Građani Srbije danas loše žive zato što političari koji su 5. oktobra 2000. dobili priliku da Srbiju postave na zdrave temelje nisu ništa suštinski promenili. Naprotiv, rehabilitovali su i vratili na vlast socijaliste i, posledično, nekadašnje radikale, tj. bivši režim od kojeg se zaista nije moglo očekivati da će uraditi ono što demokratski režimi nisu.
Demokratske vlasti iz nekog razloga nisu bile u stanju da prekinu saradnju s prethodnim režimom i praktično sve vreme, a izvesno od 2004. do 2012. u kontinuitetu sarađuju sa socijalistima, a u kontinuitetu se i glože.
Predsedničko-premijerska garnitura u poslednjih 17 godina odražava politiku saradnje i preplitanja bivših režima:
- Krajem 2000. demokratske snage su jedva pobedile socijaliste i radikale (vlada Mirka Marjanovića, Šešelj i Nikolić potpredsednici, Vučić ministar informisanja). Koštunica postaje predsednik SRJ, a Đinđić premijer.
- Svega tri godine kasnije, Koštunica s mesta predsednika prelazi na mesto premijera i uspostavlja saradnju sa tim istim socijalistima, istim ljudima. Socijalisti su podržali manjinsku vladu Vojislava Koštunice.
- Godine 2007. demokrate ulaze u drugu vladu Vojislava Koštunice. (Uzgred, ja sam 2007. i 2008. glasala za LDP.)
- Godine 2008. Tadić pravi vladu sa socijalistima pod izgovorom nacionalnog pomirenja. Premijer je Cvetković, a potpredsednik Vlade – Dačić. Da je Tadić hteo nešto zaista da menja, ovaj dogovor nikada ne bi bio moguć. A imao je izbor. Meni i ljudima iz mog okruženja to nije bilo pravo niti shvatljivo (kao što danas mnogima nije niti pravo niti shvatljivo što nema saradnje između Saše Jankovića i DJB).
- Godine 2012. vratili su se na vlast socijalisti sa nekadašnjim radikalima i nisu sproveli politiku prekida s prethodnim režimom, tako da je za očekivati da će se saradnja nastaviti a da se nikada ne sazna ko je kriv za pljačkanje i propadanje Srbije.
Politika prekida saradnje s bivšim režimima
Godine 2014. na izbore izlazi grupa građana koja je, ukratko rečeno, ponudila građanima Srbije prekid, a ne kontinuitet s bivšim režimima, rekavši: “Dosta je bilo – Restart”. Dosta je bilo partokratije, burazerske ekonomije, pljačkaških privatizacija, tajnih ugovora i slično iz svih prethodnih decenija.
DJB je aktivno kritikovao aktuelni režim, ali ne i prethodni koji je dobrim delom iznedrila Demokratska stranka, a od kog se nikada nije ogradila. Nije, jer su opozicija, jer je Demokratska stranka brend, a nadasve jer smo mislili da je kadra za preko potreban otklon od grešaka, tačnije za iskreno izvinjenje građanima Srbije što su ih njihovi funkcioneri izneverili, uz otvoreno priznanje grešaka i prihvatanje posledica.To bi zaista bila politika prekida saradnje s bivšim režimom, priželjkivani zaokret koji je DJB i podsticao kada je tražio od DS, još pre izbora 2016. godine, da svuda gde su na vlasti uvedu transparentnost i objave budžete i ugovore, što se nije desilo.
Godine 2016. “Dosta je bilo” osvojio je 6% glasova i ušao u parlament republike (pokrajine i jedinice lokalne samouprave). To je bilo više od demokrata i više od liste Tadića, Čede i Čanka. Rast prilično beskompromisne političke organizacije centra, bez ikakvog bagaža, od 2% u 2014. do 6% u 2016. godini, vrlo verovatno nije udobna pojava na političkoj sceni na kojoj takozvani “iskusni političari” žele da ostanu.
Godine 2017. na predsedničkim izborima javljaju se još dva politička lidera. Jedan nov, jedan star (nemaju svoje liste ni organizacije na terenu). Obe opcije dobijaju i prihvataju podršku od strane prethodnog režima, i time, što se DJB tiče, nedopustivo bezuslovno produžavaju politiku kontinuiteta saradnje: ništa ne traže od demokrata niti Tadića u pogledu izvinjenja i priznanja konkretnih grešaka.
Pošto saradnja sa DJB podrazumeva
1) prekid saradnje sa bivšim režimima (ne nužno sa strankama)
2) razgovor o konkretnom planu za pobedu na izborima i za period nakon njih, DJB od nemogućeg saradnika postaje – protivnik?
