Ауторски текст Мањинске заједнице

Лажна брига о Ромима

Декада Рома је прошла, али њена мисија – елиминација дискриминације Рома и смањење јаза између Рома и неромског становништва – и даље није остварена. Декада инклузије Рома 2005–2015. била је међународни пројекат који је покренут с циљем побољшања услова и друштвеног положаја Рома.

Према резултатима Пописа из 2011. године у Србији живи око 147.604 Рома што чини 2,05 процената становништва. Међутим, процене које износе ромска удружења говоре о знатно већој популацији, између 400.000 и 800.000 Рома. Највећа концентрација ромских насеља је у Београду где су евидентирана 102 већа ромска насеља. Међу градским општинама највише ромских насеља је на Палилули и тај број је 15.

Покушавајући да се изборе за егзистенцију, већина се врти у зачараном кругу између неписмености, незапослености и сиромаштва. Готово 80 одсто Рома нема завршену основну школу. Диплому средње школе има тек девет одсто, а факултетску једва 0,2 одсто. Већина Рома нема одговарајућу документацију о власништву над својим домовима. Најчешће живе у нелегално саграђеним стамбеним објектима, често на општинском или државном земљишту, у дивљим, неуређеним и нехигијенским насељима, без основне комуналне инфраструктуре. Пошто велики број нема адресе пребивалишта не могу се пријављивати у матичну евиденцију грађана и не могу добити личне исправе.

У Акционом плану за спровођење Стратегије за унапређивање положаја Рома у Републици Србији, коју је Влада Републике Србије усвојила на седници одржаној 9. априла 2009. године пише да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја у 2012. потрошило 143.935.000 динара из буџета и 5.881.924 евра из донација за реализацију мера. Министарство је обезбедило средства за активности које ће бити реализоване до 1. 1. 2015. у износу од 295.925.000 динара. Обезбеђена су и донаторска средства у износу од 6.739.137 евра. Министарство грађевинарства и урбанизма определило је средства у износу 50.000.000 динара, а обезбеђена су и донаторска средства у износу од 5.109.750 евра

Ненад Иванишевић, државни секретар и председник Савета за унапређење положаја Рома и спровођење Декаде укључивања Рома, изјавио је да ће ЕУ за стамбено збрињавање Рома определити 2,5 милиона евра, а да је за унапређивање могућности за образовање и интеграцију Рома у Србији, поспешивање младих Рома и реинтеграција повратника, Влада Немачке издвојила 2,4 милиона евра.

Потпредседница Владе Србије Зорана Михајловић изјавила је на седници Kоординационог тела за Роме, одржаној 5. 6. 2017. године, да је Акционим планом за 2017. и 2018. годину предвиђено око седам милиона евра за побољшање положаја ромске популације у Србији.

Сведоци смо да се новац намењен решавању проблема ромске популацији погрешно, нетранспарентно и ненамески трошио у прошлости, а бојим се да ће и у будућности бити исто.

Живим на Палилули, општини са највећим бројем ромских насеља у Београду. Број Рома према Републичком заводу за статистику у 2016. години у општини Палилула износио је 2.835 мушкараца и 2.772 жена. У улици у којој живим постоји неколико дворишних зграда у којима живе вишечлане ромске породице, а у мом непосредном комшилуку живи петнаесточлана ромска породица. Најстарија жена у породици постала је мајка са 15 година и до своје тридесете године родила је петоро деце. Њене ћерке пратиле су исти модел и постале мајке у раној адолесценцији. У дворишту тренутно живи 5 преслатких девојчица узраста од неколико месеци до 6 година. Ако се држава суштински не позабави проблемом Рома, оне ће имати судбину својих мајки и бака.

Решење је вишеслојно, али најважнија је ЕДУKАЦИЈА. Потребно је едуковати младе Роме колико је битно да се образују јер ће тако себи обезбедити посао и неће зависити од социјалне помоћи. Тиме ће се смањити јаз између неромског и ромског становништва и искоренити стереотипно мишљење да су Роми нерадници који живе од помоћи државе. Поред едукације, важно је успоставити и друге механизме подршке у заједници у којима ће деца бити у потпуности растерећена притиска борбе за егзистенцију, што је најчешћи узрок превременог напуштања школовања.

Средства која држава издваја углавном иду на решавање стамбеног питања. Држава сматра да ће решити проблем ако стамбено обезбеди неколико ромских породица или им дозволи да бесправно живе на неком месту у вечитом страху када ће се појавити власници земљишта или неки предузетник који је бацио око на ту парцелу, са групом навијача, као што се недавно десило једној породици у Раковици.

Положај припрадника ромске националне заједнице унапредиће се онда када доносиоци одлука и представници власти ову популацију буду заиста третирали као равноправне чланове заједнице и потребан друштвени ресурс који може допринети развоју друштва у целини.

Сања Мајдак
Чланица ОО Палилула – Доста је било

Прилог:

Акциони план за спровођење Стратегије за унапређивање положаја Рома у Републици Србији

Доста је било

Доста је било

Оставите коментар

1 Коментар на "Лажна брига о Ромима"

avatar
2500
Сортирајте по:   најновији | најстарији
gruja v.
Гост
gruja v.

Prošlo je puno decenija od kako je „romska“ manjina dobila sva (ustavna i gražanska) prava. Za svo to vreme oni nisu pokazali želju da svoje ponašanje i način života promene odn. prilagode vremenu i mestu u kome žive. U prevodu, ostali su „neprilagodljivi“ (da ne kažem – poludivlji).

wpDiscuz