Грађани Србије данас лоше живе зато што политичари који су 5. октобра 2000. добили прилику да Србију поставе на здраве темеље нису ништа суштински променили. Напротив, рехабилитовали су и вратили на власт социјалисте и, последично, некадашње радикале, тј. бивши режим од којег се заиста није могло очекивати да ће урадити оно што демократски режими нису.
Демократске власти из неког разлога нису биле у стању да прекину сарадњу с претходним режимом и практично све време, а извесно од 2004. до 2012. у континуитету сарађују са социјалистима, а у континуитету се и гложе.
Председничко-премијерска гарнитура у последњих 17 година одражава политику сарадње и преплитања бивших режима:
- Крајем 2000. демократске снаге су једва победиле социјалисте и радикале (влада Мирка Марјановића, Шешељ и Николић потпредседници, Вучић министар информисања). Коштуница постаје председник СРЈ, а Ђинђић премијер.
- Свега три године касније, Коштуница с места прeдседника прелази на место премијера и успоставља сарадњу са тим истим социјалистима, истим људима. Социјалисти су подржали мањинску владу Војислава Коштунице.
- Године 2007. демократе улазе у другу владу Војислава Коштунице. (Узгред, ја сам 2007. и 2008. гласала за ЛДП.)
- Године 2008. Тадић прави владу са социјалистима под изговором националног помирења. Премијер је Цветковић, а потпредседник Владе – Дачић. Да је Тадић хтео нешто заиста да мења, овај договор никада не би био могућ. А имао је избор. Мени и људима из мог окружења то није било право нити схватљиво (као што данас многима није нити право нити схватљиво што нема сарадње између Саше Јанковића и ДЈБ).
- Године 2012. вратили су се на власт социјалисти са некадашњим радикалима и нису спровели политику прекида с претходним режимом, тако да је за очекивати да ће се сарадња наставити а да се никада не сазна ко је крив за пљачкање и пропадање Србије.
Политика прекида сарадње с бившим режимима
Године 2014. на изборе излази група грађана која је, укратко речено, понудила грађанима Србије прекид, а не континуитет с бившим режимима, рекавши: “Доста је било – Рестарт”. Доста је било партократије, буразерске економије, пљачкашких приватизација, тајних уговора и слично из свих претходних деценија.
ДЈБ је активно критиковао актуелни режим, али не и претходни који је добрим делом изнедрила Демократска странка, а од ког се никада није оградила. Није, јер су опозиција, јер је Демократска странка бренд, а надасве јер смо мислили да је кадра за преко потребан отклон од грешака, тачније за искрено извињење грађанима Србије што су их њихови функционери изневерили, уз отворено признање грешака и прихватање последица. То би заиста била политика прекида сарадње с бившим режимом, прижељкивани заокрет који је ДЈБ и подстицао када је тражио од ДС, још пре избора 2016. године, да свуда где су на власти уведу транспарентност и објаве буџете и уговоре, што се није десило.
Године 2016. “Доста је било” освојио је 6% гласова и ушао у парламент републике (покрајине и јединице локалне самоуправе). То је било више од демократа и више од листе Тадића, Чеде и Чанка. Раст прилично бескомпромисне политичке организације центра, без икаквог багажа, од 2% у 2014. до 6% у 2016. години, врло вероватно није удобна појава на политичкој сцени на којој такозвани “искусни политичари” желе да остану.
Године 2017. на председничким изборима јављају се још два политичка лидера. Један нов, један стар (немају своје листе ни организације на терену). Обе опције добијају и прихватају подршку од стране претходног режима, и тиме, што се ДЈБ тиче, недопустиво безусловно продужавају политику континуитета сарадње: ништа не траже од демократа нити Тадића у погледу извињења и признања конкретних грешака.
Пошто сарадња са ДЈБ подразумева
1) прекид сарадње са бившим режимима (не нужно са странкама)
2) разговор о конкретном плану за победу на изборима и за период након њих, ДЈБ од немогућег сарадника постаје – противник?
Мислили смо да ће битнији циљ постати и заједнички: победа опозиције на изборима, а не позиционирање будућих политичких организација на опозиционој политичкој сцени препуној квази-опозиционих понашања. Није било тако. Погрешно смо мислили и платили цену.