Mislili smo da će bitniji cilj postati i zajednički: pobeda opozicije na izborima, a ne pozicioniranje budućih političkih organizacija na opozicionoj političkoj sceni prepunoj kvazi-opozicionih ponašanja. Nije bilo tako. Pogrešno smo mislili i platili cenu.
Svrha kolona
Za očekivati je da će se pozicioniranje budućih političkih organizacija koje je započelo na predsedničkim izborima nastaviti na narednim beogradskim i parlamentarnim izborima. Onako kako su na predsedničkim izborima cilj,principi, program i ljudi bili u zapećku, a lik i delo jednog, a eventualno dva kandidata u prvom planu bez ikakvog izgleda na uspeh, tako su i sada, pred beogradske i eventualne parlamentarne izbore cilj, principi, program i ljudi u desetom planu, a izlazak opozicije u jednoj, a eventualno dve kolone u prvom, bez ikakvog rezona ni projektovanog izgleda na uspeh.
Pogledajmo kolone.
Kolona DJB nudi plan, očuvana načela, racionalne argumente, spremnost na dogovaranje i dogovor oko konkretnih stvari koje treba uraditi. Prošlost bez bagaža, beskompromisnu politiku prekida sa starim režimima i njihovom pogubnom praksom pljačkanja građana Srbije. Organizaciju na terenu sa 115 odbora. I što je možda najvažnije od svega – izdržljivost i potpunu slobodu da ostvari sopstevne ideje jer nikom ništa ne duguje.
Prva i druga kolona nude pre svega privid ujedinjene opozcije, jer dve kolone su, pretpostavlja se, valjda, toliko različite da: 1) nemaju nikakav presek skupova glasača za koje će se istovremeno boriti i 2) nemaju dovoljan broj zajedničkih sadržalaca da naprave ujedinjenu opoziciju i suprotstave se aktuelnom režimu. Prva i druga kolona nude jednu kolonu sastavljenu od PSG i starog demokratskog režima koji “pobeđuje sebe” i pomaže slobodnim građanima da ne ponove njihove greške i da ih poprave i drugu kolonu “desničarskog” bućkuriša. Nude, hteli to ili ne, rehabilitaciju prethodnog režima (istih ljudi) bez ikakvog uslova, opipljivog zaokreta. Nude parcijalnu promenu dela političke scene umesto jedinstvenu platformu za zamenu cele političke scene. Nema programa, nema politika, nema plana, nema racionalne argumentacije. Konglomerati koji će se raspadati svaki čas, onako kako su se raspadali petooktobarski.
DJB pripada koloni prekida saradnje s bivšim režimima.
Razumemo da zbog rezultata predsedničkih izbora mnogi misle da nemamo – izbora, već da treba da se priključimo jednoj od – ponuđenih – kolona. Nemojte nam zameriti, naši argumenti su i dalje isti i dalje su bez odgovora. Dosta je bilo možda ostane sam sa svojom politikom prekida. Možda. DJB možda nije niko i ništa, možda i sasvim nestane s političke scene. Možda smo mi potpuni autsajderi koji misle da politika ne mora da bude šurovanje nego konkretan logičan plan. Možda.
Mi ništa ne možemo da uradimo u vezi s tim što nezavisni mediji i građani radije poklanjaju poverenje onima koji su im već izigrali poverenje. Mi ništa ne možemo da uradimo u vezi s tim što novi lideri žele da sarađuju s bivišim političkim režimima uprkos greškama. Moguće je da ljudi misle da će sada biti drugačije. Najverovatnije neće. Blanko pravdanje prethodnog režima kakvo smo imali 2008. godine ponoviće nam se, po svoj prilici, deset godina kasnije. Tada je bilo u pitanju “nacionalno pomirenje” (potpisao ga je Tadić u prisustvu tada potpredsednika Šutanovca) , sada “opštenarodna, oslobodilačka borba” u kojoj su “iskusni političari” predstavljeni kao grešne te stoga mudre glave, tj. pozitivci.
Političari koji sada imaju priliku da prekinu kontinuitet pogrešne politike vrtenja u krug to treba i da urade. “Nove snage” ne treba da budu mamac za naivne ili plen za pritajene. Od “iskusnih političara” smo svakako naučili važnu lekciju – da pošto oni nisu, moramo mi.
Za kraj, da se podsetimo, naši proizvodi su:
a) jasna definicija problema koji uništavaju Srbiju: partokratija, burazerska ekonomija
b) načela političkog delovanja zbog kojih nas i bije glas da smo nemogući i beskompromisni
v) program i konkretna rešenja za probleme, uključujući rešenje za smenu cele političke scene “godinu prekretnice” u 20 tačaka.
g) uporna jednogodišnja borba u skupštini.
