Poštovani građani Srbije, poslanici, ministre i ostali članovi ministarstva,
Ja bih hteo da najpre pohvalim ovaj Zakon, zato što unapređuje u jednom domenu stvari koje se tiču poboljšanja plodnosti ljudi koji ne mogu da imaju decu. Hteo bih da svoj govor usmerim na dve stvari: (1) radi se o surogat materinstvu koje je ovim Zakonom ponovo zabranjeno, i (2) radi se o anonimnosti donora, odnosno onih koji hoće da daju reproduktivne ćelije.
Da prvo razgraničimo dve stvari koje su bitne pošto se često mešaju u diskusiji. Dakle, postoji komercijalno surogat materinstvo i postoji surogat materinstvo iz altruizma. Ovde govorim isključivo o ovom drugom – o surogat materinstvu iz altruističkih pobuda. Dakle, ne o surogat materinstvu koje se naplaćuje, ili za koje se dobija nekakva novčana, ili neka druga naknada.
Vi ste pomenuli, ministre, da u Evropskoj uniji postoji trend da se ide protiv toga. Pomenuli ste da postoji izveštaj Evropskog parlamenta. Postoji, zapravo, izveštaj Evropskog parlamenta za 2014. godinu, koji se tiče stanja ljudskih prava. Dakle, o surogat materinstvu se u Evropskom parlamentu raspravlja u kontekstu poštovanja ljudskih prava, i jedan paragraf koji se tiče surogat materinstva odnosi se na komercijalno surogat materinstvo – to je ono što Evropski parlament osuđuje. Inače, ima zemalja u Evropskoj uniji – Grčka, Holandija, Belgija – u kojima je surogat materinstvo dozvoljeno iz altruističkih pobuda. Još neke zemlje su Australija, Kanada, Velika Britanija, Novi Zeland… Recimo, u Češkoj, cela stvar nije regulisana pravno, a Češka je takođe članica EU, pa se smatra je surogat materinstvo iz altruističkih namera dozvoljeno.
Hoću da vas pitam jednu stvar – ako ste zaista prihvatili ceo ovaj zakon da biste pomogli ljudima koji ne mogu da imaju decu iz razloga populacione politike – pošto tako ste to obrazložili – zbog čega onda sprečavate surogat materinstvo? To je još jedan korak kojim populaciona politka može da se dodatno osnaži. Ljudima koji ne mogu da imaju decu, a mogu da se dogovore sa nekim da se izvede trudnoća do kraja, to treba dozvoliti – to bi bili pozitivni rezultati takve populacione politike.
Podsetiću vas na član 63 Ustava, koji kaže: “svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece i Republika Srbija podstiče roditelje da se odluče na rađanje dece i pomaže im u tome”. Dakle zamislite ovako, da moja supruga i ja ne možemo da imamo decu, nađemo nekoga ko bi iz altruističkih razloga nam pomogao u tome, neko može da donira reproduktivne ćelije – da li biste nam vi pomogli u tome da završimo ceo posao ili ne? Ja mislim da biste nas sprečili. To je kršenje Ustava, člana 63.
Da vam kažem nešto o anonimnosti i šta mislim da je problem u ovome. Na Odboru juče kada smo razgovarali, jedan od vaših pomoćnika je rekao da je jedini način za veliki broj donatora da daju svoje reproduktivne ćelije u tome da ostanu anonimni. Međutim, postoji član 64 Ustava koji garantuje deci pravo da znaju ko su im roditelji. Dakle, sa jedne strane, vi hoćete da izađete u susret davaocima reproduktivnih ćelija koji zahtevaju da budu anonimni, ali šta će biti za 15 godina, kada deca koja su tako začeta odrastu? Tužiće državu na osnovu ovog člana 64. Ustava. I ako bude ustavnog sudstva još uvek u ovoj zemlji, trebalo bi da dobiju taj spor. Ne znam da li ste razmatrali takve posledice.
