Ауторски текст Источна Србија Медији

(НