VIDEO Државна управа Образовање

Александар Стевановић о Националној академији за јавну управу

Даме и господо народни посланици, ја ћу две ствари да кажем везано за два закона која се тичу националне академије и уопште обуке јавних службеника.

Прва ствар је стање у коме ти људи раде и развијају се и дају некакве аутпуте грађанима.

Друга ствар је, који се то ризици јављају у процесу имплементације, а закон је овакав какав јесте и на шта у ствари приликом имплементације треба обратити пажњу.

Не гајим неке претеране илузије да би се амандманима закон могао изменити. У овом моменту имамо јавни сектор који је такав какав јесте. Различите владе су га различито обликовале, али када би хтели да га саберемо у две кључне карактеристике, свако ко води општину или министарство или агенцију, када га питате каква је ситуација са запосленошћу, а он ће вам рећи – имам 20% људи мањка и 20% људи вишка. То је једна реалност која постоји и која се још увек није решила.

Друга ствар која је већ била извесна, већина запослених у јавном сектору осим у агенцијама које имају своје изворне приходе ће рећи да су им плате изузетно ниске и то је тачно. Имали смо проблема са једним великим дефицитом. Дефицит је сечен тако како је сечен и доста.

Јавни сектор је суштински сечен једном секиром и сада у овом моменту када немамо неки високи јавни дефицит, време је да се размисли и да се користе нека елегантнија средства и да се види шта се може урадити, да ти људи који раде у јавном сектору и са оваквим примањима или која буду увећана, буду задовољнији, а задовољни људи дају боље аутпуте, како општинским управама, тако грађанима, тако министарствима и свима који су у контакту са државом Србијом на свим нивоима.

У овом моменту имате доста играрија у јавном сектору када, нпр. у некој општини, а то је нешто што би, вероватно министри требали да знају, нпр. одлуче свесно да подигну незаконито плате, а да она особа која је то потписала плати казну, значи подигне онолико колико није кривично дело, него прекршај, а из црних фондова запослени му помогну да плати казну.

Имајући у виду колико често долази контрола у општине, то прође, мање-више безболно. И мноштво таквих ствари имате, као што су игре са стимулацијама које иду у круг итд. Дакле, то вам је индикатор тога да је први основни проблем висина плата. Али, имамо и друге проблеме који постоје, а они се односе на то да паре обично нису све када се бавите неким послом, јер да су паре кључни фактор већина нас не би ни седела у Скупштини. Имамо много исплативијих послова. Дакле, постоји нешто што је више од тога. То је једна од ствари на које управо ова Академија треба да одговори и уопште образовање, усавршавање јавних службеника.

Пажљиво сам прочитао и закон и измене овог другог закона. Имају неке ствари које јесу заиста за похвалу. Закон наводи који су индикатори када се, једноставно пали црвена лампица и када се каже – морамо интервенисати са обуком. Међутим, ту постоји један проблем. Имамо и индикаторе, али у овом моменту не знамо, а касније ћу рећи због чега је то, зашто су се ти индикатори појавили.

Друга ствар, јако је добро што имамо програме обуке руководилаца. То се јако често занемарује, али руководиоци су људи који морају знати да раде са другим људима. Чињеница је када ви кажете некоме ко је хијерархијски испод вас, а нисте у војсци – урадићеш то зато што ти ја кажем, или зато што имам моћ, или што ћеш видети свога бога! Људи на то не реагују добро и најчешће буде или тихи бојкот или рад испод сваких перформанси.

И у много општина и у много министарстава у Србији, људи се жале на комуникацију да не разумеју једни друге, да људи који су изабрани политички не разумеју оне који су технократе и који раде у јавној управи, да јавна управа не разуме вечнике, једноставно, да недостаје интерперсоналне стручности, да људи разумеју једни друге и да буду бољи менаџери. Јако је добро што се о томе води рачуна.

Такође, изузетно је битно што се људи обучавају за процес приступања ЕУ. Наша будућа кућа. Много ће нас посла чекати, и људи морају да знају колико ће комплексних задатака бити пред њима, почевши од најнижих до највиших нивоа. То је реалност и то је добро што је предвиђено.

То су ствари који заслужују похвалу, ја не могу да кажем да је то лоше. Оно што су велики изазови што ми у основни јавног сектора имамо менаџмент људских ресурса који се своди на – уговоре, конкурсе, на годишње одморе, пензионисање и слично. То све знате и сами. Већина вас зове основни менаџмент људских ресурса.