Сврха колона
За очекивати је да ће се позиционирање будућих политичких организација које је започело на председничким изборима наставити на наредним београдским и парламентарним изборима. Онако како су на председничким изборима циљ, принципи, програм и људи били у запећку, а лик и дело једног, а евентуално два кандидата у првом плану без икаквог изгледа на успех, тако су и сада, пред београдске и евентуалне парламентарне изборе циљ, принципи, програм и људи у десетом плану, а излазак опозиције у једној, а евентуално две колоне у првом, без икаквог резона ни пројектованог изгледа на успех.
Погледајмо колоне.
Колона ДЈБ нуди план, очувана начела, рационалне аргументе, спремност на договарање и договор око конкретних ствари које треба урадити. Прошлост без багажа, бескомпромисну политику прекида са старим режимима и њиховом погубном праксом пљачкања грађана Србије. Организацију на терену са 115 одбора. И што је можда најважније од свега – издржљивост и потпуну слободу да оствaри сопстевне идеје јер ником ништа не дугује.
Прва и друга колона нуде пре свега привид уједињене опозције, јер две колоне су, претпоставља се, ваљда, толико различите да: 1) немају никакав пресек скупова гласача за које ће се истовремено борити и 2) немају довољан број заједничких садржалаца да направе уједињену опозицију и супротставе се актуелном режиму. Прва и друга колона нуде једну колону састављену од ПСГ и старог демократског режима који “побеђује себе” и помаже слободним грађанима да не понове њихове грешке и да их поправе и другу колону “десничарског” бућкуриша. Нуде, хтели то или не, рехабилитацију претходног режима (истих људи) без икаквог услова, опипљивог заокрета. Нуде парцијалну промену дела политичке сцене уместо јединствену платформу за замену целе политичке сцене. Нема програма, нема политика, нема плана, нема рационалне аргументације. Конгломерати који ће се распадати сваки час, онако како су се распадали петооктобарски.
ДЈБ припада колони прекида сарадње с бившим режимима.
Разумемо да због резултата председничких избора многи мисле да немамо – избора, већ да треба да се прикључимо једној од – понуђених – колона. Немојте нам замерити, наши аргументи су и даље исти и даље су без одговора. Доста је било можда остане сам са својом политиком прекида. Можда. ДЈБ можда није нико и ништа, можда и сасвим нестане с политичке сцене. Можда смо ми потпуни аутсајдери који мисле да политика не мора да буде шуровање него конкретан логичан план. Можда.
Ми ништа не можемо да урадимо у вези с тим што независни медији и грађани радије поклањају поверење онима који су им већ изиграли поверење. Ми ништа не можемо да урадимо у вези с тим што нови лидери желе да сарађују с бивишим политичким режимима упркос грешкама. Могуће је да људи мисле да ће сада бити другачије. Највероватније неће. Бланко правдање претходног режима какво смо имали 2008. године поновиће нам се, по свој прилици, десет година касније. Тада је било у питању “национално помирење” (потписао га је Тадић у присуству тада потпредседника Шутановца) , сада “општенародна, ослободилачка борба” у којој су “искусни политичари” представљени као грешне те стога мудре главе, тј. позитивци.
Политичари који сада имају прилику да прекину континуитет погрешне политике вртења у круг то треба и да ураде. “Нове снаге” не треба да буду мамац за наивне или плен за притајене. Од “искусних политичара” смо свакако научили важну лекцију – да пошто они нису, морамо ми.
За крај, да се подсетимо, наши производи су:
а) јасна дефиниција проблема који уништавају Србију: партократија, буразерска економија
б) начела политичког деловања због којих нас и бије глас да смо немогући и бескомпромисни
в) програм и конкретна решења за проблеме, укључујући решење за смену целе политичке сцене “годину прекретнице” у 20 тачака.
г) упорна једногодишња борба у скупштини.
Ми имамо своју колону и широм отворена врата за политику прекида са очигледно погрешном политиком свих претходних режима. Можда није тренутак за нас. Не успемо ли у својој намери, остаће забележено да нисмо правили компромисе, да смо имали конкретан план, да смо позивали на договор, да смо покренули најтежа и права питања, да смо се борили несебично. Успемо ли у својој намери, грађани Србије ће живети у демократском друштву.
Јасмина Николић
Потпредседница “Доста је било”
народна посланица
Повезани текстови:
Тражи се искреност, кредибилитет и јасан циљ
Саша Радуловић за Блиц: Отворени смо за договор опозиције, али остали калкулишу
Како до једне листе за Београд
Цена црвене линије
План ДЈБ у 20 тачака за Београд
Кредибилитет, 17 година касније
Година прекретнице у најкраћем
Војин Биљић: ДЈБ у својој колони
Ко је наш политички противник
Опозиција на београдским изборима у једној или више колона?