Mi imamo svoju kolonu i širom otvorena vrata za politiku prekida sa očigledno pogrešnom politikom svih prethodnih režima. Možda nije trenutak za nas. Ne uspemo li u svojoj nameri, ostaće zabeleženo da nismo pravili kompromise, da smo imali konkretan plan, da smo pozivali na dogovor, da smo pokrenuli najteža i prava pitanja, da smo se borili nesebično. Uspemo li u svojoj nameri, građani Srbije će živeti u demokratskom društvu.
Jasmina Nikolić
Potpredsednica “Dosta je bilo”
narodna poslanica
Povezani tekstovi:
Traži se iskrenost, kredibilitet i jasan cilj
Saša Radulović za Blic: Otvoreni smo za dogovor opozicije, ali ostali kalkulišu
Kako do jedne liste za Beograd
Cena crvene linije
Plan DJB u 20 tačaka za Beograd
Kredibilitet, 17 godina kasnije
Godina prekretnice u najkraćem
Vojin Biljić: DJB u svojoj koloni
Ko je naš politički protivnik
Opozicija na beogradskim izborima u jednoj ili više kolona?
DJB sa ostalim opozicionim strankama nema ničega zajedničkog. Idejne razlike su nepremostive. DJB se zalaže za sistemske promene a ostale opozicione stranke za personalne. Ne treba se prljati sa Njima. Narod ima lepu izreku ,,S kim si onakav si,,
Idite na gradske izbore samostalno a na narodu je da odluči. Imaće izbor između demokratije koju predstavlja DJB i partokartije koju predstavljaju SVI ostali. Sa tog aspekta gledano postoje samo DVE kolone. Voda se mora definitivno izbistriti.
Pitam se ima li nekog ko ovo ne razume? Pitam se ima li nekog ko bi se usudio da kaže da je nešto iz ovog teksta pogrešno, kao strategija, politika, razmišljanje, delanje…? Da li je naša nacija toliko oglupela i postala pokvarena i bolesna da im reči samo prolaze pored ušiju a oni se rukovode nekim drugim umobolnim razlozima? Ili ovo nema načina da dopre do svih onih ušiju koje su spremne da čuju?
Nije nacija oglupela ali. Ovo što je napsano je dobro. Jedan od problema je tzv. funkcionalna nepismenost. To znači da su mnogi pročitali ovaj i slične sasvim logične tekstove i nisu razumeli šta je pisac hteo da kaže. Kako se savtime izboriti. jedan od načina je uporno ponavljanje – koliko ngod puta da treba. Za ponavljanje i argumentaciju treba vremena. Zato je pokretanje inicijative DJB za beogradske izbore dobro odabrano. Uporno ponavljanje i argumentacija polako ali sigurno donose plodove. Zbrzano i nemušto sipanje opštih fraza neposredno pred izbore donose samo oko 1%. To je DJB debelo platio.
Primer:
Kružni tokovi u Beogradu. DJB je rekao da je to dobra ideja bez obzira što je potekla od SNS-a.
Ali DJB ukazuje da partokratsko-korupcionaški lobi će izgradnju dobrih kružnih tokova pretvoriti u debelu zaradu njihove burazerske ekonomije. DJB nudi učešće građana u odlučivanju gde će se kružni tokovi postaviti i transparentnost korišćenja javnih resursa za njihovu izgradnju.
Zatim DJB nudi da stručni ljudi vode tehnički deo posla a SNS da to rade njihovi priučeni kadrovi.
Dalje DJB nudi tender na kome će domaća preduzeća imati velike šanse da dobiju posao a SNS nudi subvencije “poznatima” firmama iz nepoznatih zemalja da to rade i sl.
Pozdrav Vama Jasmina i svim ostalim.
– Nakaradni sistem je vec zestoko reagovao i umesto pomisli da se razmisli i razgovara o planovima, ciljevima, resenjima NAMETNUO temu Gradonacelnika, Nosioca lista, Kolonama, itd. Znaci opet mediji, kako dopreti do njih.
Razumeo je nas DJB da se ne moze doci do medija. Pa ako ne moze ni ne mora. Kako znamo i umemo pokusacemo.
– Neka nas Dosta Je Bilo nastavi sa slicnim tekstovima. Neka na vise nacina ponovi vaznost plana, prorama, nacina resavanja konkretnog problema, a ko se od “nosioca” liste-kolona ili “potencijalni” kandidat za gradinacelnika odredi ka ovakvom nacinu razmisljanja, sa njim vredi saradjivati.
