Пре пар месеци градске власти су у свом маниру почеле са стихијском реконструкцијом главних градских улица, булевара, кружних токова, а усиљеног шминкања није поштеђен чак ни Бранков мост. Одмах након изградње музичко-преливајуће фонтане на Славији, широм Београда отворена су градилишта чији је једини циљ предизборно кићење ширег центра града.
Колико су надлежни (не)озбиљно ушли у овај посао, показује чињеница да није узета у обзир елементарна усклађеност протока саобраћаја, укрштање фреквентних праваца који се реконструишу, организација алтернативних праваца, прерасподела саобраћајних токова… Све то је свесно заобиђено, како би власт брже, јаче, боље козметичким камуфлирањем покушала да сакрије петогодишње катастрофално управљање Београдом.
И раније је постојала пракса да се у (пред)изборним годинама масовно отварају градилишта, секу врпце и пије шампањац на рачун грађана. Међутим, ову летњу предизборну сезону обележило је до сада невиђено ругање грађанима незапамћеном густином радова на блиским и прометним саобраћајницама.
Свима нам је већ увелико јасно да је наше кретање на дневном нивоу постало жртва бахатости градских власти, непланског начина рада, потпуног одсуства струке у планирању динамике извођења радова. Безобзирно наметнута концентрација грађевинских радова који се истовремено изводе у ужем градском језгру, за последицу има сталне гужве и колапс у саобраћају, изопачене промене линија градског превоза и недопустив утицај на свакодневне обавезе становника главног града.
Међутим, оно што није толико директно видљиво као колоне аутомобила, нервоза и траћење нашег времена, јесу финансијски губици и расипање новца без икакве одговорности. Када занемарите основне стандарде и нормативе инжењеринга, динамике радова и фазне градње, усаглашености различитих пројеката и инсталација, неизбежна је појава великог броја грешака и пропуста који итекако коштају!
У склопу реконструкције кружног тога на Славији и Булевара Ослобођења, у оквиру необјашњиве и неповезиве ”целине” на мети кампањаца нашао се и потез од Омладинског стадиона до Вуковог Споменика. Ова деоница је међу првим заокупирана грађевинским машинама, а део трасе од Омладинског стадиона до Новог Гробља (улица Мије Ковачевића) је недавно и пуштен у саобраћај.
15 dana od asfaltiranja,u Mije Kovačevića razbijaju potpuno nov asvalt.Zaboravili nešto!Tako radi gradska vlast-brže jače bolje i bez mozga! pic.twitter.com/mzAFyEU78p
— Popović (@milanChe_) August 23, 2017
У претходних десетак дана постављена је и сигнализација, обележене су коловозне траке и пешачки прелази, монтирана аутобуска стајалишта, а чак је посађено и по које стабло поред стајалишта у бетонским цевима. Све је деловало као да су радови завршени и да ћемо најзад моћи несметано да се крећемо овим делом града.
На опште запрепашћење и неверицу грађана, оближњих угоститеља и учесника у саобраћају, у току јучерашњег и данашњег дана радници су раскопали добар део тек асфалтираног тротоара! Уместо да најзад могу слободно да се крећу, пролазници су јутрос морали да се боре са громадама разрушеног тротоара.
Међутим, оно што ме далеко више брине од катакомби у Мије Ковачевића код Богословије, јесте цена овог бруталног пропуста до ког је дошло. Због нечије небриге и непажње, неадекватног управљања изградњом, и вероватно великог притиска за рани заврштак радова у сврху предизборне пропаганде, сада ћемо сви платити цену поновљених радова.
Доста је било је поднео у својству одборничке групе у Скупштини ГО Звездара сет одборничких питања Секретаријатима за саобраћај, грађевину и инвестиције у вези са овим догађајем. Нећемо дозволити да још једна у низу злоупотреба прође непримећено и без обелодањивања.
Можемо само да претпоставимо колико је оваквих пропуста начињено а да за њих и не знамо. Грађанима се презентују помпезна свечана отварања, трули маркетинг без покрића и утркивање напредњачког менаџера и градоначелника ко ће које градилиште да преотме овом другом, пропраћено уз целодневне страначке прилоге Студија Б и Пинка.
