i subvencije u poljoprivrednoj proizvodnji, što je neverovatno ukoliko se u obzir uzme da ekonomski najrazvijenije države Evropske Unije iz budžeta potpomažu ovu veoma važnu delatnost. Ista ova vlast smanjila je plate i penzije, dok je od 2014. godine mnogostruko uvećala subvencije stranim investitorima pa tako imamo najmanje 7 slučajeva za pomenuti period da su stranim investitorima date subvencije od 10.000 do čak 60.000 eura po jednom zaposlenom.
Umesto da raste zaposlenost, što je navodno bio cilj uvođenja subvencija, i da imamo neku novu srednju klasu zaposlenih, dobili smo klasu robova koji baš u tim subvencionisanim firmama moraju da nose pelene jer ne smeju da idu u toalet za vreme rada i koji dobiju otkaz dok su na bolovanju.
Promoteri svega ovoga jesu premijer Aleksandar Vučić, koji nam je obećao da će Mlađan Dinkić završiti u zatvorskom odelu, i gradonačelnik preletačević Slobodan Gvozdenović, koji nam je obećao da će Gorenje proterati iz Valjeva. Baš u prisustvu pomenutih u fabrici „Gorenje“ u Valjevu, po modelu Mlađana Dinkića, potpisan je novi tajni memorandum za subvencionisanje „Gorenja“ od strane nas građana i domaćih porodičnih firmi bez da nas je neko pitao za to.
Pošto oni nas nisu pitali, mi njih pitamo: Zašto daju subvencije kompaniji gde je plata u proizvodnji daleko ispod republičkog proseka? Zašto daju novac kompaniji koja pred završetak treće smene od zaposlenih traži da potpišu sporazumni raskid radnog odnosa? Zašto daju novac kompaniji koja svojim radnicima ne da povrednu listu, iako su se povredili na poslu zbog padanja u nesvest usled neadekvatnih uslova radne sredine? Zašto Ministar privrede ili bilo ko drugi, u ime države Srbije, sa stranim privrednim subjektima potpisuje tajni memorandum i bilo kakav drugi tajni dokument ako je sve to za naše dobro? Koliko će novca iz državne kase biti odvojeno za svako novootvoreno radno mesto u toj kompaniji, kao i šta tačno stoji u Memorandumu koji je potpisala Vlada Republike Srbije sa kompanijom „Gorenje“? Koliko je novca iz državne kase do sada dato kompaniji „Gorenje“ po osnovu novootvorenih radnih mesta, po osnovu ugovora o refundaciji troškova za izgrađenu infrastrukturu, po osnovu ugovora o zajedničkom investiranju i svih drugih ugovora na osnovu kojih je iz državne kase isplaćivan novac ovoj kompaniji?
Nadamo se da će građani prepoznati negativne efekte ovakve, pogubne ekonomske politike i premijera i gradonačelnika na sledećim izborima poslati u političku prošlost baš kao i njihovog prethodnika koji je svakom građaninu ostao dužan obećane akcije vrednosti po 1.000 evra.
Željko Trifunović
član pokreta “Dosta je bilo”, Valjevo
Komentariši