Pozdrav svima od jednog Zike
Ono za šta se zalaže i propagira DJB je toliko normalno, racionalno i pošteno da mu se jednostavno ne može niko suprotstaviti argumentima. Problem je u tome što je Srbija jedan zatvoren i zatrovan nakaradni sistem koji se već godinama i decenijama zasniva na tome da može da napreduje (i uopšte da živi) samo neko ko ima nekog koji mu “drži i čuva leđa” a to su danas partijski kadrovi – partokratija. I to svi znaju. I takvih je mnogo . I briga njih za ono što im DJB nudi, kolko god to bilo ispravno i moralno. Njihov interes, da im tamo neko iz stranke zaposli nekog, da im omogući položaj i novac koji ne zaslužuju ničim, da im omogući sve moguće privilegije u odnosu na komšiju, druga, prijatelja, je mnogo jači od bilo čega na svetu i takvi će uvek glasati za one koji im to omogućavaju. Što se tiče DJB ta kategorija ljudi je unapred otpisana za njih . Dakle ciljna grupa DJB bi morali biti svi oni drugi nezadovoljni ovim stanjem ali kako dopreti do njih u potpunom medijskom mraku ?! Jedino sveobuhvatnim angažovanjem aktivista DJB na lokalu. Društvene mreže su odlično rešenje ali nedovoljno.
Kako je moguće da odrastao, inteligentan čovek, glasa za LDP, pod bilo kojim okolnostima, u bilo kom vremenu? Za Čedu, koji je u politici iz samo jednog razloga – biznis, ili hleba – i to kakvog (plus vina) – bez motike. Razočaravajući podatak, moram priznati.
Razumem. 🙂 Međutim, nije bilo nikakve šanse da glasam za DS. Niti da ne glasam. LDP je imao reltivno solidan program. Nisam imala velika očekivanja, nisam se tada ni aktivirala. Tek 2014. sa DJB. Upravo zbog velikog razočaranja u sve demokratske “snage”.
Moguće je, čovek se ne rađa partijski predodredjen nego sluša čita uči pa se negde nadje, a usput uči na greškama, muka mi je od tih što su se rodili pametni i odmah sve znali, kad se pojavio čika Sloba znao sam samo za spo, za djindjica koštunicu i vesnu pešić sam čuo 94 te na tv politici, glasao za ds do 2012 te, kad je otišao djiki bilo mi muka ko da mi je ćale umro, saša me mnogo podseća na njega…razmišljam o članstvu po prvi put u životu, a Jasmini puna podrška svaka joj je na mestu pozdrav
Ma Gorane, sve je moguće, ali sam uvek smatrao da pronicljiviji ipak vide dalje. Mene iskreno srpska šibicarska “politika” i nije posebno zanimala, jer je ta menažerija uvek u meni izazivala osećaj nesigurnosti, nepoverenja i nelagode. Istina, nadao sam se nakon 2000. da gurnuti u zapećak (kako sam razmišljao o DOS-u) dolaze da konačno poprave Srbiju, ali šibicar ostaje to što jeste. A Čeda je personfikacija i ekstremni primer “ideja 2000.” No dobro, pošto sam 100% uz DJB, samim tim i Jasminu, Anu, Tatjanu (dok nose program u 20 tačaka) neka ostane na tome da me je začudilo.
Drugo, porediti Đinđića sa Radulovićem? Njegove žabe za gutanje i Sašinu transparentnost i poštenje? Vi se šalite.
I na kraju, apel. Jasmina, Ana, Tatjana – pojavljujte se više. Neka i dalje bude argumentovano, samo oštrije! Na Balkanu to uspeva – ko se više galami, bolje ga čuju. I ima tu još jedan psihološki momenat: muškarci se plaše JAKIH žena. Cvikaju. Čak i podjednako jaki muškarci. Zbune se, ne znaju kuda udaraju. Odgovorili bi žestoko ali im mentalitet ne dopušta: ispred sebe vide ženu, a ne vide političara. Zato, koristite tu moć. Ostavljate bolji utisak, čak i kad ne galamite 😀
Poštovana g-đo Nikolić, ne bih se složio sa Vama da će na predstojećim lokalnim izborima za Skupštinu grada Beograda opozicija imati dve kolone. Imaće ih više, jer pored DJB i LDP izlazi samostalno na lokalne izbore za Skupštinu grada Beograda, a ostali se još nisu dogovorili o tome »ko će biti onaj koji kosi, a ko mu vodu nosi«, ili kako je izjavio jedan od »opozicionara«, ko treba da »vuče bele figure«. Zato nisam siguran da će PSG biti zajedno sa strankama »starog demokratskog režima« kako ste napisali. Pre bih rekao da će u dogovoru »ostale« opozicije PSG biti onaj »koji kosi« a da će ostali, naravno ako žele saradnju, morati »vodu da mu nose«.
