Ауторски текст Преносимо Скупштина

Милош Бошковић за Јужне вести: Кад се скупштинске камере угасе

Преносимо вам ауторски текст Милоша Бошковића за „Јужне вести“.


Најновија шпанска сапуница – “Vučić y Toma – los amigos del amor” се коначно завршила. У најновијој епизоди коју смо видели на ТВ-у, Тома се Вучићу заклео на оданост и понизну послушност до краја. Али да ли је ово и последња епизода? Шпанска серија није права уколико нема невероватних обрта, те и у овом случају то није искључено да се деси.

Што се тиче рада парламента, пролећно заседање креће 1. марта и седница је већ заказана. Незванично кружи информација да ће седница бити што је могуће ређе, како би се простор за опозиционо деловање током председничких избора максимално смањио. Знају напредњаци како се остаје на власти – тиме се професионално баве већ скоро 5 година.

Током свог осмомесечног ангажмана у скупштини, добио сам прилику да разговарам са много људи, а и да одговарам на њихова питања. Били они моји даљи или ближи пријатељи, или мени комплетно непознати људи, уочио сам да су се поред конкретних политичких питања, често распитивали и за ствари који су у вези са мојим послом, али се толико не тичу политике.

У наставку следе питања и одговори на њих, почевши од најчешће, према најређе постављаном.

Какав је Шешељ? Је л’ тако да их све тамо зеза?

Веровали или не, ово питање добијам најчешће. Не шта ДЈБ ради, не шта ја радим, већ шта Шешељ ради.

Шешељ одавно није опозиција. Такође, од оног шоуа који је правио ранијих година, није (срећом) остало готово ништа. Ту и тамо падне по нека интелигентна опаска, али то је то.

Шешељ је постао професор историје у сопственој интерпретацији: кад год се јави за реч у вези са неким законом, крене да прича од Кулина бана, да би тек тамо негде пред крај излагања, рекао нешто сувисло и на тему расправе. Пошто ужива велико поштовање Маје Гојковић, а и целог СНС-а, ретко кад га упозоравају да скреће са теме, те он може да прича мање-више о чему год пожели.

Упадљиво је и то да готово никад не напада Вучића, а и када се њих двојица сретну у парламенту, види се присност и међусобно поштовање. Са друге стране, Тома Николић, као и људи блиски њему, су често мета нашег “четничког војводе”.

Имао сам и ја једном краћу расправу са њим. Наиме, обојица смо се нашли код улаза у зграду скупштине. Ту постоји детектор метала кроз који сви морамо да прођемо при уласку. Међутим, видим ја да Шешељ најопуштеније заобилази детектор, а обезбеђење му ништа не каже. Пошто највише мрзим те који хоће да изиграју правила и испадну паметнији, добацим ја њему: „извините, али шта сте ви бољи од нас, па можете да улазите по скраћеном поступку?“ Не сећам се шта ми је одговорио, али се сећам своје колегинице која ми каже „човек има пејсмејкер, не сме кроз детектор!“ Беше ми онда мало жао, мора да признам.

Јеси ли ти сад у Београду?

Сви некако по аутоматизму претпоставе да сам се због посланичке функције преселио у Београд. Нисам, нити планирам – лепо ми је у Нишу, скоро сви драги људи су ми овде (ако изузмем оне које је мука отерала из земље), те нема разлога да мењам локацију. То, додуше, мало компликује логистику, јер морам да путујем кад год имамо седницу, али смо и тај проблем ублажили тиме што сам са колегом обезбедио стан у Београду у коме можемо да преспавамо ако се седнице продуже на више дана. Ван тог периода сам увек у Нишу.

Како уопште можеш да трпиш све те ликове тамо? Ја бих полудела/о.

Повремено се и ја запитам исто. Шта ми је ово требало у животу? Имао сам супер програмерски посао који сам радио од куће, могао сам да устанем кад год ујутру, да радим било кад током дана. То сам заменио устајањем у 6 ујутру, како бих у 10 стигао на почетак седнице у Београд, а све то како бих већим делом времена слушао тираде Мартиновића, Ристичевића, Атлагића, које најчешће везе немају са тачком дневног реда.

