Ауторски текст Економија

Ко штампа новац?

Новац би требало да буде средство размене. Средство помоћу кога људи размењују добра и услуге. Неки људи узгајају прадајз, други пшеницу, трећи праве хлеб, четврти гаје кокошке, пети шишају људе, шести имају хотел, седми се баве уметношћу, осми копају бакар и тако даље. Неки људи производе робу, дуги пружају услуге. Да нема новца као средства размене, људи који узгајају парадајз, кад хоће да се ошишају, морали би да траже оне фризере којима треба парадајз, јер оним фризерима којима треба хлеб не могу да плате шишање, јер имају само парадајз. Или би морали прво са својим парадајзом да оду до људи који праве хлеб, а треба им парадајз, размене свој парадајз за хлеб, па са тим хлебом оду до фризера и размене га за шишање. А фризери би морали да знају колико парадајза, а колико хлеба траже за једно шишање, а колико за фарбање косе.

Колико новца треба да има у једној држави? Онолико колико људи у тој држави производе добара и услуга која требају другим људима. Ово је наравно много лакше рећи него тачно одредити. Чији је посао да одреди колико је то тачно новца? Посао државе. Држава, у име свих грађана, штампа новац да би људи који живе у тој држави имали довољно средства за размену. Колико новца држава штампа и како и ко га пушта у оптицај, то се зове: монетарна политика. Њен главни циљ би морао бити: како да обезбедим довољно средства за размену (новца) како би моја економија, ПРОИЗОДЊА добара и услуга, што успешније и брже расла и развијала се.

Сваке године, у свакој држави људи производе добра и услуге. Збир свих добара и услуга произведених у неком друштву у току једне године се зове Бруто друштвени производ – БДП. Ако у току ове године БДП стагнира, односно друштво произведе исту количину добара и услуга као и претходне, иста количина новца је довољна за њихову размену. Ако је произведено више, потребно је доштампати новац.

Грубо говорећи, ако држава наштампа више новца него што је раст БДП-а, доћи ће до инфлације, односно вредност новца ће пасти. Цену онда плаћају сви грађани и привреда јер оно што имају вреди мање. Ако држава наштампа мање новца него што је раст БДП-а, изазваће рецесију. Циљ монетарне политике је да наштампа оптималну количину новца и пусти га на прави начин у оптицај, како би се привреда друштва развијала најбрже што може, уз што мању инфлацију. Циљ друштва, јавни интерес, је што већи привредни раст.

Пошто држава није острво, држава сарађује са другим државама, односно да будем прецизнији, људи у другим државама користе/производе добра и услуге које људи у мојој држави желе да продају/купе (извезу/увезу). Пошто државе имају различит новац, да би размена могла да функционише, мора да постоји механизам и курс размене између валуте моје земље и валуте других земаља.

Шта се деси када држава наштампа више новца?  Рецимо држава наштампа много више новца него што је у току године произведено робе и услуга. Десе се две ствари: инфлација и девалвација. Људи у другим државама препознају да је моја држава наштампала више новца него што има производа које они хоће у мојој држави да купе, и девалвирају моју валуту да би то компензирали. Иначе би моја држава моглда да штампа колико хоће новца и да тим новцем купује по свету шта јој падне на памет.

Шта се деси када нека земља увози више него што извози? То се зове трговински дефицит. Да би то могло да ради, држава мора да се задужи у иностранству у страној валути или да некоме ван земље прода неку своју имовину како би добила довољно девиза и покрила трговински дефицит.

Да сумирамо у 6 тачака:

  1. Свака суверена држава штампа новац
  2. Свака године је потребно штампати онолико новца колики раст БДП-а
  3. Ако се штампа више, долази до комбинације девалвације валуте и инфлације
  4. Ако се штампа мање, долази до гушења привредног раста и рецесије
  5. Трговински дефицит (разлика између увоза и извоза) се може финансирати само приливом девиза које долазе или у форми спољнег дуга или кроз продају неке имовине.
  6. Држава нема потребу да се задужује за било шта друго осим за покривање трговинског дефицита. За све остало држава штампа новац.

Када грађанима Србије неко помене штампање новца, почне да их хвата паника. Сећају се наравно 90-тих година када је држава штампала новац без икаквог покрића у роби и услугама како би “финансирала” рат и преживела санкције. У ствари држава се финансирала из џепова грађана и привреде који су за толико осиромашили. Оно што не разумеју је да неко мора да штампа новац. Ако новац не штампа моја држава, ко га штампа?