Verovatno ste u pravu. Meni je međutim koncept dve kolone zanimljiv jer se nekako plasira kao odgovor na zahtev da opozicija nastupi ujedinjeno. Pa se kaže, jeste, treba u jednoj koloni, ili – eventualno dve ako baš ne mogu da se slože. Čini mi se da taj narativ o kolonama služi pravljenju privida. To mi je bila želja da istaknem. Blok, kako ga sada zovu, PSG-DS-SDS, formira se gotovo izvesno, videćemo kako će izgledati lista i hoće li priključiti još neko iz nekadašnjeg DS. Vi znate za naš stav da Srbiji ne treba vođa, stoga nije nikako dobro da ponovo imamo mesijanski tip lidera koji kako kažete “kosi”. Pratićemo. Hvala na komentaru!
Odlično objašnjeno. Meni je najveći problem, a siguran sam da ne delujem i nastupam agresivno/mesijanski/s pijedestala, kada pričam ljudima u okolini 90% ovoga što ste Vi napisali, ljudi mi daju odgovor (racionalni ljudi, poznanici) – “pusti te priče”. Neki od najboljih ljudi koje poznajem, na priču o idejama DJB, reaguju totalno apatično. Ljudi sa “jeftinijim ulaznicama” DJB ionako ne razumeju (ili ne glasaju uopšte) a oni sa “skupljim ulaznicama” – ponosno “neće da učestvuju u tom blatu”. Sa svojih 35 godina se osećam kao zombi koji ima “neke ideale”. Razumeo bih da sam odrastao u pećini sa krapincima, ali živim u Beogradu od rođenja i ne mogu da se načudim u šta su se ljudi pretvorili.
U svakom slučaju, mislim da je DJB-u, u Beogradu, porasla podrška od parlamentarnih izbora 2016. godine.
P.S. Video sam Vas u bašti jednog kafića na Vračaru, prišao bih da pružim ruku i zahvalim se na iskri normalnosti, ali niste bili sami.
Hvala, Jovane. Javite se sledeći put obavezno a i svratite do nas.
Ovo sto ste napisali se zove falsifikovanje novije istorije zarad ‘dokazivanja’ kvazi teze da su sve opozicione politicke opcije pre nastanka djb-a radile pogresno. Da li ste vi uopste analizirali rezulatate svih izbora nakon 2000te pre nego ste napisali ovaj tekst? Dakle, ko je fakticki imao parlamentarnu vecinu, kakve su koalicije bile moguce i kakva politika je imala vecinsko uporiste?
I kad cete vise prestati da prosipate gluposti kako je DS usla u koaliciju sa SPS-om iz nekakvog hira a ne nuznosti?
Zasto stavljate znak jednakosti izmedju DS-a i DSS-a? Ima ovde ljudi koji imaju malo duze politicko pamcenje.
Sto se tice kolona stvar je jasna – Prestanite da budete licemerni. Prestanite da diskreditujete opcije sa kojima toboze zelite da saradjujete zarad ostvarenja cilja rusenja aktuelnog rezima jer je to jednostavno zamorno. Vas politicki program je jasan, izadjite na politicko trziste, u koje tako verujete i odmerite se na njemu sa svim ‘konkurentima’, kako ih nazivate, kad ste ih vec strpali u istu torbu.
Dakle, pošto DS nije imala izbora morala je da se istorijski pomiri s SPS? To kažete?
Ne samo što sam analizirala, nego sam i dobro zapamtila (takođe) i u politiku ušla baš zbog toga što je DS napravio Vladu s SPS. Sorry. Verujem da je zamorno izlaziti s tom činjenicom na kraj.
Da li bi po Vama bilo bolje da te 2008 DS nije usla u koaliciju sa SPS-om i principijelno ostala u opoziciji? Da li je jos tada trebalo da se desi ono sto se desilo 2012 a to je koalicija radikala i socijalista?
Pa možda je trebalo. U svakom slučaju DS je mogla da uđe u koaliciju sa LDP-om, ali ne, ušla je u koaliciju sa SPS-om da bi se Tadić što duže zadržao u fotelji jer u “narodu” nije bilo popularno da ulazi u koaliciju s nekim ko misli da treba priznati Kosovo. To sedenje na dve stolice je karakteristika Tadićeve vladavine i to nas je zaglibilo godinama u jednoj poziciji iz koje praktično nije bilo izlaza – nikakvog, kao kada se “zafarbate u ćošak” (iz stripa o Paji Patku). Pustiti jednu zemlji da tavori bez nade razapeta između dve nemoguće opcije je politika koju nikada Tadiću neću oprostiti. Čovek kom je njegova fotelja najvažnija je za mene mizerija.
