Autorski tekst Nauka

Dozvolite deci da čitaju

Sebe bih svrstao u one roditelje kojima nije najvažnije da njihova deca budu najbolja u razredu. Suprotno tome, kao prioritet u obrazovanju dece u školskom uzrastu smatram isključivo opšte obrazovanje. Verujem da naš školski sistem zatrpava decu mnoštvom informacija koje najčešće zaborave veoma brzo, a da sa druge strane propusti da im usadi najvažnije društvene vrednosti i nauči ih da misle i formiraju svoj stav. Lek za to vidim u čitanju. Uostalom i sam sam mnogo više naučio iz knjiga koje nisu bile deo školskog programa nego iz udžbenika i obavezne lektire.

Na žalost, moja starija kćerka koja sada ima osam godina, uskraćena je za tu mogućnost. A razlog tome je kranje banalan. Naime, u Srbiji gotovo da ne možete naći knjigu u slobodnoj prodaji koja je napisana na ćirilici za dete tog uzrasta koje u školi prvo uči ćirilicu i latinica mu je još uvek teška.

Do ovog saznanja sam došao kada sam pregledao oko 30 naslova koje sam, ne razmišljajući, kupio za svoje dete. Od Toma Sojera pa sve do Kroz pustinju i prašumu, ređale su se dečje knjige na latinici. Štaviše, kada sam pregledao i ostala novija izdanja, shvatio sam da su apsolutno sva latinična. Izuzetak su istorijske knjige Luke Mičete o srpskim vladarima srednjeg veka. I evo, sada moja kćerka čita Stefana Prvovenčanog, ulazeći u svet knjiga na najteži način, kroz čistu istoriju.

Zapanjujuće je da tržištu izdavača u Srbiji nije upućena niti jedna primedba zbog činjenice da se knjige štampaju samo na latinici. Niti je to uradilo Ministarstvo prosvete niti Ministarstvo kulture, pa čak ni oni koji se deklarativno zalažu za “srbske” vrednosti. Ni tržišna inspekcija se nije bavila ovim fenomenom iako je ona direktno vezana za dostupnost proizvoda potrošačima.

Da se razumemo, nemam ništa protiv latinice. Čak je i sam više koristim od ćirilice. Ali to je moj izbor. Bogatstvo je to što imamo dva pisma. Ali kako je moguće da u Srbiji ne možete kupiti knjigu štampanu na jeziku koji je u službenoj upotrebi? Da li deca treba da vežbaju pismenost čitajući zaključke vlade i sudske presude, jer su samo ti akti dostupni na ćiriličnom pismu?

Upravo se u ovom fenomenu vidi sva pogubnost prosvetne, kulturne i ostalih dualnih politika. Dame i gospodo, pismenost srpskog naroda je na veoma niskom nivou a vas to ne interesuje. Razumem da očekujete da naša deca budu gorile i sobarice stranim investitorima, kao što razumem da za svaku kupljenu diplomu opšte obrazovanje nije relevantno. A vi razumite da vam nećemo dozvoliti da od naše dece napravite bahate primitivce. To što ste bez ijedne pročitane knjige došli do ministarskih pozicija, ne daje vam za pravo da buduće generacije oblikujete u tom smeru. Dosta je bilo.

Vojin Biljić,
predsednik Beogradskog odbora DJB
šef odborničke grupe DJB na Vračaru

Dosta je bilo

Dosta je bilo

Ostavite komentar

16 Komentara na "Dozvolite deci da čitaju"

avatar
2500
Sortirajte po:   najnoviji | najstariji
Biljana
Gost
Biljana

Mislim da preterujete. Eto mi uzimamo iz biblioteke i stvaramo naviku da čitamo..

vlada
Gost
vlada

„… za dete tog uzrasta koje u školi prvo uči ćirilicu i latinica mu je još uvek teška.“

Da li ovo znaci da je autor napisao da je latinica teza za ucenje?
Ako je tako, da li moze referenca na naucni rad koji potvrdjuje da je latinica teza za ucenje?
Verujem da autor teksta nije zlonameran pa da protezira jedno pismo u odnosu na drugo.
Inace bih rekao da su to samo prazne floskule koje su bazirane na prozivoljnim cinjenicama bez potvrde naucnim metodom.

Dve teze -„Verujem da naš školski sistem zatrpava decu mnoštvom informacija koje najčešće zaborave veoma brzo…“ i „Bogatstvo je to što imamo dva pisma. “ su po meni suprostavljene. Prvo se autor zali da su deca preopterecena poslom, a onda da je dobro sto uce dva pisma jer to je bogatstvo?!?

Mogu misliti, sigurno je lakse nasoj deci nego deci u Madjarskoj ili Rumuniji, da imamo dva pisma i da moramo da ih koristimo ravnopravno…

Budite realni, mi zivimo u maloj i siromasnoj zemlji, moramo puno da radimo na sebi da bi bili uspesni. Nemojmo odmah zatvarati nase umove za progresivne stvari. Ovakav stav najmanje ocekujem od nekoga iz DJB.

Po meni latinica je vaznija za ucenje. Nakon sto nauci latinicu, dete se lakse snalazi u koriscenju i ucenju upotrebe savremene komunikacione i racunarske opreme. Kada odraste, lakse ce se snaci u inostranstvu. Lakse ce se snaci sa literaturom na stranom jeziku (kada pocne da uci strani jezik). I da ne zaboravimo da kada nauci strani jezik, onda ce moci da nadje na internetu stotine, hiljade i milione knjiga koje ce mu omoguciti da pristupi riznici svetskoga znanja. Tako se radi na sebi – na obrazovanju i na permanentnoj nadogradnji.

Mogu da navedem masu primera iz nase proslosti (recimo 80-te godine prosloga veka) gde ja upravo ovakva logika,da je tradicija ispred vremena u kome zivimo stracila zivote i godine obrazovanja mladih ljudi.

Popravite satove. Zivimo u 21.veku. Razmisljajte malo o buducnosti svoje dece.

Sale
Gost
Sale

Vlado, smanji aroganciju, ovde smo da razmenjujemo mišljenja na civilizovan način. Vojin iskazuje „primedbu“ što se knjige za decu štampaju samo na latinici a trebalo bi i na ćirilici. Ako već u školi uče ćirilicu, logično je da postoje i knjige na ćirilici, inače koja je poenta učenja ćirilice? To je sve, nikakve druge filozofije ili skrivene poruke ne treba tražiti. Ako srpski jezik ima dva pisma, logično je i da imamo knjige na oba pisma. Ne mora baš svaka da bude u dva pisma ali da postoji neki balans. Ja lično koristim latinicu i na svakom sajtu ili aplikaciji prebacujem na latinicu ali smatram da treba da postoji i ćirilica za one kojima se to pismo više sviđa.

Ana
Gost
Ana

Vlado, šta nije jasno u tekstu? Autor nije rekao da je latinica teža, nego da dete koje je završilo prvi razred, u kom se prvo uči ćirilica, još uvek ima problem sa čitanjem latinice. Kako ste zaključili da je autor rekao da je latinica teža? Kao drugo, mi imamo dva pisma i tu nema mesta nikakvim proizvoljnostima. Vi možete imati svoje mišljenje kad je reč o tome šta je važnije za učenje, ali to ne menja činjenicu da u ovoj zemlji deca treba da savladaju oba ova pisma i da se u tome i sastoji bogatstvo koje autor pominje. To nije za raspravu. I to nema nikakve veze sa učenjem stranih jezika. Naše poznavanje ćirilice nas ne čini manje sposobnosnima za učenje stranih jezika, to mogu da vam potvrdim jer mi je to profesija. U velikoj ste zabludi.

