VIDEO Безбедност Људска права Политика Саопштењe

(Видео) Стаменковић: Предлози закона о ЈМБГ и националном ДНК регистру крше Устав

Народна посланица Бранка Стаменковић данас је у Народној скупштини образложила два предлога закона – о јединственом матичном броју грађана и националном ДНК регистру. Иако је преко 30 предлога закона стављено на дневни ред, времена је било довољно само за образлагање два предлога.

– Када говоримо о јединственом матичном броју грађана, још од 2011. повереник за заштиту података личности упозорава да тај број открива превише о особи и да су самим тим злоупотребе велике. Такође, на сајту Агенције за привредне регистре (АПР) ЈМБГ је јавни податак до кога може доћи свако што је опет могуће злоупотребити. Хрватска је ЈМБГ  променила, па је данас тај број компјутерски генерисан и не открива датум рођења, место и пол. Из ког разлога упорно одбијамо да променимо изглед матичног броја, упитала је Стаменковић Министра полиције Небојшу Стефановића.

Иако сарадња МУП-а и Канцеларије повереника за заштиту података личности делује врло добро, што је повереник и сам више пута истакао, то се не примећује када је реч о ЈМБГ и националном ДНК регистру.

– Уколико бисмо постојећи јединствени матични број грађана заменили компјутерски насумично изабраним вишецифреним бројем, тиме бисмо средили и хаотичне бирачке спискове. Због чега ово није до сада решено јесте питање за ресорног министра, додаје посланица Стаменковић.

Предлог закона је проблематичан и због члана 14 којим се предвиђа да се начинин чувања и обраде личних података прописују подзаконским актом. Када је реч о обради података о личности, наш Устав прописује да то мора бити прописано законом. Уставни суд је 30. маја 2102. донео одлуку да овакве ствари не могу да се прописују подзаконским актом, већ законом.

– Апелујем на предлагаче закона да хитно ово промене и врате га у Скупштину. Немојте да се брукамо кршећи сопствени Устав, казала је Стаменковић.

Када је реч о националном ДНК регистру, ниједна препорука повереника није испоштована. Иако је институција повереника саветодавна и постоји да би се његови стручни предлози усвајали, министар Стефановић сматра да није дужан да све сугестије повереника уважи.

– Чланови 5 и 10 овог закона су најпроблематичнији. Само је побројано који су то ДНК регистри без образложења ко ће вршити обраду, под којим условима, у којим роковима и како се бришу подаци у тим регистрима. У њима ће се истовремено налазити ДНК профили лица која су осумњичена, и лица која су оптужена и лица која су осуђена. Уколико осумњичено лице није окривљено, његов ДНК профил остаје у том регистру без обзира на то што лице није криво. Иако је по предлогу министра овај проблем решив тако што ће лице захтевати брисање из регистра, то је неприхватљиво. Грађани, а уједно и порески обвезници, нису дужни да јуре раднике у јавним службама и моле да их избришу из регистра јер их плаћањем пореза на то обавезују. То се мора прописати законом и да одговорност за брисање података преузму државне институције, а не грађани појединачно, објашњава Бранка Стаменковић.

Закон о националном ДНК регистру не само што није у складу са Уставом, он није у складу ни са препорукама Савета Европе, а ни са стандардима Европског суда за људска права. Уколико би се неки грађанин сутра нашао у том регистру грешком, имао би права да тужи државу због тога, а то би значило да ће грађани морати да плате огромне одштете.

– Зашто себе доводимо у овакву ситуацију, зашто нам закони нису јасно прописани, па је могућност злоупотребе максимално олакшана? Повереник је дао образложење о томе како закон треба да изгледа да би се његове злоупотребе спречиле. Апелујем да се закон о националном ДНК регистру повуче из процедуре, усклади са предлозима повереника и потом врати у Скупштину.

И поред прилично успешне сарадње Канцеларије повереника за заштиту података о личности и Министарства унутрашњих послова, остаје нејасно због чега сарадње није било када је реч о овом закону.

Доста је било

Доста је било

Коментариши

Кликни овде да поставиш коментар