Источна Србија

Зајечар: Време је да пристојни људи почну да се баве политиком

Време је да пристојни људи почну да се баве политиком у Зајечару.

Прави је тренутакда ствари мењамо на боље јер, у супротном, Зајечар ће нестати, а ми ћемо у томе бити саучесници.

Нашу листу сачињавају имена људи који представљају здраво ткиво друштва, људи будућности и, пре свега, чисте прошлости!

Доста је било!

Ознаке
ДЈБ Зајечар

ДЈБ Зајечар

Коментар

Кликни овде да поставиш коментар

  • Ја бих, као жена и, Богу хвала, мајка 1,5-годишњег сина и у 6-ом месецу трудноће са ћеркицом, забранила многим мушкарцима да се уопште изјашњавају по овом питању. Отац је отац, али мајка је светиња и мајком бити најлепши је, ничим измерљиви и ничим надоместиви, ни са чим упоредиви дар живота.
    Под МАЈКОМ не подразумевам само жене попут мене-жене које су благословене тиме да своју децу носе под срцем и роде их, те пригрле на груди у првим њиховим секундама по рођењу. У том једном кратком, али пресавршеном трену, жени се, у пуном обиму и свој величини, открије смисао живота и љубав од које јаче једноставно нема. Ево, сузе ме већ преплављују када се само сетим тог трена.
    Под МАЈКОМ подразумевам жену која је дете одгојила, подигла, васпитала и пружила му сву могућу љубав, пажњу и сигурност, психичку стабилност и основ за емотивно и психолошки уравнотежену и зрелу личност.
    Колико је само деце у овој земљи и у свету, рођене од биолошких мајки тзв. природним путем, од стране истих тих “мајки” свакодневно пребијано, изгладњивано, малтретирано, у својим биолошким породицама сексуално и на сваки монструозни начин злостављано?!?
    Шта таквој несрећној деци значи што су 9 месеци слушала откуцаје маминог срца, који су их успављивали, уливали им поверење и осећај заштићености, кад су им те исте природне “мајке” детињство, а тиме и сав живот, чине несносним??!
    Хајде такву децу, а има ко зна колико, сада питамо да ли би радије живела са таквом природном “мајком” или са женом која их није носила у утроби, али би им живот учинила дечијом бајком, чезнући за дететом више него за голим ваздухом.
    Са друге стране, лично познајем, а има их толико и толико, жене и парове који, из ових или оних медицинских разлога, немају срећу да постану биолошким мајкама, а толико су добри, несебични, пожртвовани људи, да би се свако дете са њима као родитељима, осећало највољенијим и најпосебнијим бићем на планети. У случају таквих људи, жена пре свега, не можете да се не запитате има ли Божје милости и шта је са овоземљском правдом…
    И сада се овде појављују људи, наравно, гле чуда, мушкарци, који представу о свему напред наведеном немају, јер им напросто није дато да осете и доживе сву радост родитељства у истом интензитету и дубини као што то жена и мајка само може, да постављају питање (не)хуманости чина, којим би, толико жељено дете добило предивне, брижне родитеље, а за природно родитељство ускраћени људи, остварење животног сна – резултат може бити само срећна породица и здраво, вољено дете.
    Желим да будем веома проста за крај – гоните се врагу црном са вашим доживљајима хуманости!