Банкарски глобализам је на западу постигао монопол новца. Новац се штампа на три места у свету:

  1. Америчке федералне резерве – ФЕД
  2. Европска централна банка – ЕЦБ и
  3. Банка Јапана – БЈ.

То се зове трилатерала. Те три велике централне банке нису под контролом матичних држава и њихових демократија, већ су под контролом највећих приватних банака на свету. Формирана је и централна банка централних банака, Bank of International Settlements – БИС, ММФ и Светска банка као механизми контроле целог финансијског сектора за западу. Велика већина земаља на западу је напустила своје валуте, претворила своје централне банке (народне банке) у мењачнице. Резултат је да се сав новац који је потребан за раст БДП-а било које земље штампа на та три места и распоређује потпуно ван утицаја држава и њихових изабраних демократија. Од финансијске кризе 2008.године до данас, трилатерала је штампала преко 15 трилиона долара новца и упумпала их у велике светске приватне банке и приватне корпорације које су у власништву највећих свестких банака. Те банке су у власништву малог броја “невидљивих” породица.

Оног тренутка када нека земља препусти своју валуту некоме, престане сама да штампа новац за свој раст БДП-а и претвори се у мењачницу, у том тренутку губи суверенитет. Од тог тренутка на даље, земља пада у дужничко ропство из кога нема повратка све док не поврати суверенитет. Уместо да штампа новац за раст БДП-а, земља онда мора да узима кредите у иностранству да би обезбедила довољно средства за размену како би њена привреда могла да настави да функционише.

На врху ове пирамиде виртуелног новца у Европи је Европска централна банка. Од финансијске кризе 2008.године до данас, ЕЦБ је наштампала преко 4 трилиона евра који немају никакво покриће у роби и услугама и пласирала их по нултој каматној стопи (у преводу поклонила) великим европским банкама и њихових корпорацијама. Како то није довело до девалвације? Одговор је: евро нема у односу на шта да девалвира. И долар и јен су наштампали исту количину новца. А како није довело до инфлације? Новац није пласиран грађанима и привреди, већ банкама и мултинационалним корпорацијама које су тим новцем куповале имовину, углавном сопствене акције и акције компанија које су њиховом власништву, зидале дугове држава и дувале балон који ће морати да пукне.

Ово је други текст серијала о банкарском глобализму. Ваља нам прво схватити шта се дешава, ко је непријатељ,  а онда видети шта нам је чинити.

Саша Радуловић

Повезани текстови:

Невидљива рука монопола

Доста је било

Доста је било

20
Оставите коментар

avatar
2500
14 Comment threads
6 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
15 Comment authors
МладенZile111SaleBogdan Jovanov Recent comment authors
најновији најстарији
Milan
Гост
Milan

Lepo sažet opis globalnog toka novca. Ali čemu ta paranoična nota o „nevidljivim porodicama“? To je možda i istina, ali je sasvim irelevantno. Proces globalizacije (integracije) prožima današnju civilizaciju u tolikoj meri, da je svaki protest suvišan. Dalje, mišljenja sam da je, bez obzira što se nekima čini bolnom, globalizacija je zapravo jedini način da civilizacija preživi. Poznati Frenklinov citat je danas relevantniji no ikada: „We must, indeed, all hang together, or most assuredly we shall all hang separately“.

Пеђа Пледица
Гост
Пеђа Пледица

Браво Саша и хвала.

Ако може само нека реч о актелнм дешавањима око „уговора“….где је ДЈБ у и око целе те приче?

Хвала.

Младен
Гост
Младен

Веома добар текст и сјајан избор теме. Претпостављам да Саша само колоквијално користи термин „штампање“, обзиром да преко 95% новчане масе на Западу чини жирални или безготовински новац. У Србији знатно мање, али то не мења суштину.

Издвојио бих четири кључне тезе које Саша помиње:

1. Оно што (грађани) не разумеју је да неко мора да штампа новац. Ако новац не штампа моја држава, ко га штампа?
2. Ваља нам прво схватити шта се дешава, ко је непријатељ, а онда видети шта нам је чинити.
3. Сваке године је потребно штампати онолико новца колики је раст БДП-а
4. Новац се штампа на три места у свету…

Са прве две се у потпуности слажем, док друге две не стоје.

