Vojvodina Najava Politika

Knjiga Dušana Pavlovića "Mašina za pranje para" – danas promocija u Zrenjaninu u 19 č

Knjiga o insajderskim podacima iz Ministarstva privrede biće promovisana u klubu Zeleno zvono na Trgu slobode u Zrenjaninu u 19 sati

Zemljište je zapravo bilo nedefinisano: niti ga je neko posedovao, niti je bilo u prometu (ne možete nekom prodati pravo korišćenja zemljišta). U takvoj situaciji, rukovodstva su masovno u bilansima stanja vrednost zemljišta izražavala sa nula

AUTOR: DUŠAN PAVLOVIĆ

Mnoga preduzeća bila su vredna zbog zemljišta koje su koristila. Međutim, nijedno preduzeće nije bilo vlasnik zemljišta koje je koristilo.

Zakonski gledano, korišćenje zemljišta uopšte nije bilo regulisano. Vlasništvo nad zemljištem u društvenom preduzeću nije postojalo, ali nije postojao ni zakon koji je regulisao korišćenje zemljišta. Ono je jednostavno bilo tu. Zemljište je zapravo bilo nedefinisano: niti ga je neko posedovao, niti je bilo u prometu (ne možete nekom prodati pravo korišćenja zemljišta). U takvoj situaciji, rukovodstva su masovno u bilansima stanja vrednost zemljišta izražavala sa 0.

 

Logički gledano, kada niste vlasnik nečega, onda to ne možete ni prodati. Međutim, pošto korišćenje zemljišta nije bilo zakonski regulisano – ono nije pripadalo nikome – nije bilo zabranjeno prodati zemljište koje ne posedujete. Otuda je novi kupac prilikom kupovine jednog broja društvenih preduzeća, zajedno sa ostalom imovinom, u paketu dobijao i zemljište koje ga nije koštalo ništa. Sasvim razumljivo, u slučajevima preduzeća koja su imala veliko zemljište, a koje se nije pojavljivalo u bilansu stanja, kupci su zapravo bili zainteresovani za zemljište, a ne za preduzeće i njegovu delatnost.

Šta su kupci potom radili sa zemljištem? Recimo, kupac preduzeća „Toza Marković“ iz Kikinde (privatizovano 2008. godine) kupio je preduzeće po veoma niskoj ceni, ispod realne vrednosti. Novi vlasnik uopšte nije bio zainteresovan za nastavak proizvodnje. Umesto toga opteretio je imovinu firme kako bi mogao da se zaduži u banci, i to po nekoliko puta. Drugim rečima, za nešto što ste realno platili 10, uzeli ste kredit od 100. Pare ste zadržali za sebe, preduzeće ostavili poveriocima da se namiruju iz stečaja. Neke od ovakvih privatizacija su poništene ili privremeno zaustavljene – „Luka Beograd“, „Veterinarski zavod“, putarska preduzeća koje je kupila „Nibens grupa“ – ali su sve počivale na istom obrascu. Ovo je bio recept za ekonomsku katastrofu: rasturanje imovine, zatvaranje fabrika i otpuštanje radnika.

Šta se ovde desilo? Da li su direktori društvenih preduzeća iracionalni ljudi koji su namerno radili protiv sebe, prikazujući manje vrednim ono što su mogli da prodaju po višoj ceni? Zapravo, ljudi koji su prodavali preduzeća bili su veoma racionalni ljudi. Isto kao i oni koji su pisali Zakon o privatizaciji i ostavili rupu u njemu, odnosno oni koji već trinaest godina ne žele da je „zapuše“. Pošto zakon nikoga nije obavezivao da u finansijskim izveštajima prikaže realnu vrednost imovine, direktori su namerno propuštali da u njih (na strani aktive) unesu realnu vrednost imovine. To je značajno smanjivalo vrednost preduzeća. Međutim, kupac preduzeća je znao o čemu se radi. Ako je preduzeće nuđeno na aukciji za 10, on je znao da je njegova tržišna vrednost 100. To će postati bitno kasnije, kada novi vlasnik bude pokušao da se zaduži na osnovu tih 100.