DJB sa ostalim opozicionim strankama nema ničega zajedničkog. Idejne razlike su nepremostive. DJB se zalaže za sistemske promene a ostale opozicione stranke za personalne. Ne treba se prljati sa Njima. Narod ima lepu izreku ,,S kim si onakav si,,
Idite na gradske izbore samostalno a na narodu je da odluči. Imaće izbor između demokratije koju predstavlja DJB i partokartije koju predstavljaju SVI ostali. Sa tog aspekta gledano postoje samo DVE kolone. Voda se mora definitivno izbistriti.
Pitam se ima li nekog ko ovo ne razume? Pitam se ima li nekog ko bi se usudio da kaže da je nešto iz ovog teksta pogrešno, kao strategija, politika, razmišljanje, delanje…? Da li je naša nacija toliko oglupela i postala pokvarena i bolesna da im reči samo prolaze pored ušiju a oni se rukovode nekim drugim umobolnim razlozima? Ili ovo nema načina da dopre do svih onih ušiju koje su spremne da čuju?
Nije nacija oglupela ali. Ovo što je napsano je dobro. Jedan od problema je tzv. funkcionalna nepismenost. To znači da su mnogi pročitali ovaj i slične sasvim logične tekstove i nisu razumeli šta je pisac hteo da kaže. Kako se savtime izboriti. jedan od načina je uporno ponavljanje – koliko ngod puta da treba. Za ponavljanje i argumentaciju treba vremena. Zato je pokretanje inicijative DJB za beogradske izbore dobro odabrano. Uporno ponavljanje i argumentacija polako ali sigurno donose plodove. Zbrzano i nemušto sipanje opštih fraza neposredno pred izbore donose samo oko 1%. To je DJB debelo platio.
Primer:
Kružni tokovi u Beogradu. DJB je rekao da je to dobra ideja bez obzira što je potekla od SNS-a.
Ali DJB ukazuje da partokratsko-korupcionaški lobi će izgradnju dobrih kružnih tokova pretvoriti u debelu zaradu njihove burazerske ekonomije. DJB nudi učešće građana u odlučivanju gde će se kružni tokovi postaviti i transparentnost korišćenja javnih resursa za njihovu izgradnju.
Zatim DJB nudi da stručni ljudi vode tehnički deo posla a SNS da to rade njihovi priučeni kadrovi.
Dalje DJB nudi tender na kome će domaća preduzeća imati velike šanse da dobiju posao a SNS nudi subvencije “poznatima” firmama iz nepoznatih zemalja da to rade i sl.
Pozdrav Vama Jasmina i svim ostalim.
– Nakaradni sistem je vec zestoko reagovao i umesto pomisli da se razmisli i razgovara o planovima, ciljevima, resenjima NAMETNUO temu Gradonacelnika, Nosioca lista, Kolonama, itd. Znaci opet mediji, kako dopreti do njih.
Razumeo je nas DJB da se ne moze doci do medija. Pa ako ne moze ni ne mora. Kako znamo i umemo pokusacemo.
– Neka nas Dosta Je Bilo nastavi sa slicnim tekstovima. Neka na vise nacina ponovi vaznost plana, prorama, nacina resavanja konkretnog problema, a ko se od “nosioca” liste-kolona ili “potencijalni” kandidat za gradinacelnika odredi ka ovakvom nacinu razmisljanja, sa njim vredi saradjivati.
Pozdrav svima od jednog Zike
Ono za šta se zalaže i propagira DJB je toliko normalno, racionalno i pošteno da mu se jednostavno ne može niko suprotstaviti argumentima. Problem je u tome što je Srbija jedan zatvoren i zatrovan nakaradni sistem koji se već godinama i decenijama zasniva na tome da može da napreduje (i uopšte da živi) samo neko ko ima nekog koji mu “drži i čuva leđa” a to su danas partijski kadrovi – partokratija. I to svi znaju. I takvih je mnogo . I briga njih za ono što im DJB nudi, kolko god to bilo ispravno i moralno. Njihov interes, da im tamo neko iz stranke zaposli nekog, da im omogući položaj i novac koji ne zaslužuju ničim, da im omogući sve moguće privilegije u odnosu na komšiju, druga, prijatelja, je mnogo jači od bilo čega na svetu i takvi će uvek glasati za one koji im to omogućavaju. Što se tiče DJB ta kategorija ljudi je unapred otpisana za njih . Dakle ciljna grupa DJB bi morali biti svi oni drugi nezadovoljni ovim stanjem ali kako dopreti do njih u potpunom medijskom mraku ?! Jedino sveobuhvatnim angažovanjem aktivista DJB na lokalu. Društvene mreže su odlično rešenje ali nedovoljno.