Новац претходи производњи, он је њен узрок, а не последица, јер да би започели производњу треба платити (ангажовати) производне факторе (опрему, материјал и радну снагу), а то кошта. Дакле, новац треба штампати сразмерно ЖЕЉЕНОМ, а не оствареном БДП-у. Суштинска разлика. И то не одједном за целу годину, тј. пројектовани период, већ постепено, у фазама, јер привреди треба одређено време за продукцију роба и услуга. У принципу, једини лимити штампању новца су неискоришћени ресурси у једној држави и поменути временски фактор.

Што се штампања новца тиче, заблуда је да то раде централне банке. Гро новчане масе чини тзв. жирални или безготовински новац, а њега емитују пословне банке. Чак и новчанице улазе у оптицај тако што пословне банке по потреби мењају жирални за папирни новац, тако да можемо рећи да су оне извор целокупне новчане масе. Тако је у Србији, али и читавој евро зони. Једноставно, ни НБС ни ЕЦБ се не баве кредитирањем било кога, чак ни комерцијалних банака, а новац у оптицају се временом ипак повећава. Како, откуд? Извор су поменуте пословне банке као монополисти у креирању новац. Оно што чини разлику јесте ко је власник пословних банака у некој земљи и за које сврхе се новац емитује. Пример Немачке то најбоље илуструје.

Иначе, није спорно да централне банке и Bank of International Settlements врше утицај и контролу над пословним банкама мимо демократске контроле, али се оне саме дефакто не баве емисијом новца.

Richard Werner on banking and how banks create money: https://www.youtube.com/watch?v=eJETJSME9ro

Слонић Тонић
Гост
Слонић Тонић

Кратко и јасно. Хвала на тексту.

Stefan
Гост
Stefan

Postoje još dva načina pokrića trgovinski deficita. 1. Deficit se može pokriti i stvaranjem nove vrednosti u zemlji koja je u trgovinskom deficitu. Ideja je jednostavna ja sam uvezao kompijutere, pa sada na njima programiram i sutra ću prodati svoj proizvod/usluge. Čak ne moram da ih prodam nekome i inostranstvu, dovoljno je da je stvorena vrednost i da će u budućnosti neko možda bolje uzgajati paradajz ili pružati neke usluge zbog mog softvera, pa će prekosutra još više kvalitetnog paradajza biti izvezeno. 2. Devizne doznake iz inostranstva, na primer ja kao gastos šaljem deo svojih primanja u Srbiju. Time efektivno stvaram vrednost kojom moja porodica u Srbiji može da raspolaže. Jugoslavija je time (uz zaduživanje naravno) godinama plivala i izlazila na kraj sa privredom koja nije stvarala dovoljno nove vrednosti. Jedini problem tu je što tokom vremena gastosi formiraju svoje porodice u inostranstvu i onda prestanu da šalju devizne doznake. To možda nije bio velik problem dok su te doznake dolazile od nisko obrazovane dijaspore, čija verovatnoća stvaranja veoma skupe nove vrednosti je mala (nažalost život je surov), ali kada vam zemlju napuštaju najobrazovaniji onda ste nadrljali. Ruku na srce nije dobro ni kada nisko obrazovani odlaze iz zemlje, ako u državi ne postoji zdrava piramida društva u kojoj svako radi svoj deo posla da pravi uspešno društvo i omogućuje tim visoko obrazovanima da ne brinu da li će imati šta da jedu i da budu sigurni i imaju potporu dok stvaraju tu skupu novu vrednost da ne moraju sami da prave hleb već da se oslanjaju na druge za to. Takva zemlja u kojoj svako radi svoj deo posla ide napred. Takvu zemlju možemo napraviti.

