Ауторски текст Источна Србија Кампања Трибина

Они који су се предали треба да се стиде више од продатих

Текст Вишње Мартиновић, поверенице ДЈБ за Мајданпек

Поштовани суграђани и суграђанке, најпре желим да вам захвалим на времену, пажњи и подршци коју сте нам својим доласком пружили. Хвала вам! Ја нисам спремила неки посебан говор, пошто оно о чему ћу говорити навире из срца.

Нисам се никада раније бавила политиком, али пошто се политика бави свима нама, ја сам одлучила да се ипак позабавим неким питањима која се тичу свих нас, и обратим се овде вама са жељом и циљем да вас подстакнем да ствари за које сви видимо да нису добре променимо заједно!
Стварно ми није јасно како смо дозволили да до свега овог дође. Овим бих најпре хтела да се обратим својим родитељима, родитељима својих пријатеља, поготово оних који су отишли.
Како сте смели ово да дозволите?! Они који су се продали треба да се стиде, али ви који сте се предали, треба да се стидите још више! Треба да се запитате зашто сте допустили да нам раде ово што нам раде. Зашто сте допустили да нас терају из наше земље и нашег града?
Ја сам неко ко је био у Америци и провео тамо две године, била сам у прилици и да тамо останем, а нисам. Када ме питају зашто, мој одговор је прост – зато што је ово мој град и моја земља. Ово је ваш град и ваша земља!

Овде су моји људи, моја породица, моји пријатељи. Овде сам своја на своме. Они који су живели у иностранству знају шта значи бити странац. Никада у туђој земљи не можете бити своји. Њима ћете увек бити туђи.
Зашто би наши људи, ваша деца, деца коју сте школовали и у коју сте улагали, траћили своје потенцијале, радећи физичке послове у некој другој земљи? Зато што нисте променили систем! Живимо тако да у иностранству продајемо своју кичму, а овде нам ту исту ломе уколико покушамо да променимо нешто и гласно кажемо да нећемо више то да трпимо.

Сви седимо причамо и кукамо како нам није добро, а нико не чини ништа да то промени. Па ми није јасно како онда мислите да до промене дође? Ми смо одговорни за наше животе, ми који дозвољавамо да нас понижавају, уцењују и вређају нашу интелигенцију, док шаптом изражавамо незадовољство.
Зато, хајде подржите нас и помозите нам да макар покушамо да променимо ствари, да се наш глас чује. Мислим да је стварно доста било!

Доста је било

Доста је било

3
Оставите коментар

avatar
2500
3 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
3 Comment authors
SlobodanŠone OdžaciVasilije Recent comment authors
најновији најстарији
Vasilije
Гост
Vasilije

Tamo gde ste vi bili, ja ću tek ići i ne pada mi na pamet da se vratim. Samo me još 6 ispita veže za Srbiju i fin posao i ne pada mi na pamet da se stidim što će moj odlazak biti proglašen predajom.
U ovoj zemlji više nema ničeg vrednog borbe. Narod jajara i bezgaćnika, što su se prodali za 2000 dinara.

Šone Odžaci
Гост
Šone Odžaci

Ja sam ubedjen da je vaša borba uzaludna. Nije to do vlasti ili do stranke, to je do mentaliteta koji se vekovima ne menja. Uvek su tu uspevali da isplivaju najgori, secikese, ukoljice, lopovi…tako da su priče koje su pre 100 i više godina pisali Glišić i Domanovic aktuelne i danas. Age i begove su štitili janičari. Slušali smo srceparajuće mitove i guslarije kako su „Turci otimali decu i žene“ a ustvari Turaka tu nikada nije bilo, osim ljudi koji su radi polozaja, bogatstva i vlasti primali Islam i nastavljali da kinje raju. Deca su slata u Carigrad ne bi li postali nesto i neko! Kasnije su lopove štitili pokvareni žandari. U Glišićavoj „Glavi šećera“ pokvareni žandarski kapetan i lokalni zelenaš planiraju da unište i opljačkaju seljaka koji se pored poštenog rada morao zadužiti. Pop im je već dao svoj blagoslov! Raja se sklanja sa onim „šuk sa rogatim ne može“ Vojvodjani su uspeli da sa mukom postanu deo Evrope, polako prihvatajuci ideje Dositeja Obradovića, bliske idejama protestantskih reformatora. Vidimo gde su protestantske zemlje danas. 1918 je Vojvodina vracena u „balkanski lonac“ i do danas se 90 % starosedelaca iselilo ili je proterano a pre toga opljačkano do kože. Danas se nekad bogata sela i varoši ponovo vraćaju u srednji vek. Tu gde je pre 130 godina svako selo bilo povezano železnicom siromašne seljake iz sela u opštinsku varoš prevoze taksisti po ceni vecoj nego sto je vozna karta Beograd – Novi Sad. Svud prevara, javašluk, pljačka, otimanje, napucavanje računa, nabijanje cena svega i svačega, izmišljene dažbine (računi za „odvodnjavanje“), nered. Kad vidim kakvi likovi u selu imaju para, čime se bave, sa kim su povezani…ne vidim nikakve nade, osim da se ode što smo mnogi uradili. U EU me niko ne maltretira zato što me ne zanima kosovo, ne želim u dominirajucu crkvu, slusam Merlina ili Balasevica. Prevoz ide na vreme (u BG je haos, voze kad hoće, isključuju se a da biste videli kad ce sledeci bus, koji mozda i ne dodje (isključi se, projuri) ukradu vam 3 dinara), plata je na vreme, placaju prekovremeni rad i niko vas ne ucenjuje da glasate za neke kretene. Gazde se ne ponasaju kao kriminalci. Cak je i druzenje mnogo drugacije. Prici devojci u BG i Minhenu je nebo i zemlja. Ne mora doci do spoja ali necete biti oterani, ponizeni, odbijeni, cure nemaju onaj „nadrkani“ stav kao dole. To je dokaz iskompleksiranosti i traumatizovanosti. Osim ako niste „snalažljivi“ – diler droge, kriminalac, tatin sin…

Slobodan
Гост
Slobodan

Dragi moji,

Ja sam otisao davne ’94, i bio sam jako mlad. Svake godine dolazim i gledam stanje, svake godine je losije nego prethodne.
Izvinite, ali da ja dolazim u Srbiju iz uredjenog zapada, da me maltretira neka budala na salteru, na SVAKOM salteru, da ja budem potrcko za drzavu, da mi ne dozvole da se posteno bavim svojim poslom, da me banke reketiraju, da me drzava reketira……
Slobodno nastavite niz, ima tu dovoljno materijala.

Lepo zvuci to sto vi pricate, ali ja da bacam svoj zivot boreci se sa vetrenjacama, neka hvala.
Nisam ja najgori, oni koji se prodaju za sendvic, oni koji prelecu iz jedne stranke u drugu, oni koji kradu vec 20 godina, ONI su krivci, ne ja.

Sa ovakvim stavom i ono malo ljudi sto bi se vratilo ce se predomisliti. Samo napred