Kako je moguće da odrastao, inteligentan čovek, glasa za LDP, pod bilo kojim okolnostima, u bilo kom vremenu? Za Čedu, koji je u politici iz samo jednog razloga – biznis, ili hleba – i to kakvog (plus vina) – bez motike. Razočaravajući podatak, moram priznati.
Разумем. 🙂 Међутим, није било никакве шансе да гласам за ДС. Нити да не гласам. ЛДП је имао релтивно солидан програм. Нисам имала велика очекивања, нисам се тада ни активирала. Тек 2014. са ДЈБ. Управо због великог разочарања у све демократске “снаге”.
Moguće je, čovek se ne rađa partijski predodredjen nego sluša čita uči pa se negde nadje, a usput uči na greškama, muka mi je od tih što su se rodili pametni i odmah sve znali, kad se pojavio čika Sloba znao sam samo za spo, za djindjica koštunicu i vesnu pešić sam čuo 94 te na tv politici, glasao za ds do 2012 te, kad je otišao djiki bilo mi muka ko da mi je ćale umro, saša me mnogo podseća na njega…razmišljam o članstvu po prvi put u životu, a Jasmini puna podrška svaka joj je na mestu pozdrav
Ma Gorane, sve je moguće, ali sam uvek smatrao da pronicljiviji ipak vide dalje. Mene iskreno srpska šibicarska “politika” i nije posebno zanimala, jer je ta menažerija uvek u meni izazivala osećaj nesigurnosti, nepoverenja i nelagode. Istina, nadao sam se nakon 2000. da gurnuti u zapećak (kako sam razmišljao o DOS-u) dolaze da konačno poprave Srbiju, ali šibicar ostaje to što jeste. A Čeda je personfikacija i ekstremni primer “ideja 2000.” No dobro, pošto sam 100% uz DJB, samim tim i Jasminu, Anu, Tatjanu (dok nose program u 20 tačaka) neka ostane na tome da me je začudilo.
Drugo, porediti Đinđića sa Radulovićem? Njegove žabe za gutanje i Sašinu transparentnost i poštenje? Vi se šalite.
I na kraju, apel. Jasmina, Ana, Tatjana – pojavljujte se više. Neka i dalje bude argumentovano, samo oštrije! Na Balkanu to uspeva – ko se više galami, bolje ga čuju. I ima tu još jedan psihološki momenat: muškarci se plaše JAKIH žena. Cvikaju. Čak i podjednako jaki muškarci. Zbune se, ne znaju kuda udaraju. Odgovorili bi žestoko ali im mentalitet ne dopušta: ispred sebe vide ženu, a ne vide političara. Zato, koristite tu moć. Ostavljate bolji utisak, čak i kad ne galamite 😀
Poštovana g-đo Nikolić, ne bih se složio sa Vama da će na predstojećim lokalnim izborima za Skupštinu grada Beograda opozicija imati dve kolone. Imaće ih više, jer pored DJB i LDP izlazi samostalno na lokalne izbore za Skupštinu grada Beograda, a ostali se još nisu dogovorili o tome »ko će biti onaj koji kosi, a ko mu vodu nosi«, ili kako je izjavio jedan od »opozicionara«, ko treba da »vuče bele figure«. Zato nisam siguran da će PSG biti zajedno sa strankama »starog demokratskog režima« kako ste napisali. Pre bih rekao da će u dogovoru »ostale« opozicije PSG biti onaj »koji kosi« a da će ostali, naravno ako žele saradnju, morati »vodu da mu nose«.
Вероватно сте у праву. Мени је међутим концепт две колоне занимљив јер се некако пласира као одговор на захтев да опозиција наступи уједињено. Па се каже, јесте, треба у једној колони, или – евентуално две ако баш не могу да се сложе. Чини ми се да тај наратив о колонама служи прављењу привида. То ми је била жеља да истакнем. Блок, како га сада зову, ПСГ-ДС-СДС, формира се готово извесно, видећемо како ће изгледати листа и хоће ли прикључити још неко из некадашњег ДС. Ви знате за наш став да Србији не треба вођа, стога није никако добро да поново имамо месијански тип лидера који како кажете “коси”. Пратићемо. Хвала на коментару!