Bogdan Jovanov
Гост
Bogdan Jovanov

I opet se sve svodi na to da država koja ima nameru da ide napred mora da ima poštenu radnu i odgovornu vlast, a ne šibicare i one koji se bave alhemijom. Jako važno je i da ideologija vlasti mora da kao rezultat ima pozitivnu ekonomiju odn. stvaranje sve većeg BDP-a. Ubeđen sam da država koja ima nameru da ide napred mora da afirmiše i drugačiju političku scenu, gde će ekonomija biti faktor oko čega će se ona kreirati. Levicu bi trebalo da čine partije koje se bore za kvalitetnije trošenje para iz budžeta, a desnicu bi činile one koje se zalažu za stvaranje sve boljih uslova za rad, pa da oni koji pune kasu sve više, bolje i lakše pune tu zajedničku kasu. U ovoj zemlji smo imali zadnjih 70 godina jedan vrlo nakaradan sistem koji je afirmisala komunistička ideologija odn. vlast ge su u osnovi svi brinuli samo o tome kako trošiti budžetske pare. Ravnoteža mora uvek da postoji.
Vlast je po prirodi jedna vrlo, vrlo kvarljiva stvar i zamena vlasti po plincipu ekonomske levice i desnice je nužna za očuvanje zdravog organizma. Postoji po meni još jedan mehanizam za čišćenje političke scene, a to je ograničavanje dužine vlasti jednog čoveka. Recimo da jedan čovek koji je bio na vlasti u dva mandata ili predsednik države ili vlade, a najduže 10 godina ne bi nikada više mogao da se kandiduje za ta dva mesta.

Vanja
Гост
Vanja

Saša, hvala na dobrom članku i ako mi dozvoljavate prokomentarisao bih jednu stvar.
Rekli ste da: „ako država naštampa manje novca nego što je rast BDP-a, izazvaće recesiju“. Manjak novca na trzistu usled manjeg stampana dovodi do deflacije, a ne recesije. Recesija je moguca posledica deflacije, ali ne i zagarantovana. Evo jedan lep clanak koji objasnjava tu vezu: https://mises.org/library/deflation-and-economic-growth-great-depression-great-outlier
Puno hvala i sve najbolje!

Младен
Гост
Младен

@Vanja,

Не знам како сте извели тај закључак, јер се чланак који сте навели уопште не бави односом количине новца и нивоа БДП-а (оно о чему Саша говори), већ корелацијом дефлације (пад цена) и рецесије (пад привредних активности).

И рецесија и дефлација су последице пада кредитне активности, тј. смањења новчане масе, јер је сав новац пореклом кредит. Истина, дефлација може бити и последица раста производње, али овде није реч о томе. Чим обуставите или само смањите кредитирање, постојећи кредити се за то време отплаћују (новац нестаје из оптицаја), а нема новог да га замени. Директна последица је рецесија, јер нема довољно новца као средства размене.

@Саша,

Проблем са накнадним додавањем новца (поред раније реченог) је и тај што статистички подаци, тј. процена раста БДП-а долазе са великим закашњењем, мерено месецима, а економија не може да стоји сво то време. Значи, још један разлог зашто новац претходи производњи, тј. мора унапред да се убацује у оптицај. Суштина је за које сврхе, којом динамиком и под којим условима (ценом). Нема ниједног разлога да новац буде скуп, јер је номинална вредност новца вишеструко већа од трошкова штампања, да не говоримо о „цени“ дигиталног (безготовинског) новца.

Bogdan Jovanov
Гост
Bogdan Jovanov

Ljudi koji su zavisni od nečega, (narkotika, alkohola, kocke, pa čak i do prekomerne upotrebe čak i hrane), jako se jako teško otkače te zavisti. Čini mi se da se isti fenomen javlja i kod monetarne politike malih država. Potpuno se slažem sa svim što je Saša rekao, ali kada se ekonomija države dovede do situacije u kojoj je naša, gde na prihodnoj strani budžeta imamo sve manje punjenja pa i punjenja sa otimanjem, a na drugoj strani sve više onih koji se kače na budžet, postavlja se jedno veliko pitanje: Da li je bolje nemati mogućnost da upravljaš emisijom sopstvenog novca, kao recimo Crna Gora. Naša država trenutno ne štampa novac, šta će se desiti u trenutku kada postojeća vlast bude priterana uza zid rezultatima svoje loše politike, a sa vlasti nesme zbog kriminala kojim se bavila sve vreme vladanja? Da li će kao i Sloba Milošević da posegne za merom štampanja odnosno obezvređivanja našeg novca. Zbog svega što je narod u ovoj državi iskusio na svojoj koži sada koristi euro za sve veće transakcije i štednju većih suma. Neće se tako lako vratiti poverenje naroda u novac i vlast.

kosta
Гост
kosta

u pravu ste..ali ovo je bilo ugrubo.. deflacija pre ili kasnije dovodi do recesije..

goran j.
Гост
goran j.

