Uzrok zagađenja vazduha i kako rešiti ovaj problem

Od kako se kvalitet vazduha pažljivije prati često možemo da čujemo da je vazduh kod nas zagađen. Šta sve treba da znamo o zagađenju, odakle ono odolazi, šta sve treba da se uradi kako bi kvalitet vazduha bio bolji?

Šta je to zagađenje?

Zagađenje vazduha predstavlja prisustvo organskih i neorganskih materija u gasovitom i čvrstom stanju koje prouzrokuju nelagodu i štetno utiču na zdravlje čoveka i drugih živih bića. Iako postoji i prirodno zagađenje vazduha ovde će biti reči samo o zagađenju koje je izazvano ljudskim aktivnostima jer je dominantno.

Gasovito zagađenje vazduha mahom predstavljaju jedinjenja koja nastaju sagorevanjem: azotovi oksidi , sumpor-dioksid, ugljen-monoksid. Čvrste lebdeće čestice koje zagašuju vazduh nazivaju se suspendovane čestice. Po veličini ove čestice se dele na one koje su manje od 10 mikroma PM10 i one koje su manje od 2.5 mikrona PM2.5.

Ove druge, sitnijie je teže odstarniti i dublje dopiru u organizam putem krvotoka.

Odakle potiče zagađenje?

Ako je verovati zvaničnim podacima Agencije za zaštitu životne sredine 3/4 zagađenja u česticama PM2.5 i 2/3 zagađenja u česticama PM10 potiče iz individualnih ložišta, termoelektrana / toplana čija je snaga manja od 50Mw. Skoro celokupno zagađenje azotovim oksidima i sumpor-dioksidom potiče od termoelektrana na ugalj koje se nalaze u okruženju. Automobili na zagađenost vazduha utiču u proseku manje do 10%.

Jedna američka agencija za zaštitu životne sredine je zagađenje iz jednog starog šporeta na drva uporedila sa zagađenjem vazduha iz 5 starih autobusa.

Stanje na licu mesta

U Srbiji i okruženju nalazi se 16 termo-elektrana koje skoro isključivo kao gorivo koriste Lignit, niskokalorični ugalj sa velikim procentom vlage, čijim se nepotpunim sagorevanjem emituje povećana koncentracija svih gore navedenih zagađivača.

Iako postoje zakonske norme o emisiji štetnih materija iz postrojenja za sagorevanje naše termo-elektrane nisu u stanju da ih poštuju. Umesto sanacije postojećih, grade se nova postrojenja a potrošnja Lignita raste.

Više od 50% domaćinstava se greje na čvrsto gorivo. Ova ložišta se uopšte ne kontrolišu iako i za njih postoje zakonske norme. Svega 40% domaćinstava ima centralno grejanje.

Primer rešenja: Prečišćivači vazduha na mini toplani u Austriji

Zaključak

U pogledu smanjenja zagađenja vazduha ne preduzima se gotovo ništa.

Ovom važnom temom koja je obuhvaćena obimnim pregovaračkim poglavljem 27 pridruživanja EU bavi se veoma mali broj ljudi. Rešavanje problema zagađenja vazduha je veoma kompleksno, brzih rešenja nema i potrebna su velika novčana sredstva koja još uvek niko nije sagledao.

Ono što posebno brine, jako malo se radi na edukaciji građanstva a jedino to brzo može da da neki vidljiv efekat. Još uvek je uobičajena pojava da se pale njive i loži sve što može da gori. Zabranom uvoza polovnih vozila problem zagađenja vazduha se neće rešiti. U razvijenim zemljama EU još uvek se voze automobili EU3 norme.

Međutim u tim zemljama nije dozvoljeno imati čak ni individualna ložišta na bilo koje gorivo koje ne zadovoljava norme emisije štetnih materija.

Aleksandar Korovljev
Dosta je bilo Zrenjanin