Odlično objašnjeno. Meni je najveći problem, a siguran sam da ne delujem i nastupam agresivno/mesijanski/s pijedestala, kada pričam ljudima u okolini 90% ovoga što ste Vi napisali, ljudi mi daju odgovor (racionalni ljudi, poznanici) – “pusti te priče”. Neki od najboljih ljudi koje poznajem, na priču o idejama DJB, reaguju totalno apatično. Ljudi sa “jeftinijim ulaznicama” DJB ionako ne razumeju (ili ne glasaju uopšte) a oni sa “skupljim ulaznicama” – ponosno “neće da učestvuju u tom blatu”. Sa svojih 35 godina se osećam kao zombi koji ima “neke ideale”. Razumeo bih da sam odrastao u pećini sa krapincima, ali živim u Beogradu od rođenja i ne mogu da se načudim u šta su se ljudi pretvorili.
U svakom slučaju, mislim da je DJB-u, u Beogradu, porasla podrška od parlamentarnih izbora 2016. godine.
P.S. Video sam Vas u bašti jednog kafića na Vračaru, prišao bih da pružim ruku i zahvalim se na iskri normalnosti, ali niste bili sami.
Hvala, Jovane. Javite se sledeći put obavezno a i svratite do nas.
Ovo sto ste napisali se zove falsifikovanje novije istorije zarad ‘dokazivanja’ kvazi teze da su sve opozicione politicke opcije pre nastanka djb-a radile pogresno. Da li ste vi uopste analizirali rezulatate svih izbora nakon 2000te pre nego ste napisali ovaj tekst? Dakle, ko je fakticki imao parlamentarnu vecinu, kakve su koalicije bile moguce i kakva politika je imala vecinsko uporiste?
I kad cete vise prestati da prosipate gluposti kako je DS usla u koaliciju sa SPS-om iz nekakvog hira a ne nuznosti?
Zasto stavljate znak jednakosti izmedju DS-a i DSS-a? Ima ovde ljudi koji imaju malo duze politicko pamcenje.
Sto se tice kolona stvar je jasna – Prestanite da budete licemerni. Prestanite da diskreditujete opcije sa kojima toboze zelite da saradjujete zarad ostvarenja cilja rusenja aktuelnog rezima jer je to jednostavno zamorno. Vas politicki program je jasan, izadjite na politicko trziste, u koje tako verujete i odmerite se na njemu sa svim ‘konkurentima’, kako ih nazivate, kad ste ih vec strpali u istu torbu.
Dakle, pošto DS nije imala izbora morala je da se istorijski pomiri s SPS? To kažete?
Ne samo što sam analizirala, nego sam i dobro zapamtila (takođe) i u politiku ušla baš zbog toga što je DS napravio Vladu s SPS. Sorry. Verujem da je zamorno izlaziti s tom činjenicom na kraj.
Da li bi po Vama bilo bolje da te 2008 DS nije usla u koaliciju sa SPS-om i principijelno ostala u opoziciji? Da li je jos tada trebalo da se desi ono sto se desilo 2012 a to je koalicija radikala i socijalista?
Pa možda je trebalo. U svakom slučaju DS je mogla da uđe u koaliciju sa LDP-om, ali ne, ušla je u koaliciju sa SPS-om da bi se Tadić što duže zadržao u fotelji jer u “narodu” nije bilo popularno da ulazi u koaliciju s nekim ko misli da treba priznati Kosovo. To sedenje na dve stolice je karakteristika Tadićeve vladavine i to nas je zaglibilo godinama u jednoj poziciji iz koje praktično nije bilo izlaza – nikakvog, kao kada se “zafarbate u ćošak” (iz stripa o Paji Patku). Pustiti jednu zemlji da tavori bez nade razapeta između dve nemoguće opcije je politika koju nikada Tadiću neću oprostiti. Čovek kom je njegova fotelja najvažnija je za mene mizerija.
DS+LDP nikad nisu mogli da formiraju parlamentarnu vecinu.
Ja ovde ne vidim nikakvo falsifikovanje. Narod je 2000-te godine verovao u demokratsku opoziciju a onda je sledećih 12 godina gledao kompletno uništavanje privrede, pljačkaške privatizacije, burazersko poslovanje, pojavu tajkuna koji su harai Srbijom i otimali za sebe sve vredno, tajne ugovore, partijsko zapošljavanje i uništavanje institucija…. Za period koji je trebala da bude tranzicija zemlje, gde smo sa silnim milionima iz inostranstva trebali da reformišemo privredu da radi po tržišnim principima, posle “demokratskog delovanja” sve je to opljačkano i opustošeno. Posle 12 godina njihove vladavine, industrija Srbije više NE POSTOJI. Zemlja ostaje na nivou primitivnog društva koje može da se bavi jedino zemljoradnjom i da bude jeftina radna snaga strancima. Prema tome, ako se neko pita šta je rezultat vladavine demokrata – to je kompletno uništavanje Srbije. Po dolasku SNS-a, oni sve preuzimaju kako je bilo i samo nastavljaju unoseći novu energiju u zlo koje su demokrate godinama izgradile. Tako da, sa mog stanovišta, politika DJB da nema nikakve saradnje sa DS-om je potpuno ispravna. NIKAKVE razlike između DS i SNS nema. I jedni i drugi su uništitelji zemlje i njihovom rotacijom se ništa ne bi postiglo. Ako hoćemo da idemo na bolje, MORAJU novi ljudi. Ne može drugačije.
Privreda, a narocito industrija je nakon 2000te vec nazalost bila unistena i tehnoloski prervazidjena. Skoro desetogodisnje sankcije su opustosile ekonomiju koja ni pre toga nije bila posebno konkurentna. DOS je ispregovarao otpis 2/3 duga , a to se izgleda ovde zaboravlja. Nakon 2000te novac da ucestvuju u privatizacijama su imali samo ‘pravi’ strani investitori koji su primarno bili zainteresovani za delatnosti za koje postoji DOMACE trziste i Milosevicevi tajkuni koji su se obogatili 90ih. Posto para u drzavnoj kasi nakon pada Milosevica nije bilo DOS je rekao da njima ni jedan novac ‘ne smrdi’ niti su proveravali poreklo istog, a sve u zelji da podignu sto pre zivotni standard. To se zaista i desilo i plate su skocile za 2-3 godine sa 60 na 300 maraka recimo. To sto su razne sociopate i neznalice postale vlasnici fabrika i tragicne posledice koje su nastale iz toga je bila druga strana medalje.
Ipak, treba naglasiti da se vecina ‘pljackaskih privatizacija’ desila u periodu skoro petogodisnjeg Kostunicinog mandata kada je DS bio u opoziciji.
Industrija 2000-te godine jeste bila zastarela i nekonkurentna ali za to upravo i služi PERIOD TRANZICIJE da se otvaranje ka svetu i ogromne količine novca raznih pristupnih fondova iskoriste da se industrija OŽIVI i uspostavi njeno poslovanje po tržišnim principima. Umesto toga, sve je UNIŠTENO, OPLJAČKANO, POKRADENO! Država je bukvalno svedena za zemljoradnju. To je demokratska politika. Srbija se verovatno decenijama neće oporaviti od štete koju su napravile demokrate i to je surova činjenica. Ne dao nam Bog da se ponovo vrate.
Ne bih rekao da je novac iz pristupnih fondova bio namenjen revitalizaciji industrije. Uvek se insistiralo da industrija posto poto bude privatizovana i skinuta sa ‘drzavne grbace’. Da se novac iz fondova koristi za revitalizaciju industrije onda bi u nasem okruzenju imali industrijski razvijene zemlje (Madjarska, Rumunija, Bugarska koje su vec u EU), sto ipak nije slucaj. Ceska i Slovacka su bolje prosle ali zahvaljujuci grinfild investicijama. Slovenija moze da bude solidan primer neke domacinske privatizacije o kojoj govorite, ali oni su izbegli brodolom 90ih, plus bolja radna etika, uredjeniji sistem itd..