Dakle, za mnoge ljude je od presudnog značaja za samorazumevanje, za sopstveni identitet, za poimanje sebe, da znaju ko su im roditelji. Vi ćete za 15, 18 ili 20 godina, kada deca počnu da dolaze u to doba da se pitaju ko su im roditelji, zabraniti da znaju ko su oni. Da vam kažem primer: u Ujedinjenom Kraljevstvu je počelo isto ovako – donatori su imali puno pravo da zaštite svoj identitet, ali je onda Vrhovni sud, mislim ‘93. godine, ukinuo tu odredbu tako da deca sada, ukoliko žele da znaju iz bilo kog razloga, to mogu da znaju. Dakle, ne govorim o tome da mi treba da obznanimo svima identitet donatora. Ne, nego govorim o tome da deca imaju pravo to da znaju, ako to žele, zato što im to garantuje Ustav. U oba ova slučaja, i za surogat materinstvo i za identitet donatora, odnosno pravo dece da to znaju, postoje ustavni osnovi.
Ima još jedna sitna stvar koju hoću da vam kažem. Kažete u članu 25 kada govorite o korisnicima ovog postupka: “izuzetno pravo na postupke bmpe ima i punoletna poslovno sposobna žena koja živi sama”. Stvarno? Ako živi sa babom i dedom ne može? Ako živi sa mačkama ne može? Formulacija je stvarno nezgrapna: “ako živi sama”. Treba da se kaže: “ako nema partnera”. Treba da se promeni, zaista, ovo je stvarno sramota. I u prethodnoj verziji je isto bila ovakva formulacija.
Drago mi je da konačno i žene koje nemaju partnera imaju sada, bez da pitaju ministra, pravo da učestvuju u ovom postupku. Građani verovatno ne znaju, ali u prethodnoj verziji su morale da pitaju ministra da bi imale to pravo, tako da je ovaj Zakon u tom pogledu unapređenje. Bilo bi dobro samo da se izmeni i ta formulacija.
Molim vas, ako možete, samo da mi odgovorite u kontekstu ustavnih članova na ove dve stvari – na surogat materinstvo i na identitet donatora. Dakle, ja razumem da postoje pragmatični obziri da se zaštiti identitet. Šta je sa kršenjem Ustava?
Hvala.
Dušan Pavlović
narodni poslanik
potpredsednik pokreta Dosta je bilo
Gospodine Pavloviću,
Ja cijenim Vaš rad u skupštini i cjelokupan Vaš rad i aktivnosti u opšte. Međutim nemogu na osnovu svoga obrazovnog nivoa, moralnog vaspitanja i života kao roditelja shvatiti. Nemogu shvatiti da se surogat majka može biti, u cijeloj populaciji Srbije, iz altruističkih razloga. Možda se može biti u nekom užem rodbinskom okruženju, a što bi remetilo možda neke moralne norme. Kažem u užem smislu kao što roditelj da djetetu bubreg recimo. Mnogo je jača želja za produženjem vrste od bilo kakve želje da se nekome iz “altruističkih razloga” pomogne. Moj mozak nemože shvatiti da neko rodi dijete i da da majka to dijete nekome drugome, a da se pritome nemože ostvariti kao majka u smislu vaspitanja i razvoja svoga djeteta. To mogu biti razni razlozi, ali sigurno oni svi uključuju neku vrstu koristoljublja. Mi danas imamo “bebi siterke”, ali onekad i ta baš “minimum mama”, ipak poželi da se igra sa svojim djetetom makar na mjesečnom nivou. Gledao sam u praksi kod životinje. Uginula jedna ovca, a drugoj ovci uginulo jagnje ili zbog nedostatka mlijeka. Čoban pokušava da siroto jagnje stavi pod drugu ovcu. Ovca prepoznaje jagnje i neće ga primi. Čoban uzima psa i štap. Nakon par dana štapom i psom, koji stalno laje i prijeti ovci pod vratom. Ona nakon par dana prihvati iz straha to jagnje. Ovo sam gledao lično, bilo mi je mučno i strašno kada sam saznao šta je cilj i upotrebljena sretstva. Stojim iza napisanoga i htio sam biti slikovit, mada je strašan primjer i teško mi je. Pozdrav gos. Pavloviću znam ljude koji žele dijete i da bi im to pomoglo i žalim te ljude iskreno, ali ne vidim da je to normalno u ljudskom svijetu. Pozdrav svima i molim da objavite komentar…
Đorđe, ako ti ne možeš da shvatiš zašto bi neko bio surogat majka iz razloga da pomogne nekom drugom, to ne znači da je sama ta ideja loša. Verovao ili ne, i dalje ima plemenitih ljudi koji su voljni da pomognu. Da se razumemo, surogat majka iz altruističkih razloga će najčešće biti neko iz familije ili rodbine. Na primer, imaš situaciju da postoje dve sestre, jedna ima nekoliko dece a druga ne može da rodi. I onda ova sestra koja ima nekoliko dece pomogne sestri tako što iznese trudnoću za nju. Osobe koje se odlučuju da budu surogat majke su uglavnom osobe koje su već rađale i imaju svoju decu, ne žele više dece ali žele da pomognu nekom drugom da ima decu. To je podjednako plemenito i humano kao da rađaš za sebe i nema razloga da se država meša i brani takvu vrstu pomoći.