Када би се спроводила правила струке и поштовали закони фазне реконструкције прометних градских саобраћајница, овакви непотребни трошкови се не би јављали. У сваком нормалном систему би се за сличне омашке утврдила одговорност, надокнадила штета и платили пенали. Сва је прилика и искуство нам показује да ћемо и ову поправку платити из нашег џепа, уместо оног ко је за пропуст и одговоран.
Ми никада нећемо кампањски градити, већ ћемо то радити равномерно од првог до последњег дана управљања и одржавања градске инфраструктуре. Никада нећемо у послове уводити буразерске тајкунске фирме, које не можете казнити јер сте у криминалној спрези са њима. Нећемо толерисати неспособне и неодговорне руководиоце који арче новац пореских обвезника и не хају за кардиналне грешке извођача и надзора. Увек ћемо се одговорно опходити према јавном добру, државним ресурсима и новцу пореских обвезника.
У прилогу: Поднесци одборничих питања градским секретаријатима
Милан Поповић
Доста је било Београд
Hvala na ovom tekstu. Imam samo jednu primedbu, odnosno predlog da se vratimo na stari izraz AUTOBUSKA STANICA, a ne stajalište, koje je uvedeno sa bus-plusom i nema značenje mesta gde autobus (tramvaj, trolejbus…) staje da pokupi putnike. Dovoljno je pogledati u Matičin rečnik, recimo. Ja se, naprotiv, pitam kome je palo na pamet da reč stajalište uvede u ovom značenju i kako je to prošlo kod struke. Ovo je malo i na moj račun jer je jezik takođe i moja struka.
Složićete se da je ovde daleko bitnije pitanje trošenja novca građana. Što se terminologije tiče, pretpostavljam da stanica podrazumeva potpunu infrastrukturu (šaltere, sanitarne čvorove, perone, uslužnu delatnost, prtljag…). Stajalište ipak podrazumeva samo nadstrešni objekat montažnog karaktera sa informativnim karakterom.
Naravno da je neuporedivo bitnije pitanje trošenja novca građana. Međutim, složićete se da su bitne i sitnice, odnosno sve ono od čega bismo morali da napravimo otklon, a što je uvela ova (Ili ona prethodna) bahata i u svemu amaterska vlast. Upravo o tom amaterizmu sam i govorila. Budući da sam filolog po struci, budite uvereni da autobuska stanica označava mesto gde autobus stane da “izbaci” i “pokupi” putnike koji se voze javnim prevozom. Takođe podrazumeva opštu infrastrukturu, kao što ste rekli, ali to nema veze jedno s drugim. Stajalište ne označava nadstrešni objekat montažnog karatketra već, generalno, mesto predviđeno sa stajanje, čekanije. Mi bismo mogli, ukoliko bismo baš hteli, da rečju stajalište nazovemo mesto gde se stoji i čeka autobus, ali moja poenta je da je reč stajalište u ovom zančenju uvedena (naprasno i ničim izazvano) sa uvođenjem bus-plusa i ne vidim zašto bismo morali na to da pristanemo i da usvojimo praksu da kako kome padne na pamet stvari počne da naziva imenima koja ranije nisu bila u upotrebi, a posebno da usvajamo novotarije i izmišljotine upravo te bahate i pre svega amaterske vlasti, bilo ove ili prethodne.
Zato sto je u pitanju nepismena i bahata bagra na vlasti,koja je na istu zajasila obecavajuci da ce da ukinu bus plus.Inace,ovih dana se navrsava GODINU dana od pocetka radova u Gospodskoj ulici u Zemunu,Trgu pobede i pijaci,koju reorganizuju ko Mija i Ckalja konobari u onom filmu kad menjaju raspored stolova svako malo, u cemu se sastoji reorganizacija kafane.Naidje kolega sa Zarkova i pita me o cemu se radi,dokle ce da drndaju?Covek ima 50 god.i zna gde zivi,sto pokazuje da ovako nikada nije bilo.Ja mu ,ponosno,pokazem OO DJB na Muharu i predlazem okupjlanje u Gospodskoj da sa gradjanima ocenimo ovo maltretiranje od godinu dana,kojem se ne nazire kraj.
Mija i Čkalja su naravno legende za ovakve glumačke amatere kakve imamo danas na vlasti.