Bravo Radulovicu. Kljucna stvar je da se detektuje neprijatelj i bori protiv njega a ne nekih duhova proslosti.
Komunistima su neprijatelji cetnici, zvezdasima partizanovci, Srbima Hrvati i Albanci i obrnuto, gradjanima seljaci itd. Neko namerno podgreva (a ljudi se primaju) te antagonizme da bi nam oduzeli vreme i energiju koja bi nam bila potrebna za borbu protiv stvarnih neprijatelja.
Ono sto je povoljno je to da oni obmanjuju ceo svet sto moze biti jasan znak da su povredljivi i da ih je relativno lako savladati ako bi se vecina zemalja osvestile i pruzile otpor.

Milos Milenkovic
Гост
Milos Milenkovic

Da li Kina i Rusija takodje ne stampaju sopstveni novac, vec su i njihove centralne banke menjacnice? Ili to vazi samo za sitnije ribe? Zanima me takodje od kada Srbija sama ne stampa svoj novac? Hvala i pozdrav

Младен
Гост
Младен

@Milos Milenkovic,

За разлику од Кине, Русија не штампа. Руска централна банка је сведена на ниво обичне мењачнице, при чему никоме у држави не полаже рачуне, исто као и „наша“ НБС.

Србија не штампа свој новац од пада Милошевића, тачније од 2003. кад је усвојен нови закон о централној банци који забрањује кредите држави без обзира на сврху, значи и за инвестиције и инфраструктуру. Да ствар буде гора, колонизатори су се побринули да и државне пословне банке (које такође емитују новац) временом пређу у стране руке.

Поређења ради, Немачка поседује мрежу од око 1500 локалних и регионалних банка у ЈАВНОМ власништву непрофитног карактера, које „штампају“ жирални, тј. безготовински новац за потребе малих и средњих фирми и покривају 70% укупних кредитних пласмана. Са таквом подршком није никакво чудо да су немачке фирме лидери у многим браншама, а Немачка уз Кину водећа по питању извоза. Исти рецепт је применио Јапан после другог светског рата, као и Јужна Кореја и Тајван.

Дакле, добитна комбинација је капиталистичка привреда + социјалистички банкарски систем. То има своју логику, јер су национална валута и банкарски систем ЈАВНО ДОБРО попут инфраструктуре. Дефакто природни монопол (крвоток економије). Ту приватници и/или странци немају шта да траже.

Bogdan Jovanov
Гост
Bogdan Jovanov

Odličan tekst o samoj tehnologiji ubacivanja novca.

Andrej #2
Гост
Andrej #2

Pojednostavljeno samo se bojim u jednom delu previse. Naime, samo „stampanje“ novca ne dovodi do inflacije. To smo videli prvih par godina od krize 2008.e. Potrebno je da taj novi novac neko i uzme i da isti udje u promet. A gradjani, privrede i drzave su bile prezaduzene tako da ovi trilioni o kojima Sasa prica nisu doveli do inflacije tokom prvih par godina jer prosto niko nije uzimao nove kredite. Ovo je takodje vazno – novac nastaje onog trenutka kada neko uzme kredit. Sta smo videli u skorije vreme? Videli smo enorman porast vrednosti akcija, velike akvizicije i ukrupnjavanje kompanija. Naime, ko god je imao kolateral da uzme novi kredit uzimao bi taj novi bezvredan novac i njime kupovao nesto sto ima vrednost – kompanije, zemljiste, nekretnine. Vidimo da cene nekretnina rastu protivno svakoj logici, da akcije kompanija rastu bez obzira na profite, da cena zemlje raste toliko da vam treba 50 godina da je obradjujete da biste je isplatili…
Ono sto je za ovu pricu vazno je da smo dosli u nenormalnu situaciju da je drzava svoj monopol nad emisijom novca prepustila privatnim bankama, pa se sada drzava kod istih zaduzuje uz kamatu??? Umesto da sama emituje novac za razvoj svoje infrastrukture, na primer, drzava se zaduzuje (kod nas jos i uz devizne klauzule) da bi pravila puteve. Pri tome 90% onoga sto za put treba je domaceg porekla i placa se dinarima. Nebojsa Katic o ovome pise vec godinama…ut3qt