Svrha novca iz pristupnih fondova je bila da zemlja lakše prođe tranziciju i da se sa komunističkog prešalta na kapitalistički, tj. tržišni model poslovanja. Taj novac je između ostalog trebao da pomogne da industrija preživi i da posle perioda tranzicije, kad se zavrne česma pristupnih fondova i kredita, država ima privredu od koje će moći da živi. Međutim, taj novac je NESTAO a industrija UNIŠTENA. Kompletni krivci su za to DS, DSS i SPS, možda i još neko iz tog perioda. Ja ne tvrdim da je industrija trebala da ostane pod vlasništvom države, može i da bude u privatnom vlasništvu, uopšte ne pričam u kontekstu vlasništva, ono što je bitno jeste da je vlast od 2000-te godine bila dužna da zajedno sa novcem kojeg je bilo u izobilju NAĐE NAČIN da se tranzicija obavi tako da se sa jednog modela privređivanja pređe na drugi. Kompletno suprotno od toga, novac je završio ko zna gde a industrija UNIŠTENA. Sada kad prolazi period tranzicije i kad je prestao dotok novca iz inostranstva, mi ne da nemamo industriju, nego nemamo ni privredu u globalu. Ostaje nam SAMO zemljoradnja. “Demokratska” vlast nas je vratila u srednji vek. I onda neko dođe i kaže “kako oni i nisu tako loši, vize su nam ukinute itd…”. Pa da li ljudi uopšte shvataju da su nam demokrate upropastile ogromnu šansu da postanemo normalna država i da tu priliku više nećemo imati? I šta ćemo sada da radimo, da se bavimo zemljoradnjom i da budemo jeftina radna snaga strancima? Pa hvala im.
Sale, cenim da mnogi nisu posmatrali period od 2000 na ovamo iz te perspektive. Mogao bi da napises lep tekst o tome – tvoji komentari na ovom tekstu su odlican temeljac takvog teksta 🙂
Mislim da previse pojednostavljujete tu celu pricu oko industrije. Da biste bili ozbiljan industrijski igrac pre svega morate da imate trziste ili prodajnu mrezu za svoje proizvode. Dakle sve i da smo sacuvali industriju trziste nismo imali. Indiustrija koju je Srbija imala je bila funkcionalna jedino u kontekstu planske privrede ex Jugoslavije, a to se odnosi i na druge republike. Sami smo proizvodili i bili sebi trziste. Ex Yu nije bila ozbiljan industrijski igrac osim u par segmenata pa je iluzorno ocekivati da bi Srbija tu uradila nesto posebno cak i uz neki povoljniji rasplet tranzicije.
Ako zelite da izvozite, da imate nastup na svetskom trzistu shvatite da su vam kokurenti cesto firme sa stogodisnjom tradicijom, sa neuporedivo vise novca, boljom podrskom banaka, razradjenm plasmanom robe, da imaju razvojne timove itd..
Ja ne bih posebno lamentirao nad srpskom industrijom jer mislim da je ionako bila osudjena na propast u trzisnoj utakmici sa svetom.
Ono sto je mozda danas vaznije je da bolje otvorimo oci i pokusamo da razumemo kako se krecu svetski ekonomski tokovi, sta donosi automatizacija, da pogledamo malo u buducnost i vidimo kako da se u njoj pozicioniramo.
Na primer, nove generacije robota sve vise istiskuju manuelnu proizvodnju, koja se sa istoka opet sada vraca na zapad. Da pogledamo sta su i kako se gaje vertikalni usevi recimo. Da pokusamo da razumemo kako je mala Holandija medju najvecim izvoznicima povrca recimo.
Da pokrenemo recimo gradjevinsku industriju koja nije uvozno zavisna. Kvalitet stanovanja nam je sramotno nizak, ljudi zive u starudiji od stanova, a za to nam nije kriv niko do nas samih.
Srbija mozda ne moze da bude industrijska sila ali mozemo da imamo zemlju sa sjajno uredjenim gradovima, selima, stanovima. Sa odlicnim i povoljnim javnim prevozom. Da budemo energetski efikasniji. Da uvedemo kompjuterske sisteme i smanjimo administraciju. To su sve stvari koje mozemo da uradimo i koje bi morale da budu u centru politike jer na njih MOZEMO da uticemo. Nasprot tome mi se godinama unazad bavimo temama kao sto je recimo Kosovo, na sta jako malo mozemo da uticemo…
Nisam ni mislio da se industrija zadrži takva kakva je bila. Upravo je tranzicija trebala da se iskoristi da se industrija reformiše da funkcioniše po novim, tržišnim, principima. To može da znači i gašenje nekih grana a otvaranje drugih. Sagledaš tržište i razvijaš privredu u pravcu u kome imaš perspektivu. Nikako nisam mislio na to da posle perioda tranzicije nemamo NIKAKVU industriju. Ako imaš period gde si bio obasipan parama, i to nisi iskoristio a pare potrošio (na šta?), to očigledno govori da se od 2000-2012 desila jedna velika pljačka pod demokratskim režimom i da bi valjalo da se jednog dana konkretno vidi ko je šta tu radio i da se ispostavi račun nekome. Jer, nije u redu da Srbija iz tranzicije izlazi unazađena i vraćena u srednji vek a da se svi za to prave ludi i da niko ne odgovara. Pritom, sad vidimo da se demokrate zajedno sa Jankovićem spremaju za sledeće izbore i povratak na vlast. Pa mislim, gde je tu zdrav razum?