Ваљда мора да будеш мало луд да верујеш да је промена на боље могућа и да постоји светло на крају тунела (а да то светло није воз који долази из супротног смера). Ко год у опозицији нема бар трунке таквог става, не видим шта би уопште требало да тражи у парламенту. Та “лудост” је оно што покреће мене у оваквој борби.

Понекад се осећам тотално немоћно и поражено док слушам Атлагића како по десети пун чита један те исти говор. Маја Гојковић слуша и не предузима ништа, а он понижава Скупштину.

С друге стране, има и добрих тренутака, када ефектним репликама побијемо аргументе позиције (што је ретко, јер они избегавају да уопште упадају у озбиљне расправе, знајући да ће највероватније изгубити).

Када се угасе камере, јел тако да се ви сви дружите, смејете и идете заједно у скупштински ресторан?

Не, апсолутно не. Ми у ДЈБ имамо комуникацију са већином опозиционих странака – виђамо се, попричамо понекад, и тд. али са члановима СНС немамо шта да причамо, или ако већ морамо, то је само због процедуралних ствари. Додуше, ово не важи за неколико посланика који су у владајућој коалицији, а долазе из нишавског краја. Увек се у ходнику поздравим и попричам са Милијом Милетићем на пример.

На ручак увек идемо по посланичким групама и мешања има јако ретко. Понекад седнемо са полицајцима који раде у Скупштини, па са њима причамо током ручка. Једном се задесило да седнемо са СНС-овцима само зато што није било ниједног другог преосталог стола, али се наша комуникација буквално свела на размену јеловника. Они се итекако плаше нас, да их не снимимо, не усликамо, не начујемо нешто, те су стога јако опрезни кад год су у нашој близини.

Постоји један тоалет који је незванично за пушаче (“незванично” јер је свуда у скупштини забрањено пушење). Ако се деси да затекнемо СНС-овце у пушењу, они одмах беже напоље. Додуше, признајем: десило се и нашим посланицима да пуше тамо, док им Радуловић није скренуо пажњу и затражио да то раде искључиво напољу. Ја подржавам.

Да ли са било ким комуницирате, с ким се дружите?

Има посланика из других група са којима смо у добрим односима. Један од њих је Бошко Обрадовић из Двери. Иако се њихова политика значајно разликује од наше (мени се иначе уопште не свиђа), то нас не спречава да се током седница шалимо на рачун једни других. Једном сам га питао да ли музику из Хрватске и Босне на рачунару ставља у фолдер „страно“ или „домаће“.

Такође, недавно сам му у шали предложио да ја „прелетим“ код њих, али под једним јединим условом: да химна Двери од тог тренутка буде песма The End од The Doors-а, (пошто „двери“ на руском значи „врата“) и да се пушта на сваком њиховом скупу. Бошко прихватио.

Јесу ли су заиста онолико ниске цене у скупштинском ресторану?

И да и не. Ако поредите те цене са ценама у кафанама и ресторанима, онда су цене у скупштини осетно ниже. Ипак, ако те цене поредите са ценама у мензама приватних фирми, онда ове цене и не одударају толико од просека.

Еспресо кошта онолико колико коштају саме сировине које се стављају у напитак – 15 динара. За остала пића слично – наплаћује се набавна цена. Нека боља јела, рецимо пилетина са горгонзолом, кошта око 350 динара. Чорба је око 60-70 динара. Супа мање – тридесетак динара. Алкохолни напици се не продају у ресторану. Мој просечан ручак (чорба, салата, главно јело, кока кола зиро) обично испада између 400 и 500 динара.

Иначе, сваки грађанин има право да уђе у зграду скупштине на позив народног посланика. Уласком у зграду, он има и приступ ресторану, а и ценама који у њему важе.

Има још неких, али ово су најчешћа питања неполитичке природе која добијам. Да ли сам пропустио нешто што вас интересује? Уколико и ви имате слично питање, слободно га поставите у коментарима, а ја ћу се потрудити да одговорим.

Извор: Јужне вести

Доста је било

Оставите коментар

14 Коментарa на "Милош Бошковић за Јужне вести: Кад се скупштинске камере угасе"

Обавести од
avatar
2500
Сортирајте по:   најновији | најстарији
Bbil
Гост
Bbil

Potrebno je vise ovakvih, obicnih, vedrih i ljudi bliskih coveku da budu, postanu i ostanu clanovi DJB.