vlada
Gost
vlada

Zar nije znanje vaznije od toga u kojoj je formi?
Knjiga se ne ocenjuje po koricama a jos manje po tome da li je napisano cirilicom ili latinicom.
Mislim da autor teksta protezira cirilicu (iz nekoga meni nepoznatoga razloga) i da trazi samo izgovore za razloge zasto bi hteo vise literature na cirilicnom pismu: zbog deteta, zbog toga sto je to zvanicno pismo, itd.
Ovo pitanje je po meni dosta vazno, jer pokazuje da li ste vise za formu ili za sustinu.
Baviti se formom pre nego sustinom je (u siromasnoj i maloj zemlji kao sto nasa) pogubno za buduce generacije.
I to kako ko uci svoju decu kuci je njegova licna stvar, ali vec jeste veliki problem kada se to namece i celom drustvu kao model i vrednost.
I na kraju, zar niste vi ti koji zatvarate diskusiju tvrdnjom da nema mesta proizvoljnostima i da nema mesta za raspravu? Ko je onda iskljuciv u ovoj diskusiji?

Stojan
Gost
Stojan

Čemu ovakav neprimeren komentar? Ako bih nastavio u vašem stilu mogao bih reći da je vaš komentar upravo potvrda teksta gospodina Vojina. Naime ne da niste naučili da koristite ćirilicu već i srpsku latinicu koristite nepravilno (kao englesku latinicu) pa je tako u vašem tekstu “ucenje, teza, lakse…“ umesto “ učenje, teža, lakše…“

vlada
Gost
vlada

Sjajno. Kada nemate drugih argumenata, onda me napadate na licnom nivou i ocenjujete moj komentar kao neprimeren. Kako, eto, ne koristim naŠa slova u odgovoru na temu. Meni je ovo smesno. Hvatate se za slamcicu. Odgovorite na pitanja kada ste vec advokat autora teksta.

Stojan
Gost
Stojan

Nisam imao nameru da budem “advokat autora teksta“ ali kad već tražite i želite odgovor na svoja “pitanja“ evo:
“Da li ovo znaci da je autor napisao da je latinica teza za ucenje?“
Ne autor nije to napisao. U našim školama se u prvom razredu uči ćirilica a tek u drugom latinica, pa je za očekivati da detetu koje je tek završilo prvi razred lakše čitati ćirilicu (ovo vam je neko već odgovorio).
“Ako je tako, da li moze referenca na naucni rad koji potvrdjuje da je latinica teza za ucenje?“
Pitanje nedostojno odgovora!
U ostatku komentara ne postoje više “pitanja“, već više ličnih stavova, sa kojima se apsolutno ne slažem, ali naravno da svako ima pravo na svoje mišljenje, ma kakvo ono bilo.
Samo još da dodam, jako je lepo naučiti što više stranih jezika, ali je nephodno prvo naučiti svoj jezik.

Vojim Biljic
Gost
Vojim Biljic

Evo, ja cu Vam odgovoriti. Prilikom jednog potpisivanja zajednickog dokumenta opozicije,jedan od funkcionera druge stranke je odusevljeno primetio da se,kao on, i ja potpisujem latinicom. To mi je bilo toliko besmisleno da sam se nasmejao. Mi imamo pluralizam pisama, pluralizam obozavaoca oba pisma ponaosob, a knjige uglavnom na jednom pismu. Zbog toga je pristup knjigama deci odredjenog uzrasta ogranicen. I ne samo njima vec i ljudima koji citaju samo jedno pismo-cirilicu, a takvih je kod nas mnogo. Necu prihvatiti stanje u kome se bilo koja kategorija gradjana iskljucuje iz mogucnosti da na pismu na kome moze ili zeli procita knjigu. Koliko god da je to nekima nazadno, diskriminacija ipak im dva lica.