Sale, uporno se ponavljaš – pokušavajući da naturiš ljudima koji to ne mogu da prihvate iz moralnih, verskih, ljudskih, običajnih i svakih drugih razloga – opravdanost i “razložnost” slanje beba post ekspresom – iz “altruizma”. Iz altruizma kupi nekoj siromašnoj porodici šporet, ako si već zapeo da se “altruišeš”, plati im odesečenu struju gde se po petoro, šestoro dece smrzava, ali nemoj uporno dehumanizaciju beba, pa i “altruističkih” tzv.majki – ubacivati u isti koš – darodavalaštva, što pokušava da uradi i Pavlović – bez ikakve potrebe i bez odradjene javne rasprave. A gde je zamena teza i spin: “u populacionoj politici”. Podignite standard – i podići ćete natalitet. Usput, poradite na pojednostavljivanju procesa za usvajanje dece. Odavde čak i napuštena deca odlaze vani ! Usvajanjem od strane zainteresovanih – širom zapada! Niste to znali?
Ne ponavljam se, komentari su nestali pa valja napisati ponovo. Surogat materinstvo iz altruističkih razloga je sasvim ok, ne predstavlja nikakvu dehumanizaciju, čak vrlo suprotno, predstavlja plemenost i pomoć. Nikakva posebna razlika ne postoji između usvajanja deteta i surogat majke, u oba slučaja dete rodi neko drugi. Samo u ovom drugom slučaju to bude osoba “od poverenja”.
Uvaženi @Sale,
nisam mislio odgovarati na komentare i stoga Vas molim da ovdje stanemo. Jasni su mi svi razlozi za i protiv. Ovo treba prepustiti stručnjacima, ali želja za opstankom, daleko prije je “Altruističke Želje” da se nekome pomogne. Transhumanizam će stvoriti čovjeka možda iz ničega, ali ako neko nije odrastao uz nečije srce i prvu svjetlost ugledao kraj majke. Majka je nešto kao Bog. Mi svi ga ne znamo, a vjerujemo, sumnjamo ili ne vjerujemo (što je isto jedna vrsta vjere i ubjeđenosti). Tako dok ste u utrobi majke vi nju ne vidite, ali neko Vas drži u životu i pomaže svojom unutrašnjom hranom. Moja sestra Sale ima pravo da moje dijete, koje već imam, ako ima mogućnosti prihvati kao svoje recimo ona nema. Ako je ta snaga ljubavi toliko jaka, ja neću zamjeriti ako moje dijete više voli svoju tetku nego mene. Ako to zamjerim onda ne vidim da bi joj i “Altruistički” pomogao. U mojoj porodici djeca moje brace i sestara su kao moja djeca. Transhumanizam, neke nove “vrijednosti” i ovakeve pravne odluke bez nepristrasnih stručnjaka. Dovešće prije do kolapsa ljudske vrste i izumiranja, nego da se to ostvi prirodi i prirodnim zakonitostima. Ovo se može prenijeti i na srpsku naciju, ako će ju spašavati ovo mislim da nema perspektivu. Riješimo se mi ovih naših polusvjetova, ološa, fukara i šljama na vlasti, pa će nam potencijalno biti bolje. Pozdrav Igore, Sale i svi dobri ljudi, a poseban pozdrav Pavloviću i da ostavi na sajtu literaturu stručnjaka iz ove oblasti. Pozdrav…..
