Ауторски текст

Немачка влада политику на Балкану планира са Сорошевим НВО

После састанка немачке министарке правде др Катарине Барли са познатим бизнисменом и покровитељем бројних невладиних организација Џорџом Сорошем крајем 2018. је уследило посланичко питање припадника Бундестага Стефана Бранднера из редова опозиционог АфД-а са захтевом да се сврха тог контакта појасни. Из уредно достављеног одговора владе произилази да немачки званичници редовно иду на разговоре те врсте и да је само у поменутој години политичка ситуација на Балкану чак два пута била главна тема.

До првог састанка је дошло 29.05.2018. у Паризу између министра за Европу при немачком министарству спољних послова Михаела Рота и његових сарадника са једне и Сороша са члановима Фонда за Отворено друштво (ОСФ) са друге стране. Други састанак је одржан 24.09.2018. у Њујорку са истим саставом учесника и истим темама.
Детаље о садржају консултација није било могуће сазнати, јер како објашњава немачка влада, не постоји обавеза да се о томе води свеобухватна евиденција. Циљем поменутих сусрета се, међутим, сматра јачање цивилног друштва.

Тема сарадње немачких власти са Сорошевим НВО је актуелизована почетком ове године када је припадник Будестага Јоханес Хубер (АфД) поставио посланичко питање у вези са контактима савезне владе Немачке са Европским саветом за међународне односе (ЕЦФР) који финансира ОСФ и који се бави пре свега спољнополитичким питањима, међу којима су и планови за миграције. У одговору немачке владе пише: „Сазнања из тих контаката улазе у припремне дискусије о политичким одлукама и о делању владе.“

Реагујући на одговор своје владе, Хубер изражава бојазан да би невладине организације, које се финансирају и којима се управља изван граница Немачке, могле да поткопају суверенитет те земље. Такође би, по Хуберу, било боље када би се савезна влада, уместо кооперацијом са сумњивим заступницима страних интереса, бавила јачом контролом или забраном таквих организација.

Иако је договор о Балкану између Сороша и немачких власти остао под велом тајне, један од његових ефеката је у Србији тек недавно био видљив голим оком и за сву јавност. Управљање политичком сценом се у том контексту овде врши без рукавица или било какве дискретности. Игноришући Скупштину као најважнији дом наше демократије и мимо свих процедура је, наиме, баш Сорошев Фонд за отворено друштво крајем 2019. привео и власт и део опозиције на дијалог о изборним условима у просторије Факултета политичких наука у Београду.

Резултат вишемесечног дијалога, у којем ДЈБ није учестововао, била је кратка и у најмању руку цинична изјава ЕУ комесара Оливера Вархејиа да су слободни и фер изборни ту и да су услови испуњени, иако о томе не може бити ни говора. Цело то понижење је српским грађанима и њиховој демократији приређено са циљем спречавања бојкота избора који су на помолу, али услед бруталног кршења свих демократских принципа од стране власти, која иначе не пропушта прилику да се дичи својим статусом немачког штићеника, заправо више и не заслужују тај назив.

Намеће се, међутим, утисак да је претња бојкотом после дуго времена дала грађанима Србије моћну полугу у руке од које зазире како домаћа власт, тако и њени глобалистички спонзори којима суверенитет и достојанство слободних земаља очигледно не значе ништа.


Игор Гајић
ОО ДЈБ Краљево

1908045



Прочитајте још и:

Како ЕУ план за миграцију из Африке у Европу обавезује Србију?
Исправи кичму, ако је имаш
Здрав разум узвраћа ударац

Доста је било

Доста је било

Коментариши

Кликни овде да поставиш коментар