Valter
Gost
Valter

Odlicna ocena skolstva bez smisla,u kome deca zatrpana gradivom izlaze polupismena iz skole.Iz srpskog sa gramatike trce na pesmicu,pa pripovetka ,pa gramatika,da bi u srednjoj radili samo knjizevnost,nema uopste gramatike.O lektiri u osnovnoj da ne govorimo,ista je ko pre 40 god.Matematika.isto trcanje.Ko moze da trci ide,ostali zaostaju.Neguje se takmicarski duh,i tako skola dize rejting,umesto da svi ukapiraju gradivo,tj.vecina.Deca bi trebalo da rade sama a ne da od osnovne uzimaju casove i roditelji da im rade sastave i crteze.Ako im ne rade,dobiju slabiju ocenu,umesto da budu nagradjena za samostalan rad.Na zavrsnom testu ne znaju vaznost 1804.god.Ne prepoznaju na slici deportacije Jevreja od uniformisanih nemackih vojnika,pojam holokausta.Bio sam na dezurstvu u junu,licno.Bubaju se geografija,istorija,biologija u zavisnosti od stila pojedinacnog nastavnika.Ko ce da neguje nacionalno pismo ako necemo mi Srbi?Prosvetu vode diletanti,lupetaju o keceljama itd.,inspektori nisu dan jedan radili u skoli,i u sustini niko se prosvetom ne bavi.Izuzetak su sindikati i Prosvetni savet,ali ih vlast sikanira i ignorise,i naravno casni i vredni prosvetari sto rade na suvo,vecina ko u svakoj profesiji.Deca i prosveta su jos i dobri kakva je vlast i stanje u drustvu koje kreira ta ista nepismena i bahata,tako je Biljicu,vlast.

Cale
Gost
Cale

Bas naprotiv – ja sam trazio za decu knjige na latinici, za uzrast do 7 godina i vrlo ih je tesko naci jer su gotovo sve napisane cirilicom. Udjite u bilo koju knjizaru i prebrojte koliko decjih knjiga je na latinici a koliko na cirilici.

Valter
Gost
Valter

Vecina stampanih medija je na latinici,kao TV sa nacionalnom frekvencijom.Cirilica je deo identiteta srpskog naroda kao i drugih naroda,preko tog pisma smo stupili u red prosvecenih naroda,primili hriscanstvo od slovenskih prosvetitelja Kirila i Metodija i njihove glagoljice do potonjih redakcija cirilice njihovih ucenika.Citav slovenski svet ovo ceni kao deo svog kulturnog nasledja.U zagrebackoj katedrali je ogromna mermerna ploca na glagoljici u cast solunske brace,koristilo se ovo pismo u Dalmaciji, Dubrovniku,Bosni(bosancica),cak i kod Rumuna do !9.veka u crkvi.Od 9.v.do 18.v.kada srpskoslovenski biva zamenjen ruskom redakcijom staroslovenskog jezika-ruskoslovenskim,i na kraju do slavenosrpskog knjizevnog jezika kojim je pisao Dositej i drugi pre Vuka,postoji razvoj slovenske i srpske pismenosti.Kod nas zivi jedan Brazilac koji je preko nase devojke upoznao nasu kulturu,govori srpski neverovatno,bas mu je zanimljiva cirilica,peva nase pesme i plete kolo koje ja neznam da igram.Njemu ove nase price nisu jasne,a ni meni.