Међутим, у већини сложених система, држава је најсложенији систем који постоји и изузетно битан систем. Јако је битно како се људски ресурси развијају, у ком правцу иде, које су каријерне путање, како се људи мотивишу. Како се људи мотивишу на промене које ће се десити, посебно са малим платама што је реалност, не могу да се промене преко ноћи. Како се мотивишу? Ту имамо проблем. Ми не да немамо програме, не да немамо људи који би знали пренети знање, искуства, вештине и мотивисати људе, него што немамо менаџере људских ресурса ни у општинама, ни у већини министарства, јавних институција које би знали шта су проблеми запослених.

Могли би поставити дијагнозу, и ако имате дијагнозу онда знате чиме се бавите. Ви ако не знате шта је узрок индикатора који су наведени у закону, интервенција неће бити успешна. Можете их послати на много програма обуке, а ако ти програми обуке не решавају њихове кључне проблеме, и оно што је претпоставка да би Академија била успешна – да имате менаџере који познају људске ресурсе, да имате профил сваког запосленог у јавној управи и да знате, у ствари у чему су проблеми и у ком правцу ти људи треба да се развијају и зашто су у неким моментима незаинтересовани да раде свој посао, или су јако заинтересовани. Такви људи су још драгоценији.

Постоји још један проблем који се може јавити и то би ми било драго да чујем одговор. У овом моменту имате више пружилаца обука. Имате СУК који је почео да пружа обуке, имате билатералне донаторе, фантастичне програме обука имате, нпр. ГИЗ их је имао много, нпр. СЕКО наши швајцарски пријатељи имају фантастичан реалан пројекат, и да не идем даље и даље.

Дакле, то су неки програми обуке који постоје. Како ћемо избећи преклапања и најбоље користити наше ресурсе? Имамо програме обуке у Министарству финансија за интерне ревизоре. Дакле, мноштво обука и унапређења људских ресурса на разним местима. На који начин ћемо то искординисати да постигнемо највише јер немамо довољној средстава и довољно квалитетних људи у нашој земљи?

Такође, још једно битно питање су таленти. Како задржати таленте у јавном сектору? Људе који су надпросечно добри, а ситуација је таква каква јесте, не можете им пружити много материјалног али можете им пружити могућност да се развијају и да им не обезвређујете логику. Има много случајева у Србији да су заиста направљене велике неправде према талентованим људима. Сви знате у локалним срединама да врло често, када је избацивана прљава вода, да су избачени фантастични људи, само зато што се сумњало да нису подобни. Понекад то стварно бива обезвређивање логике и обезвређивање могућности да цео јавни сектор боље ради.

Коначно имате и примере нечега сличног што функционише у региону. Многи од министара, од помоћника министара и људи који су високо котирани у јавним секторима су били у РЕСПИ на обуци. Имате тај пример у Дениловград за цео регион. Можете своја искуства повући из тога случаја и можемо вероватно, ако то радимо професионално, направити академију која јесте добра, али морамо ове предуслове задовољити, иначе нећемо постићи максимум, бити у оваквој земљи која је преживела многе кризе и неке ствари које нису добре, а не извлачити максимум је велики грех према грађанима.

Све у свему, такође, отварала се исто могућност, то је познато, да се отвара једна велика академија у Пландишту, за обуку људи који се враћају у регион повратника и западне Европе и за мигранте. То је исто једна велика шанса да се не само обуче и интегришу људи, него и да се заради. То су примери који могу бити добри и који јесу шанса, али превасходно, морају се неки предуслови створити, а ја сам понешто забринут да ће се то десити. Уопште нећу улазити у тај моменат које су моје колеге раније говорили. Говорим као да је најбоља могућа ситуација што се тиче имплементације. Све у свему, концепт је у реду, али постоје недоречености и те недоречености могу упропастити један концепт који може бити јако добар.

Можда на крају да цитирам особу која има највише моћи у Србији, у овом моменту и која пресудно обликује Србију … да, Ана Брнабић, јесте, која је много пута говорила о томе и да се у овој земљи зида једна велика грађевина, која ће се подићи до неба и која ће остати за наредне генерације и које ће наставите да је зидају. Ви, ако немате цигле у темељу које су добиле чврсти и издржљиви, а то вам је јавни сектор и ту су обучени људи јер знање покреће свет. Бојим се да та кула неће моћи да нарасте високо. Хвала вам на пажњи.

Доста је било

Доста је било

Оставите коментар

2 Коментарa на "Александар Стевановић о Националној академији за јавну управу"

avatar
2500
Сортирајте по:   најновији | најстарији
Tanja
Гост
Tanja

Jasno mi je da je Nacionalna akademija za javnu upravu vrlo važna stvar,ali ako možete, postavite na sajt video o juče potpisanom proglasu za slobodu medija sa pričom Vukašina Obradovića.Vrlo potresno i vrlo,vrlo važno, od presudne važnosti za srpsko drustvo
-tema najvažnija,SLOBODA MEDIJA

Tanja
Гост
Tanja

Stojim uz Vranjske!

wpDiscuz