cviko
Гост
cviko

mnogo vremena se čeka da administrator ODOBRI KOMENTAR TEKSTA.
Tako da komentari i tekst postaju zastareli.
KOD komentara ne vidim zašto se čekalo toliko vremena da se odobre (???),
jer su oni svi u veoma pristojnom šavu korektnosti.
Ima dobrih komentara koji provociraju da se dalje čita ako se želi podrobnije upoznati.
/
Suštinu ovog teksta vidim u tome
da su milijarderi (bilijarderi) koji upravljaju planetom,
da su toliko udaljeni od naroda (DEMOS-a) u vrhovima NOVCA
da su basnoslovno mnogo plaćeni,
i da su zbog toga “ TOLIKO USPEŠNI“ da imaju prava da nameću
svoje SHVATANJE da GLOBALISTIČKO-KORPORATIVNO SHVATANJE BANKARA
/
MORA DA ZAMENI
sadašnje shvatanje upravljanja državama i planetom.
Suvereniteti država i naroda su bespotrebni.
Narodi sa 10 miliona stanovnika su nebitni NULA.
DEMOS ne može da odlučuje o efikasnosti sistema
/
JER ŠTO je sistem veći to je efikasniji,
jer manje njih donosi odluke DOBRE ZA CEO SVET
(mislim dobre prvenstveno za miliajardere)
/
DEMOS uopšte ne vide (slobode,suverenitet država,prava,)
DEMOS je bezlična masa koja MORA DA se troši za rast banaka.

Sale
Гост
Sale

Sta je sa Kinezima i Svajcarcima? Mislio sam da oni stampaju sami svoj novac? Moze li neko verziran da objasni? Hvala

111
Гост
111

Sve je ovo tacno. Ali jedini nacin da Radulovic sprovede svoj sjajni ekonomsko socijalni program, je da se skloni ovaj umobolnik sa vlasti,kako se cini jedino verovatno silom, jer uziva podrsku Zapada,a fer izbori su fantazija,kao i njihov povoljan rezultat u ovom vecinski slugerijanskom drustvu. Mi simpatizeri DJB smo izuzeci,ali manjina. Ali posto Zapad ne zivi ovaj ovde jako mucan zivot, predlazem da se pokrenu konkretne akcije protiv ovog umobolnika koji je odavno prekrsio Ustav,a ostavku ne daje. Setnje subotnje ne daju rezultate jer njima rukovode zute stetocine i niko ih ne voli. Treba poceti sa blokadama pruga i mostova ,a mozda i puteva u BG ali u drugim gradovima. Jedino se tako mogu povuci ovi fasisticki monstrumi ,setnje ne daju rezultat. Onda na celo reformi postaviti Sasu Radulovica i akademika Teodorovica。 Ovi dobri intelektualci ce jedini da izvrse proveru imovine tajkuncinama i zaplenu iste i podelu iste nama osiromasenom narodu i ostale potrebne reforme. Ovde treba da se desi socijalna pobuna,a ne zute DS revolucije recikliranih stetocina. Ne ljuti te se ako ovaj tekst prejak

Zile
Гост
Zile

Ali kako dolazi do pucanja balona?Jer mi je nelogicno zasto bi trilaterala prestala da upumpava novac kad je njima iovako cilj da pokupuju sve u svetu?Da li tacka pucanja balona zapravo obelezava momenat kad vise nemaju opciju sta da kupe?

Младен
Гост
Младен

@Zile,

Банкарима није само циљ профит (јер и овако не знају шта ће са парама), већ на првом месту контрола и преображај друштва према својим дугорочним плановима. Препоручујем документарац базиран на књизи и искуству економисте Ричарда Вернера „Princes of the Yen: Central Banks and the Transformation of the Economy“: https://www.youtube.com/watch?v=p5Ac7ap_MAY

Банкари не могу директно да купују имовину по свету новоемитованим новцем, то би било сувише провидно, али и инфлаторно. Уместо тога, они емитују свеж новац у форми кредита, па када дужници временом створе нову вредност, тј. обезбеде покриће у роби и услугама, банкари тада једноставно покупе кајмак путем камата, што је такође превара епских пропорција. Али то је друга тема.