Problem je što mnogi ovo ne mogu da pročitaju. Jedini način je da se ovakvi tekstovi štampaju i dele u našoj okolini. Jedino tako možemo probiti medijski mrak.
Upravo zivimo onako kako smo glasali. Po volji vecine. Zato, DJB ne mora da se pravda nikome za greske jer se ni nama ta vecina ne pravda sto nas je uvela u ovo blato i bedu. Drzati se svog kursa, ne mesati se sa kukoljom. Ko ceka, taj doceka. DJB!
za Saleta i Draška. Diskusije su vam odlične ali niste nimalo pažnje posvetili poljoprivredi, a statistika kaže ovo
1. U poljoprivredi radi milon domaćintava tj imamo 4 miliona ha obradive zemlje prosečno domaćinstvo radi 4 ha što znači milion domaćinstava tj preko 2 miliona ljudi u Srbiji živi od zemlje.
2. Koliko proizvede poljoprivreda to u Srbiji niko nije, niti zna da izračuna a može lako. Ako jedan stanovnik danas pojede i popije 3 do 4 evra to je 100 e mesečno ,1200e godišnje pa puta 7 miliona građana to je 10 milijardi od poljoprivrede.
Isto tako izvoz u zemlje u okruženju EU i Rusiju je jedino u poljoprivredi u suficitu pa je učešće u bdp-u Srbije mnogo veće nego naši vajni i salonski ekonomisti znaju izračunati.
3. Ovo pišem zato što ove rezultate možemo vrlo lako uduplati samo kad bi se stalo na kraj tajkunima tj. otkupljivačkoj mafiji koja je u svemu napravila kartele, monopole, i dampinške cene otkupa mleka, mesa ,žive stoke, kukuruza, suncokreta, malina ,ukratko svega. Da je pošten otkup imali bismo preko noći 30 MILIJARDI EVRA od poljoprivrede.
4. Ovo je ta priča i program kojom djb treba ići u narod van Beograda jer sedeći u Bgd. bez jakih ljudi koji nisu iz Bgd koji će ići u provinciju i agitovati teško ćemo do pobede tj naš uspeh je limitiran .
5, S Raduloviću moram reći da priča o selu nesme da se svede na priče o zadrugama to je jalovo. Saša se mora instruisati o pljački koja se odvija svake godine u poljoprivredi jer je nesvrsishodno da opljačkanom pričamo o važnosti udruživanja
6. U Beogradu i N Sadu živi zajedno 2 miliona ljudi a 5,5 nas uprovinciji . Važno znati , zato je ovo gore napisano važno
Мора то много јасније. Ово су градски избори за град Београд, то можда јесте први корак у рушењу система, али треба се фокусирати шта у том првом кораку треба направити. Дакле РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА БЕОГРАДА, не рушење Вучића, анализа других, него јасан план за рецимо: шта са БГД НА ВОДИ (како решити већ зазоидан поглед на реку?), шта са Славијом, фонтана НИЧЕМУ у реду, али шта са сабораћајним РЕШАВАЊЕМ СЛАВИЈЕ, шта са бициклистичким стазама око Славије, какав је став по питању продаје или уступања земљишта на земунском кеју, депонија ВИНЧА??? То су питања за градске изборе!
Poštovani Darak
U pravu ste. Onaj koji mene kao građanina zadovolji po pitanju šta će za mene uraditi, kako će to uraditi i koji dokaže da ima kapaciteta da to i tako uradi dobiće moju podršku.
Kolona neće. Ne želim da svoje vreme i energiju potrošim kojaće od političkih opcija sa kojom. Ne interesuje me ko će biti gradonačelnik već me interesuje da li ću imati i kakav javni prevoz.
Ajmo o tome!
Ja se slažem. Tako treba da bude. Da li ste videli naš program za Beograd: http://dostajebilo.rs/plan-djb-u-20-tacaka-za-beograd/. Postavili smo ga i sad razrađujemo.
Od mene samo jedna reč kao komentar na ovaj tekst:”Bravo!”