DS+LDP nikad nisu mogli da formiraju parlamentarnu vecinu.
Ja ovde ne vidim nikakvo falsifikovanje. Narod je 2000-te godine verovao u demokratsku opoziciju a onda je sledećih 12 godina gledao kompletno uništavanje privrede, pljačkaške privatizacije, burazersko poslovanje, pojavu tajkuna koji su harai Srbijom i otimali za sebe sve vredno, tajne ugovore, partijsko zapošljavanje i uništavanje institucija…. Za period koji je trebala da bude tranzicija zemlje, gde smo sa silnim milionima iz inostranstva trebali da reformišemo privredu da radi po tržišnim principima, posle “demokratskog delovanja” sve je to opljačkano i opustošeno. Posle 12 godina njihove vladavine, industrija Srbije više NE POSTOJI. Zemlja ostaje na nivou primitivnog društva koje može da se bavi jedino zemljoradnjom i da bude jeftina radna snaga strancima. Prema tome, ako se neko pita šta je rezultat vladavine demokrata – to je kompletno uništavanje Srbije. Po dolasku SNS-a, oni sve preuzimaju kako je bilo i samo nastavljaju unoseći novu energiju u zlo koje su demokrate godinama izgradile. Tako da, sa mog stanovišta, politika DJB da nema nikakve saradnje sa DS-om je potpuno ispravna. NIKAKVE razlike između DS i SNS nema. I jedni i drugi su uništitelji zemlje i njihovom rotacijom se ništa ne bi postiglo. Ako hoćemo da idemo na bolje, MORAJU novi ljudi. Ne može drugačije.
Privreda, a narocito industrija je nakon 2000te vec nazalost bila unistena i tehnoloski prervazidjena. Skoro desetogodisnje sankcije su opustosile ekonomiju koja ni pre toga nije bila posebno konkurentna. DOS je ispregovarao otpis 2/3 duga , a to se izgleda ovde zaboravlja. Nakon 2000te novac da ucestvuju u privatizacijama su imali samo ‘pravi’ strani investitori koji su primarno bili zainteresovani za delatnosti za koje postoji DOMACE trziste i Milosevicevi tajkuni koji su se obogatili 90ih. Posto para u drzavnoj kasi nakon pada Milosevica nije bilo DOS je rekao da njima ni jedan novac ‘ne smrdi’ niti su proveravali poreklo istog, a sve u zelji da podignu sto pre zivotni standard. To se zaista i desilo i plate su skocile za 2-3 godine sa 60 na 300 maraka recimo. To sto su razne sociopate i neznalice postale vlasnici fabrika i tragicne posledice koje su nastale iz toga je bila druga strana medalje.
Ipak, treba naglasiti da se vecina ‘pljackaskih privatizacija’ desila u periodu skoro petogodisnjeg Kostunicinog mandata kada je DS bio u opoziciji.
Industrija 2000-te godine jeste bila zastarela i nekonkurentna ali za to upravo i služi PERIOD TRANZICIJE da se otvaranje ka svetu i ogromne količine novca raznih pristupnih fondova iskoriste da se industrija OŽIVI i uspostavi njeno poslovanje po tržišnim principima. Umesto toga, sve je UNIŠTENO, OPLJAČKANO, POKRADENO! Država je bukvalno svedena za zemljoradnju. To je demokratska politika. Srbija se verovatno decenijama neće oporaviti od štete koju su napravile demokrate i to je surova činjenica. Ne dao nam Bog da se ponovo vrate.
Ne bih rekao da je novac iz pristupnih fondova bio namenjen revitalizaciji industrije. Uvek se insistiralo da industrija posto poto bude privatizovana i skinuta sa ‘drzavne grbace’. Da se novac iz fondova koristi za revitalizaciju industrije onda bi u nasem okruzenju imali industrijski razvijene zemlje (Madjarska, Rumunija, Bugarska koje su vec u EU), sto ipak nije slucaj. Ceska i Slovacka su bolje prosle ali zahvaljujuci grinfild investicijama. Slovenija moze da bude solidan primer neke domacinske privatizacije o kojoj govorite, ali oni su izbegli brodolom 90ih, plus bolja radna etika, uredjeniji sistem itd..
