Kultura Skupština

(BIDEO) Ana Stevanović: Gde su nestale vredne slike iz ambasada?

Pitanje za ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića, ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića i ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića.

Nedavno je otvoren Narodni muzej…

Da li im je poznato da je u proteklih par godina, iz ambasada, konzulata i rezidencija bivše Jugoslavije nestalo više od 140 vrednih umetničkih dela.

Samo 40 dela nedostaje iz ambasade u Rimu, a sporan je i popis u Vašingtonu, Hagu, Stokholmu, Cirihu i Oslu.

Gde su brojna dela završila, zasada je nepoznato. Da li ministri i ministaratsva na čijem su čelu imaju saznanja na teritoriji kojih zemalja se nalazi deo ove bogate umetničke baštine koju su najvećim delom stvorili srpski slikari?

Kao što pomenuh, najveći broj dela, oko četrdeset, nedostaje u Rimu. To su uglavnom, grafike slovenačkog umetnika Božidara Jakca, najpoznatijeg Titovog portretiste. Od dela naših umetnika u ambasadi u Rimu nedostaje „Devojka sa pticom“ Miodraga B. Protića.

Nekih umetničkih dela nema u Vašingtonu, Hagu, Stokholmu, Cirihu, Meksiku, Ankari, Beču i Oslu. Među tim slikama su i „Ulica“ Ljubice Cuce Sokić i „Pariz“ Peđe Milosavljevića, koje su bile u ambasadi u Oslu, kao i tri dela Stojana Aralice iz našeg diplomatskog predstavništva u Stokholmu.

Neke slike su šetale od ambasade do ambasade. Naročito su u arapskim zemljama, neposredno pred početak ratnih sukoba na tim prostorima, umetnička dobra, zbog bezbednosti, prebacivana iz jednog u drugo diplomatsko predstavništvo.

Podsetimo, tokom procesa sukcesije, u nekoliko navrata, deljeno je zatečeno blago iz diplomatskih predstavništava, a najvredniji deo pripao je našoj zemlji. Do 2017. raspoređeno je ukupno 1.416 umetničkih dela, a naša zemlja je, po „nacionalnom ključu“, dobila 791, Hrvatskoj je pripalo 325, Sloveniji 194, Makedoniji 59, a Bosni i Hercegovini 47 umetnina. Dragocenost ove kolekcije je u tome što je najveći broj slika gotovo potpuno nepoznat javnosti, jer su pravo iz umetničkih ateljea odlazile u ambasade.

Slike su najviše kupovane tokom pedesetih godina kada su osnivana diplomatska predstavništva tadašnje države po svetu. Prema raspodeli jugoslovenske umetničke baštine koja se zatekla u ambasadama i konzulatima, Srbija je bogatija delima „Ženski akt“ Stevana Aleksića iz 1920, procenjen na 150.000-200.000 evra, „Detalj iz Kosovskog ciklusa“, „Razigrani konji“ i „Kosovski boj“ Petra Lubarde, „Devojka u narodnoj nošnji“ Marka Čelebonovića, „Partizanska kolona“ Đorđa Andrejevića Kuna… Najzastupljenija su dela Stojana Aralice, Petra Lubarde, sa po dvadesetak slika, pa Petra Konjovića, Peđe Milosavljevića, Mila Milunovića, Milića od Mačve.

Na spisku najvrednijih dela koje je Srbija dobila sukcesijom nalazi se „Motiv iz okoline Pariza“ Save Šumanovića, koja je bila u ambasadi u Moskvi. A, da li su „popisivači“ napravili materijalnu grešku, pa su Šumanovićev šidski pejzaž pogrešno imenovali ili je ova najvrednija slika iz diplomatske kolekcije, procenjena između 200.000 i 300.000 evra misteriozno nestala, zasada nije poznato.

Zahtevamo da nam ministarstva odgovore na pitanje šta se dogodilo sa ovim delom i gde se ono trenutno nalazi.

Pitanje za ministarstvo spoljnih poslova – da li ministarstvo poseduje listu sa svim registrovanim umetničkim delima? Postoji li ikakvo pisano objašnjenje za umetnička dela koja nedostaju?

Pitanje za ministre – da li će država Srbija odgovor o njihovom nestanku zatražiti preko Interpola? Da li će ova tri ministarstva preduzeti ikakvu zajedničku akciju kako bi se saznala sudbina ovih dela kako bi se ona vratila u Srbiju?

Informisanja javnosti radi, DRAGOCENOST srpske „diplomatske“ kolekcije je u tome što je većina slika potpuno strana stručnoj javnosti, a, po proceni stručnjaka, neke od njih su najvrednija dela pojedinih umetnika. Zbog toga predlažemo da se ove slike, koje na izvestan način reprezentuju srpsku umetnost proteklog veka, vrate u Srbiju i da budu dostupne našoj publici, a da se u diplomatskim predstavništvima postave slike savremenih umetnika.
Kako je nedavno otvoren Narodni muzej, predlažemo da se sva vraćena dela izlože upravo u ovoj instituciji kulture.