Da bi se izbegle ove zloupotrebe, Ministarstvo privrede pokrenulo je projekat „ličnih karata“. Do ličnih karata trebalo je da se dođe u pet koraka. Prvi korak je da se napravi (1) popis imovine i obaveza. Time bi se dobio kompletan uvid u stanje preduzeća. Videlo bi se šta preduzeća poseduju, ali još uvek ne i realna, tj. tržišna vrednost imovine. Drugi korak (2) bio je da se kompletna imovina proceni tržišno. Tu se ministarstvo zaglavilo sa preduzećima kao što je FAP, koji je, recimo, svoje zalihe po knjigovodstvenoj vrednosti cenio na šest milijardi dinara, iako realno one na tržištu mogu da se prodaju samo kao staro gvožđe (pod uslovom da neko uopšte hoće da ih kupi).

Nastavlja se

Povezan tekst:
– Traženje strateških investitora
Na subvencije godinama odlazio ogroman novac
Potraživanje se vodi kao imovina
Ministarstvo tražilo finansijske izveštaje

Dušan Pavlović je vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu gde predaje savremenu političku ekonomiju sa teorijom javnog izbora i profesor po pozivu na Univerzitetu u Gracu gde predaje kurseve iz ekonomskog razvoja i ekonomske i političke tranzicije u jugoistočnoj Evropi. Oblasti interesovanja su mu teorija racionalnog izbora i politička ekonomija demokratskih ustanova. Objavio je više radova iz ove oblasti: Konsolidacija demokratskih ustanova u Srbiji posle 2000. godine (2007), Spisi iz političke ekonomije (2010), Teorija igara. Osnovne igre i primena (2015). Poslednja knjiga Mašina za rasipanje para. Pet meseci u Ministarstvu privrede je insajderska priča iz kabineta ministra privrede Saše Radulovića 2013-2014. gde je autor bio pet meseci na mestu savetnika ministra privrede. Knjiga odgovara na pitanje koje nas sve zanima kako se upravlja srpskom ekonomijom. Ovo intrigantno i veoma zanimljivo štivo će se uskoro pojaviti pred čitaocima u izdanju Dangrafa

Dosta je bilo

Dosta je bilo

Ostavite komentar

12 Komentara na "Knjiga Dušana Pavlovića "Mašina za pranje para" – danas promocija u Zrenjaninu u 19 č"

avatar
2500
Sortirajte po:   najnoviji | najstariji
Milutin
Gost
Milutin

Imam jedno veoma važno pitanje, koje se tiče osnovnih principa političkog delovanja:

DA LI ĆE U SLUČAJU NEULASKA DJB U SKUPŠTINU, SAŠA RADULOVIĆ DA PODNESE OSTAVKU I VOĐENJE STRANKE PREPUSTI NEKOM DRUGOM?

Ne mora da se potpuno povuče iz politike, ali recimo da preuzme odgovornost na ovaj način, pošto je njegovo ime istaknuto uz listu.

Angelina
Gost
Angelina

Za šta da preizme odgovornost? Nizak rezultat bi bio najviše posledica cenzure u medijima, izborne kradje i kupovine glasova. Inače, rekli su, svi ti ‘glavni’ iz DJB-a da bi podneli ostavke, iako se to meni uopšte ne svidja. Tek kad bi imali ravnopravan tretman od strane medija, i kad bi imali priliku da urade nešto, a urade sve pogrešno, onda neka daju ostavke.

Pavle
Gost
Pavle

Bice objavljeno u narednih 7 dana detaljno objasnjenje povodom ove teme

Ivan
Gost
Ivan

Pogrešili ste u naslovu naziv knjige 😉

Saša St
Gost
Saša St

Pranje ili rasipanje para – površnost ili neiskustvo, pitanje je sad?
Kao i greška u predaji liste za pokrajinske izbore. Slučajnost, desi se i u…
Ljudi, uozbiljite se, dosta je bilo!

goran
Gost
goran

Pre svega rasipanje, nema greške u naslovu.