Vrlo cesto apelujem da je politicko delovanje, pored autorskih tekstova, potrebno dobro usmeriti planom. Ok je onih nekolilo tacaka, ali sta posle toga…

Napravite nesto slicno virtuelnoj drzavi i pokazite kako bi DJB zakonima uredio takvu utopijsku drzavu. Dopustite siroke rasprave na strateske teme, a onda kad dodjete na vlast, primenjute napisano.

Zamislite koliko bi glasova dobilo da kazete da cete usvojiti Aleksin zakon, da cete napraviti takve propise da ce pocetnici u preduzetnistvu biti oslobodjeni svih taksi do prvog prihoda, da prikazete model finansiranja malih i srednjih preduzetnika, da pokazete kako biste suzbili kriminal i huligane, kako biste uredili obrazovanje, energetiku, pravosudje…

Izadjite iz svoje okoline (drustva visokoobrazovanih) i stupite u kontakt sa prosecnim srbinom. Razmislite koliko ljudi razume reci transparentno i slicne reci. Pokazite im, obicnim recnikom kako cete delovati.

Svi smo mi svesni da je uslov da bude bolje taj da padne AV, ali nece ljudi glasati za DJB zbog toga. Pokazite sta ce biti posle.

Ucite iz istorije. Nije Sloba pao zato sto je DOS isticao da on mora da padne, pao je (ako je uopste i izgubio izbore, ali bio blizu poraza) samo zbog toga sto ke DOS isticao, nikad vise rat, nikad vise sankcije, nikad vise daleko od evrope… Nista drugo, samo sta ce biti kad oni dodju. Konkretno.

Svi mi glasamo samo iz jednog razloga, da sutra meni i mojima bude bolje. Ako ne vide konkretne primere, ljudi se udaljuju…

Gradjanin
Гост
Gradjanin

Citam komentare veoma cesto na vašem portalu.Veoma cesto ostavljam komentare. Moje pitanje je da li možete uopšte da uživate u svom poslu? Takodje me interesuje da li možete nešto da naučite na takvom poslu i da napredujete na profesionalnom planu?

Miloš Bošković
Гост
Miloš Bošković

Ima užitka kada dobro prođe govor koji ste spremili, ili kada vam prihvate amandman koji ste podneli. Ili možda najbitnije, kada vam se javi građanin i kaže „e, baš to što ste vi spomenuli mene muči, drago mi je da neko priča o tome“.

Uči se svakog dana. Ako ste kompletni početnik u Skupštini (a svi u DJB smo bili, uključujući i mene), svakog dana učite nove stvari o samom radu Skupštine. Pored toga, učite i od kolega, bili to pozitivni, ili negativni primeri.

igor
Гост
igor

Zanimljiv tekst. Evo, koristim poziv za slobodnim pitanjem, iako je ovde i inače sloboda već toliko nemerljiva u odnosu na, doslovno, bilo koje drugo javno, medijsko mesto u Srbiji, da je ta sloboda postala – jedinstvena. Citiram: „meni se uopšte ne svidja (politika Dveri)“ i „njihova politika se značajno razlikuje od naše“. Političke razlike, bile one i drastične, ne isključuju dobru nameru i jednih i drugih, to je jasno, baš kao što je apsolutno jasno da i potpuno oprečne politike mogu, a nekad – i moraju da se udruže, u sprečavanju kakvog zajedničkog zla, koje ugrožava sve… No, mene interesuje, verujem sve simpatizere, ali i one koji to nisu, makar edukacije radi – koje su to značajne političke razlike, i drugo, šta se Vama kod njih – uopšte ne svidja. U najkraćim crtama. Može?

Mile
Гост
Mile

Zastupanje fasisoidnih teorija krvi i tla (on da brani, ona da radja i sl.), negiranje prava, a prikriveno promovisanje nasilja nad pripadnicima LGBT zajednice, odstupanje od postulata sekularnosti i zalaganje za klerikalizaciju drustva, pruzanje logisticke podrske u vidu organizovanja tribina i saradnja sa opskurnim likovima tipa Miroljuba Petrovica (psedonaucnik, pseudofilozof, pseudolekar i sarlatan)…dovoljno?