Svrha novca iz pristupnih fondova je bila da zemlja lakše prođe tranziciju i da se sa komunističkog prešalta na kapitalistički, tj. tržišni model poslovanja. Taj novac je između ostalog trebao da pomogne da industrija preživi i da posle perioda tranzicije, kad se zavrne česma pristupnih fondova i kredita, država ima privredu od koje će moći da živi. Međutim, taj novac je NESTAO a industrija UNIŠTENA. Kompletni krivci su za to DS, DSS i SPS, možda i još neko iz tog perioda. Ja ne tvrdim da je industrija trebala da ostane pod vlasništvom države, može i da bude u privatnom vlasništvu, uopšte ne pričam u kontekstu vlasništva, ono što je bitno jeste da je vlast od 2000-te godine bila dužna da zajedno sa novcem kojeg je bilo u izobilju NAĐE NAČIN da se tranzicija obavi tako da se sa jednog modela privređivanja pređe na drugi. Kompletno suprotno od toga, novac je završio ko zna gde a industrija UNIŠTENA. Sada kad prolazi period tranzicije i kad je prestao dotok novca iz inostranstva, mi ne da nemamo industriju, nego nemamo ni privredu u globalu. Ostaje nam SAMO zemljoradnja. “Demokratska” vlast nas je vratila u srednji vek. I onda neko dođe i kaže “kako oni i nisu tako loši, vize su nam ukinute itd…”. Pa da li ljudi uopšte shvataju da su nam demokrate upropastile ogromnu šansu da postanemo normalna država i da tu priliku više nećemo imati? I šta ćemo sada da radimo, da se bavimo zemljoradnjom i da budemo jeftina radna snaga strancima? Pa hvala im.
Sale, cenim da mnogi nisu posmatrali period od 2000 na ovamo iz te perspektive. Mogao bi da napises lep tekst o tome – tvoji komentari na ovom tekstu su odlican temeljac takvog teksta 🙂
Mislim da previse pojednostavljujete tu celu pricu oko industrije. Da biste bili ozbiljan industrijski igrac pre svega morate da imate trziste ili prodajnu mrezu za svoje proizvode. Dakle sve i da smo sacuvali industriju trziste nismo imali. Indiustrija koju je Srbija imala je bila funkcionalna jedino u kontekstu planske privrede ex Jugoslavije, a to se odnosi i na druge republike. Sami smo proizvodili i bili sebi trziste. Ex Yu nije bila ozbiljan industrijski igrac osim u par segmenata pa je iluzorno ocekivati da bi Srbija tu uradila nesto posebno cak i uz neki povoljniji rasplet tranzicije.
Ako zelite da izvozite, da imate nastup na svetskom trzistu shvatite da su vam kokurenti cesto firme sa stogodisnjom tradicijom, sa neuporedivo vise novca, boljom podrskom banaka, razradjenm plasmanom robe, da imaju razvojne timove itd..
Ja ne bih posebno lamentirao nad srpskom industrijom jer mislim da je ionako bila osudjena na propast u trzisnoj utakmici sa svetom.
Ono sto je mozda danas vaznije je da bolje otvorimo oci i pokusamo da razumemo kako se krecu svetski ekonomski tokovi, sta donosi automatizacija, da pogledamo malo u buducnost i vidimo kako da se u njoj pozicioniramo.
Na primer, nove generacije robota sve vise istiskuju manuelnu proizvodnju, koja se sa istoka opet sada vraca na zapad. Da pogledamo sta su i kako se gaje vertikalni usevi recimo. Da pokusamo da razumemo kako je mala Holandija medju najvecim izvoznicima povrca recimo.
Da pokrenemo recimo gradjevinsku industriju koja nije uvozno zavisna. Kvalitet stanovanja nam je sramotno nizak, ljudi zive u starudiji od stanova, a za to nam nije kriv niko do nas samih.
Srbija mozda ne moze da bude industrijska sila ali mozemo da imamo zemlju sa sjajno uredjenim gradovima, selima, stanovima. Sa odlicnim i povoljnim javnim prevozom. Da budemo energetski efikasniji. Da uvedemo kompjuterske sisteme i smanjimo administraciju. To su sve stvari koje mozemo da uradimo i koje bi morale da budu u centru politike jer na njih MOZEMO da uticemo. Nasprot tome mi se godinama unazad bavimo temama kao sto je recimo Kosovo, na sta jako malo mozemo da uticemo…
Nisam ni mislio da se industrija zadrži takva kakva je bila. Upravo je tranzicija trebala da se iskoristi da se industrija reformiše da funkcioniše po novim, tržišnim, principima. To može da znači i gašenje nekih grana a otvaranje drugih. Sagledaš tržište i razvijaš privredu u pravcu u kome imaš perspektivu. Nikako nisam mislio na to da posle perioda tranzicije nemamo NIKAKVU industriju. Ako imaš period gde si bio obasipan parama, i to nisi iskoristio a pare potrošio (na šta?), to očigledno govori da se od 2000-2012 desila jedna velika pljačka pod demokratskim režimom i da bi valjalo da se jednog dana konkretno vidi ko je šta tu radio i da se ispostavi račun nekome. Jer, nije u redu da Srbija iz tranzicije izlazi unazađena i vraćena u srednji vek a da se svi za to prave ludi i da niko ne odgovara. Pritom, sad vidimo da se demokrate zajedno sa Jankovićem spremaju za sledeće izbore i povratak na vlast. Pa mislim, gde je tu zdrav razum?