Gane
Gost
Gane

Ponovo pohvala za odličan tekst. Ovo zaista volim da vidim i predložio bih da ovakvih tekstova bude više. Jedino ne razumem zašto se gospodin profesor nije više angažovao oko ekonomskog programa ovog pokreta. Mislim da je ekonomski program dosta tanak. Druge političke opcije nemaju nikakav ekonomski program što stvara privid da ovaj pokret ima dobar ekonomski program……..

Želeo bih da pitam profesora šta misli o ulozi države u savremenoj privredi. Po mišljenju našeg poznatog ekonomiste Nebojše Katića država bi trebalo aktivnije da uzme učešće po ugledu na Zapadnu Nemačku nakon završetka drugog svetskog rata. On predlaže aktivniju ulogu centralne banke i proširenje polja njenog delovanja……… Po njemu se jedna nerazvijena država ne može razviti neoliberalnim modelom. Uzgred taj model je doživeo neuspeh svuda gde je bio primenjen………… Takođe, sve države koje su učinile nešto od sebe učinile su to na isti način – državnim dirižizmom. Već sam pisao o tome u jednom komentaru.

Na kraju da dodam da vlasništvo nad zemljom nije jedina neregulisana oblast u Srbiji. Pogledajte samo internet, tržište CDF-ova, NTF-ova, forex tržište i sl. Ništa od ovoga nije pokriveno zakonom a u Srbiji deluje mali milion fantomskih firmi koje su registrovane na egzotičnim lokacijama. Sve partnerske domaće firme koje služe u svrhu legalizacije njihovog delovanja su registrovane kao konsultantske firme bez ikakve odgovornosti za depozite………. Vidite kada bi neka od ovih firmi pokupila novac trejdera i povukla se sa našeg tržišta, ljudi ne bi mogli zaštititi svoja prava pred domaćim sudovima, ovo otvara prostor za neviđene manipulacije provizijama, pipovima, spridovima itd……… Neverovatno je da u 21 veku u Srbiji nema zakona o internetu, da pejpal deluje samo jednosmerno da sajtove državnih orgna rade amateri, da su isti neažurni, da se koriste u propagandne svrhe itd………..

Gane
Gost
Gane

Ovo ćutanje je zapravo potvrda moje teze da je pokret zartvoren za nove ideje i ljude. Ne razumem da neko napiše tekst a onda ignoriše diskusije, čemu to vodi……… Očigledno je da su ovde potrebni klimači glavom a ne slobodno misleći ljudi. Takođe, ovo zapravo potvrđuje tezu da je pokret verovatno potpuno indoktriniran. Možete napisati milion teza protiv neoliberalizma, ali svi će vas ignorisati u nedostatku argumenata i nastaviti sa svojim recitacijama……..

Više se neću nikada javiti sa komentarima, ljidima iz Dosta je bilo želim svaku sreću.

Aleksandar
Gost
Aleksandar

Druze, postavi pitanje na online tribini, imas svakog cetvrtka i nedelje pa ces dobiti odgovor 😀

Snezana
Gost
Snezana

Gane,
nemam nikakve veze sa pokretom, osim sto sam njihov (za sada) pasivni simpatizer, ali da li Vi stvarno ocekujete da se u jeku izborne kampanje, kada vidite sta se sve desava, kada su konacno poceli da gostuju i na sire pracenim medijima, neko u roku od 3 sata odgovori na Vasa ozbiljna pitanja? Zar ne mislite da je trenutno nesto drugo prioritet, a Vama i ako ni posle 24.4. niko ne odgovori, e onda se mozemo poceti razocaravati u pokret i njihovu otvorenost za nove ljude i ideje, sada je to u najamnju ruku neozbiljno, a i mozda zlonamerno.

Sanja
Gost
Sanja

Pitanja na koja očekujete odgovor od čelnih ljudi treba postavljati na tribinama (četvrtak, nedelja). Očekivati odgovor na komentare je stvarno malo čudno.

Petar
Gost
Petar

Gde se knjiga moze kupiti?