Zaječar: Vreme je da pristojni ljudi počnu da se bave politikom

Ja bih, kao žena i, Bogu hvala, majka 1,5-godišnjeg sina i u 6-om mesecu trudnoće sa ćerkicom, zabranila mnogim muškarcima da se uopšte izjašnjavaju po ovom pitanju. Otac je otac, ali majka je svetinja i majkom biti najlepši je, ničim izmerljivi i ničim nadomestivi, ni sa čim uporedivi dar života.
Pod MAJKOM ne podrazumevam samo žene poput mene-žene koje su blagoslovene time da svoju decu nose pod srcem i rode ih, te prigrle na grudi u prvim njihovim sekundama po rođenju. U tom jednom kratkom, ali presavršenom trenu, ženi se, u punom obimu i svoj veličini, otkrije smisao života i ljubav od koje jače jednostavno nema. Evo, suze me već preplavljuju kada se samo setim tog trena.
Pod MAJKOM podrazumevam ženu koja je dete odgojila, podigla, vaspitala i pružila mu svu moguću ljubav, pažnju i sigurnost, psihičku stabilnost i osnov za emotivno i psihološki uravnoteženu i zrelu ličnost.
Koliko je samo dece u ovoj zemlji i u svetu, rođene od bioloških majki tzv. prirodnim putem, od strane istih tih “majki” svakodnevno prebijano, izgladnjivano, maltretirano, u svojim biološkim porodicama seksualno i na svaki monstruozni način zlostavljano?!?
Šta takvoj nesrećnoj deci znači što su 9 meseci slušala otkucaje maminog srca, koji su ih uspavljivali, ulivali im poverenje i osećaj zaštićenosti, kad su im te iste prirodne “majke” detinjstvo, a time i sav život, čine nesnosnim??!
Hajde takvu decu, a ima ko zna koliko, sada pitamo da li bi radije živela sa takvom prirodnom “majkom” ili sa ženom koja ih nije nosila u utrobi, ali bi im život učinila dečijom bajkom, čeznući za detetom više nego za golim vazduhom.
Sa druge strane, lično poznajem, a ima ih toliko i toliko, žene i parove koji, iz ovih ili onih medicinskih razloga, nemaju sreću da postanu biološkim majkama, a toliko su dobri, nesebični, požrtvovani ljudi, da bi se svako dete sa njima kao roditeljima, osećalo najvoljenijim i najposebnijim bićem na planeti. U slučaju takvih ljudi, žena pre svega, ne možete da se ne zapitate ima li Božje milosti i šta je sa ovozemljskom pravdom…
I sada se ovde pojavljuju ljudi, naravno, gle čuda, muškarci, koji predstavu o svemu napred navedenom nemaju, jer im naprosto nije dato da osete i dožive svu radost roditeljstva u istom intenzitetu i dubini kao što to žena i majka samo može, da postavljaju pitanje (ne)humanosti čina, kojim bi, toliko željeno dete dobilo predivne, brižne roditelje, a za prirodno roditeljstvo uskraćeni ljudi, ostvarenje životnog sna – rezultat može biti samo srećna porodica i zdravo, voljeno dete.
Želim da budem veoma prosta za kraj – gonite se vragu crnom sa vašim doživljajima humanosti!