Miloš Bošković
Гост
Miloš Bošković

U najkraćim crtama – njihova opterećenost MMF-om, Sorošem i Svetskom bankom kao glavnim razlozima zašto Srbiji ide loše. Ideja da je ključni problem trenutno u Srbiji porodica.

cviko
Гост
cviko

Tekst mi se sviđa.
Ovako steknem utisak o atmosferi , komunikacijama poslanika , pa i o komunikaciji u restoranu.
Meni bilo veoma mučno u skupštini.
Osećam puno negativne energije , mržnje, podlosti koja izbija iz mnogih poslanika.
Vidno se oseća prekomerna otvorena mržnja prema DJB, Zoranu Živkoviću i Demokratskoj stranci.
Jasno se vidi prljavi primitivizam prema obrazovanim ljudima i obrazovanju.
Samo što se ne potegne pištolj na pominjanje – obrazovan, čitanje, da ne gleda rijalitije i sl.

Mile
Гост
Mile

Slazem se, osim sto, naravno, mrznju prema obrazovanima i obrazovanju ne bih dovodio u vezu sa Zoranom Zivkovicem.

cviko
Гост
cviko

Izvinjavam se, nešto je krivo shvaćeno ,
Zorana Živkovića mnogo cenim, uvek direktno i iskreno govori

Gradjanin
Гост
Gradjanin

Evo dok gledam dnevnik pada mi još jedno pitanje na pamet: Zar nije licemerno od našeg premijera da otvara fabriku Leoni u Nišu za koju daju subvencije po nezvaničnoj informaciji od 7000 eura/zaposlenom i u kojoj fabrici će naši radnici raditi za platu od 20-30 hiljada, a da u isto vreme se prodaje „Industrija precizne mehanike“ koju je privatizovao naš kontroverzni biznismen Toplica za 5 miliona i kome dlaka sa glave nije falila kao i onima koji su mu pomogli da unište tu fabriku koja je radila gotov proizvod? Vi ste iz Niša i znate sigurno pod kakvim uslovima rade ti ljudi u fabrici…

Gradjanin
Гост
Gradjanin

Zaboravih da kažem i to, da sam po zanimanju gradjevinski inžonjer i da svakodnevno gledam kako investitori grade stanove i prodaju ih uglavnom mladim ljudima koji gledaju nekako da se skrase i stvore sebi krov nad glavom.Mladi ljudi dižu kredite kod banaka i plaćaju te iste kredite ceo život.Te banke su ništa drugo do obični Zelenaši.Investitori su najobičniji kriminalci, koji gledaju da nešto sagrade po što manjoj ceni i prodaju tri puta skuplje.Stanovi nisu nikakvog naročitog kvaliteta, do obične nalickane kuće sa veštačkim materijalima od po 4-5 spratova.Vrlo su sumnjive nosivosti jer u urbanističkim zavodima ne sede stručnjaci koji to kontrolišu već korumpirani ljudi, nekada i ucenjeni ili politički poltroni. Dakle jedan lanac onih koji varaju i kradu, a koji su kupili svoj legitimitet poltronstvom sistemu koji pljačka i obmanjuje svoje gradjane.Mnogo je obmanjenih i zavedenih u ovoj našoj Državi koja je na izdisaju.Ovi ljudi ne shvataju da neko potkradajući njihovu Državu, potkrada njih same.Neko se u njihovo ime zadužuje.Ovakvo stanje je stvoreno godinama unuzad na taj način što su ljudi vaspitani da „to nije njihivo nego društveno“.Gospodo krajnje je vreme da se opametimo, opismenimo i proteramo neradnike i folirante iz našeg društva i naše zemlje.Nisu foliranti nasledili radna mesta u Javnim službama, skupštinama, direktorskim foteljama, na čelu države.Ovo mesto treba da pripadne najboljima medju nama koji su najpametniji i mogu da vode i nas i njih…

Miloš Bošković
Гост
Miloš Bošković

Naravno da jeste. Zato pametno na narednim predsedničkim izborima i pozovite sve koje znate da izađu na glasanje!

Dusan
Гост
Dusan

Mnogo mi se svidja ovo sa Dorsima, kupili ste moj glas za jos jedan izborni ciklus.

Nenad
Гост
Nenad

Lep tekst, nastavite sa slicnim. Daju ljudskost ove male price.

wpDiscuz