Problem je što mnogi ovo ne mogu da pročitaju. Jedini način je da se ovakvi tekstovi štampaju i dele u našoj okolini. Jedino tako možemo probiti medijski mrak.
Upravo zivimo onako kako smo glasali. Po volji vecine. Zato, DJB ne mora da se pravda nikome za greske jer se ni nama ta vecina ne pravda sto nas je uvela u ovo blato i bedu. Drzati se svog kursa, ne mesati se sa kukoljom. Ko ceka, taj doceka. DJB!
za Saleta i Draška. Diskusije su vam odlične ali niste nimalo pažnje posvetili poljoprivredi, a statistika kaže ovo
1. U poljoprivredi radi milon domaćintava tj imamo 4 miliona ha obradive zemlje prosečno domaćinstvo radi 4 ha što znači milion domaćinstava tj preko 2 miliona ljudi u Srbiji živi od zemlje.
2. Koliko proizvede poljoprivreda to u Srbiji niko nije, niti zna da izračuna a može lako. Ako jedan stanovnik danas pojede i popije 3 do 4 evra to je 100 e mesečno ,1200e godišnje pa puta 7 miliona građana to je 10 milijardi od poljoprivrede.
Isto tako izvoz u zemlje u okruženju EU i Rusiju je jedino u poljoprivredi u suficitu pa je učešće u bdp-u Srbije mnogo veće nego naši vajni i salonski ekonomisti znaju izračunati.
3. Ovo pišem zato što ove rezultate možemo vrlo lako uduplati samo kad bi se stalo na kraj tajkunima tj. otkupljivačkoj mafiji koja je u svemu napravila kartele, monopole, i dampinške cene otkupa mleka, mesa ,žive stoke, kukuruza, suncokreta, malina ,ukratko svega. Da je pošten otkup imali bismo preko noći 30 MILIJARDI EVRA od poljoprivrede.
4. Ovo je ta priča i program kojom djb treba ići u narod van Beograda jer sedeći u Bgd. bez jakih ljudi koji nisu iz Bgd koji će ići u provinciju i agitovati teško ćemo do pobede tj naš uspeh je limitiran .
5, S Raduloviću moram reći da priča o selu nesme da se svede na priče o zadrugama to je jalovo. Saša se mora instruisati o pljački koja se odvija svake godine u poljoprivredi jer je nesvrsishodno da opljačkanom pričamo o važnosti udruživanja
6. U Beogradu i N Sadu živi zajedno 2 miliona ljudi a 5,5 nas uprovinciji . Važno znati , zato je ovo gore napisano važno
Mora to mnogo jasnije. Ovo su gradski izbori za grad Beograd, to možda jeste prvi korak u rušenju sistema, ali treba se fokusirati šta u tom prvom koraku treba napraviti. Dakle REŠAVANJE PROBLEMA BEOGRADA, ne rušenje Vučića, analiza drugih, nego jasan plan za recimo: šta sa BGD NA VODI (kako rešiti već zazoidan pogled na reku?), šta sa Slavijom, fontana NIČEMU u redu, ali šta sa saboraćajnim REŠAVANJEM SLAVIJE, šta sa biciklističkim stazama oko Slavije, kakav je stav po pitanju prodaje ili ustupanja zemljišta na zemunskom keju, deponija VINČA??? To su pitanja za gradske izbore!
Poštovani Darak
U pravu ste. Onaj koji mene kao građanina zadovolji po pitanju šta će za mene uraditi, kako će to uraditi i koji dokaže da ima kapaciteta da to i tako uradi dobiće moju podršku.
Kolona neće. Ne želim da svoje vreme i energiju potrošim kojaće od političkih opcija sa kojom. Ne interesuje me ko će biti gradonačelnik već me interesuje da li ću imati i kakav javni prevoz.
Ajmo o tome!
Ja se slažem. Tako treba da bude. Da li ste videli naš program za Beograd: http://dostajebilo.rs/plan-djb-u-20-tacaka-za-beograd/. Postavili smo ga i sad razrađujemo.
Od mene samo jedna reč kao komentar na ovaj tekst:”Bravo!”