Angie
Gost
Angie

Izuzetno poštujem gospodina Biljića i njegov rad, ali moram priznati da me baš malo neprijatno iznenadio ovim tekstom. Pretpostavljam da je malko bio ljut na sebe što je, kako i sam kaže, ne razmišljajući, uzeo tridesetak naslova, od kojih su mnogi u latiničnom izdanju, za svoju osmogodišnju ćerkicu koja trenutno zna samo ćirilicu. Kao roditelj dvoje dece koji su veliki ljubitelji knjige i čitanja ne mogu se složiti sa konstatacijom da za decu tog uzrasta nema dovoljno naslova štampanih ćirilicom. I Kreativni centar i Mala laguna i Vulkančić … baš vode računa kada je u pitanju uzrast dece (predškolci, mlađi osnovci, stariji osnovci), tako da za mlađe osnovce postoji veliki broj ćiriličnih izdanja, prilagođenih tom uzrastu (od raznih koraka ka čitanju, bajki, kratkih romana za taj uzrast, divnih knjiga Duška Radovića, Ljubivoja Ršumovića, Branka Ćopića…). Čak i pomenuti Tom Sojer (inače lektira za VI razred) i Kroz pustinju i prašumu imaju svoje ćirilične verzije (imamo ih u kućnoj biblioteci). Lično sam, kao i jedan od prethodnik komentatora, imala više problema da nađem odgovarajuću literaturu kada su savladali latinicu.
Sa druge strane treba povesti računa i o tome koliko je dete određenog uzrasta u stanju da razume određene sadržaje i održi pažnju, ukoliko je knjiga preobimna, pogotovo kada su u pitanju dečica koja su tek savladala čitanje.
Ono što je, takođe, lepo i korisno je učlaniti dete u biblioteku. Dok su tako mali, svaki odlazak u biblioteku je događaj i velika radost, bar je mojoj deci bio, a onda se tamo biraju knjige, bibliotekar pomaže i savetuje i bude kasnije jedna navika koja traje.
Što se polemike oko pisama tiče, mislim da je besmislena. Ćirilicu treba čuvati i negovati kao deo nacionalnog identiteta i kulturne baštine, ali nam je latinica i te kako potrebna, kako u profesionalne svrhe tako i u smislu komunikacije sa svetom oko nas.

Vojin Biljic
Gost
Vojin Biljic

Hvala na lepim recima. Mozda ste u pravu, tekst i jeste nastao jer sam shvatio da od vise stotina knjiga koje imam u vikendici ( tu su mi novije knjige Laguna,Vulkan, Alnari i sl. ) medju kojima i oko 30 decijih knjiga nema knjiga na cirilici. I to je ozbiljan problem. Knjiga u danasnje vreme ne sme da bude selektivo ili tesko dostupna. Previse je to znacajan faktor u razvoju coveka i drustva. A sto se biblioteka tice, sem onih najvecih, i tu bi smo morali biti i ozbilhniji i preduzimljiviji. Isto je i kod strucne literatire. Razumem profitabilnost, ali dostupnost knjiga i pismenost moraju biti i obaveza drzave.
Zbunilj ste me sa Tomom Sojerom, posto sam do tog 6. razreda vec procitao sve od Dime, Sjenkevica, Pionirsku trilogiju vise puta i sl. a Tvena mnogo ranije. Ali to je vec deo koji se tice prilagodjenosti i kvaliteta skolskog programa. Pozdrav.

Angie
Gost
Angie

Poštovani Vojine, potpuno se slažem sa Vama i kada je u pitanju izrazita dominacija latinice (sem kada se radi o knjigama za najmlađe, u šta se i sami možete uveriti na sajtovima pomenutih izdavačkih kuća) i kada je u pitanju žalosno stanje u bibliotekama, gde sve, bukvalno, zavisi od entuzijazma i agilnosti zaposlenih i, tu i tamo, društveno odgovornih pojedinaca i poneke firme, a o stručnoj literaturi da i ne govorimo. Apsolutno ste u pravu, država je ta koja treba i mora da se bavi osnovnim preduslovima za pismenost i obrazovanje stanovništva i na tome treba insistirati i boriti se za to.
Što se Toma Sojera tiče, generacija mog sina ga je obrađivala u 5., a moje ćerke u 6. razredu, tj. ove školske godine. U lektiri za osnovnu školu se malo toga promenilo od vremena kada smo Vi i ja bili đaci (u 6. razredu je uveden naslov „Moj deka je bio trešnja“ i „Lovac u žitu“ se, umesto u 1.godini srednje škole, obrađuje u 8. razredu osnovne), što je stvarno tužno i pretužno. Klasici su klasici, ali za ove 3-4 decenije je napisano sigurno dosta dobrih knjiga koje su zavredele da budu uvrštene u školsku lektiru.
Želim Vam mnogo uspeha u daljem radu!

Miloš
Gost
Miloš

Mislim da je tekst na mestu, većina dece ovlada latinicom tek u kasnijim razredima. Sigurno da mobilni telefoni i kompjuteri pomažu tome, ali je malo čudnod a ipak knjige za decu ne postoje na ćirilici van biblioteka.

wpDiscuz