Narodna poslanica Branka Stamenković danas je u Narodnoj skupštini obrazložila dva predloga zakona – o jedinstvenom matičnom broju građana i nacionalnom DNK registru. Iako je preko 30 predloga zakona stavljeno na dnevni red, vremena je bilo dovoljno samo za obrazlaganje dva predloga.
– Kada govorimo o jedinstvenom matičnom broju građana, još od 2011. poverenik za zaštitu podataka ličnosti upozorava da taj broj otkriva previše o osobi i da su samim tim zloupotrebe velike. Takođe, na sajtu Agencije za privredne registre (APR) JMBG je javni podatak do koga može doći svako što je opet moguće zloupotrebiti. Hrvatska je JMBG promenila, pa je danas taj broj kompjuterski generisan i ne otkriva datum rođenja, mesto i pol. Iz kog razloga uporno odbijamo da promenimo izgled matičnog broja, upitala je Stamenković Ministra policije Nebojšu Stefanovića.
Iako saradnja MUP-a i Kancelarije poverenika za zaštitu podataka ličnosti deluje vrlo dobro, što je poverenik i sam više puta istakao, to se ne primećuje kada je reč o JMBG i nacionalnom DNK registru.
– Ukoliko bismo postojeći jedinstveni matični broj građana zamenili kompjuterski nasumično izabranim višecifrenim brojem, time bismo sredili i haotične biračke spiskove. Zbog čega ovo nije do sada rešeno jeste pitanje za resornog ministra, dodaje poslanica Stamenković.
Predlog zakona je problematičan i zbog člana 14 kojim se predviđa da se načinin čuvanja i obrade ličnih podataka propisuju podzakonskim aktom. Kada je reč o obradi podataka o ličnosti, naš Ustav propisuje da to mora biti propisano zakonom. Ustavni sud je 30. maja 2102. doneo odluku da ovakve stvari ne mogu da se propisuju podzakonskim aktom, već zakonom.
– Apelujem na predlagače zakona da hitno ovo promene i vrate ga u Skupštinu. Nemojte da se brukamo kršeći sopstveni Ustav, kazala je Stamenković.
Kada je reč o nacionalnom DNK registru, nijedna preporuka poverenika nije ispoštovana. Iako je institucija poverenika savetodavna i postoji da bi se njegovi stručni predlozi usvajali, ministar Stefanović smatra da nije dužan da sve sugestije poverenika uvaži.
– Članovi 5 i 10 ovog zakona su najproblematičniji. Samo je pobrojano koji su to DNK registri bez obrazloženja ko će vršiti obradu, pod kojim uslovima, u kojim rokovima i kako se brišu podaci u tim registrima. U njima će se istovremeno nalaziti DNK profili lica koja su osumnjičena, i lica koja su optužena i lica koja su osuđena. Ukoliko osumnjičeno lice nije okrivljeno, njegov DNK profil ostaje u tom registru bez obzira na to što lice nije krivo. Iako je po predlogu ministra ovaj problem rešiv tako što će lice zahtevati brisanje iz registra, to je neprihvatljivo. Građani, a ujedno i poreski obveznici, nisu dužni da jure radnike u javnim službama i mole da ih izbrišu iz registra jer ih plaćanjem poreza na to obavezuju. To se mora propisati zakonom i da odgovornost za brisanje podataka preuzmu državne institucije, a ne građani pojedinačno, objašnjava Branka Stamenković.
Zakon o nacionalnom DNK registru ne samo što nije u skladu sa Ustavom, on nije u skladu ni sa preporukama Saveta Evrope, a ni sa standardima Evropskog suda za ljudska prava. Ukoliko bi se neki građanin sutra našao u tom registru greškom, imao bi prava da tuži državu zbog toga, a to bi značilo da će građani morati da plate ogromne odštete.
– Zašto sebe dovodimo u ovakvu situaciju, zašto nam zakoni nisu jasno propisani, pa je mogućnost zloupotrebe maksimalno olakšana? Poverenik je dao obrazloženje o tome kako zakon treba da izgleda da bi se njegove zloupotrebe sprečile. Apelujem da se zakon o nacionalnom DNK registru povuče iz procedure, uskladi sa predlozima poverenika i potom vrati u Skupštinu.
I pored prilično uspešne saradnje Kancelarije poverenika za zaštitu podataka o ličnosti i Ministarstva unutrašnjih poslova, ostaje nejasno zbog čega saradnje nije bilo kada je reč o ovom zakonu.
Komentariši