Izvini Igore, ali ja tvoje argumente ne mogu da uzmem za ozbiljno. I pored najbolje volje ne vidim povezanost između pedofilije i surogat majčinstva. Sve te pojave treba posmatrati odvojeno upravo iz osetljivosti teme i ne treba koristiti poređenja “ako ono, onda ovo”. U surogat majku se ubacuje oplođena jajna ćelija pravih roditelja tako da dete rođeno tim putem ima genetski materijal onih koji ga zapravo žele i koji će ga odgajati. To je velika razlika u odnosu na usvajanje deteta koje je biološki tuđe. Ako imaš nešto konkretno da kažeš po čemu su deca rođena preko surogat majke drugačija od ostale dece, onda reci, u protivnom da bataljujemo diskusiju. Sve što sam do sada pročitao su nekakvi imagonarni argumenti, dehumanizacija i slično a ja baš nisam najbolji sagovornik za te duhovne stvari. Daj nešto konkretno pa da pričamo.
Pitanje je i čiji stomak šta vari. Pavlović ili Djb imaju puno pravo (iako to nije u 20 tačaka iza kojih su stali birači) da predlažu tako nešto, samo se ostavlja pitanje – u čije ime? Nekom jeste neozbiljan argument da kalkulisanjem ljudskim rodom, odnosno, proizvodnjom deca za potrebe trećih lica – deca u startu gube pravo na biološku majku – bez da su za to pitana. Zato sam i istakao da se pitaju kada se budu radjali “sa 18 godina”. Donositi takve zakone, predlagati ih bez iole ozbiljne javne i stručne rasprave – to je neozbiljno. I više od toga, neodgovorno je. Sutra će neki parovi koji ne mogu imati dece, poželeti da im se kloniraju ovi ili oni primerci deteta, možda i oni sami, iz “altuističkih” razloga. Hajdemo malo, osim duboko ličnog stava Saša u tumačenju toga šta je ozbiljno, a šta ne – da sagledamo stvari iz sijaset drugih “neličnih” uglova, i dozovemo se pameti, a pre svega javnoj i stručnoj raspravi. Možda će to pomoći svima, pa i zagovornicima ove vrste altruizma.
Protestvovali su svojevremeno pripadnici homoseksualne orjentacije. Jedan slušalac se uključio u program radio stanice i upitao zašto onda ne mogu na isti način da šetaju i – pedofili, iskazujući na taj način svoj protest protiv “prajda”. Gost u studiju mu je odgovorio da postoji razlika, i to velika. Osobe u prajdu su samosvesne, punoletne i one svojom slobodnom voljom – stupaju u odnos koji im odgovara, dok kod pedofilije, kada se dece koriste i zloupotrebljavaju – mimo njihove spoznaje, volje i svesne saglasnosti – to svakako ne predstavlja bilo šta drugo – do jasnog krivičnog dela, i ne može se porediti sa punoletnim, svesnim i voljnim radnjama osoba u prajdu. Ne pravim komparaciju na tvoje zalaganje, samo, eto, nešto me podeseti, ne znam zašto, da navedem i ovaj dogadjaj od pre par godina… Što se tiče usvajanja već odbačene dece od strane osoba koje su to mogle da učine iz najrazličitijih, uglavnom teških psihičkih i materijalnih razloga, postoji drastična razlika upravo izmedju takve dece, koja su tu već uveliko pred nama, mimo plana, želje i kontrole takvog dogadjaja (odbacivanja i ostavljanja deteta pored kontejnera, najčešće od strane majki maloletnica) – i svesnog – planskog proizvodjenja dece sa ciljem – otudjivanja od biološke majke. Naravno, mimo svesnosti i želje takve bebe – da bude predmet, pa još unapred planiranog – darovanja, ili, jednostavnije – oduzimanja prirodnog majčinstva – planom. Bio on “altruistički” ili ne.