VIDEO Економија Трибина

(Видео) Ево како је Србија пала у дужничко ропство банкарског картела

На недавно одржаној ДЈБ трибини у Зајечару, председник Програмског савета Саша Радуловић, присутнима је објаснио како функционише банкарски глобализам на светском нивоу и у Србији.

– Суверене земље, попут Кине, саме штампају свој новац, и то сваке године више од претходне како би растао БДП. Добра монетарна политика коју води Кина огледа се у томе да се доштампа тачно онолико новца за колико је порасла економија те земље. Ни мање, ни више. За сваки мост, аутопут или линију метроа, новац се доштампава и то је онда инвестиција, рекао је Радуловић.

Да ли Србија штампа свој новац (динар)?

– Не. Србија се, као и већина земаља света, задужује за онолико колико је потребно да би порастао БДП, да би порасла економија. Па је тај мост који направимо уствари дуг, а не инвестиција. Тако да Народна банка Србије служи као мењачница – задужи се у еврима или доларима, па их конвертује у динаре, објашњава Саша Радуловић.

Коме онда дугујемо?

– Дугујемо тамо где се новац штампа, а штампа се на три места у свету: Европска централна банка, Федералне резерве (САД) и Банка Јапана. Ово је чувена трилатерала.

Не дугује само Србија, већ и Шпанија, Италија, па чак и Сједињене Америчке Државе. Коме дугују?

– Дугујемо банкарском картелу, који је у власништву приватних банака, а који уједно контролише и војну, фармацеутску, нафтну индустрију…

Погледајте део говора председника Програмског савета ДЈБ Саше Радуловића на недавно одржаној трибини у Зајечару.

Доста је било

Доста је било

4
Оставите коментар

avatar
2500
3 Comment threads
1 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
3 Comment authors
МладенTanjaSvedok Recent comment authors
најновији најстарији
Младен
Гост
Младен

Господине Радуловићу,

Суштински сте у праву, па нешто и не волим да критикујем (исправљам), али вам недостају неки битни „детаљи“, да би прича била заокружена.

Не можете игнорисати чињеницу да гро новца у оптицају (на Западу преко 95%) креирају комерцијалне банке. У том смислу нису централне банке само мењачнице за страну валуту, већ и за конверзију жиралног (безготовинског) новца у папирни и ковани. Пошто закон познаје само новчанице и кованице, можемо слободно рећи да су централне банке установе за прање кривотвореног новца (новца пословних банака). То важи и за кобајаге нашу НБС.

Друго, када се каже промет добара и услуга, то нису само финални производи, тј. финална потрошња. Новац је исто тако потребан и за ангажовање производних инпута (материјал, опрема, радна снага). Зато се новац пласира унапред. Код производње за тржиште као кредит, а код државних (инфраструктурних) пројеката једноставним плаћањем за извршену услугу.

Кредити комерцијалих банака немају изворе. Новац се креира „ex nihilo“, тј. из ваздуха за сваки, али буквално сваки одобрен кредит, без обзира на намену. Самим тим, паре се „штампају“ (тачније електронски креирају) у свим земљама где постоје постоје комеријалне банке, а не само у УСА, ЕУ и Јапану.

Да зло буде веће, комерцијалне банке креирају новац и када откупљују девизе и хартије од вредности. Практично, врше откуп кривотвореним динарима који потом постају део динарске масе у оптицају. А струка ћути као заливена. Није ли то сјајно?

Svedok
Гост
Svedok

Ko brani NBS da stampanjem novca uskladjuje ravnotezu izmedju novcanih i robnih fondova ili kako vi to kazete dostampava novac za procenat rasta BDP

Младен
Гост
Младен

@Svedok,

Ни ови динари што се тренутно налазе у оптицају, не потичу од НБС, већ од пословних банака које су монополисти у том послу. Суштина је да НБС није државна установа, још мање је народна, тако да нема никакав интерес да ради у корист друштва.

Tanja
Гост
Tanja

Molim vas po 15 minuta ovako celu tribinu da stavite na sajt.Mnogo je dobra tribina bila, odgledala sam celu na youtube.Uzivam da vas slusam,stvarno, oboje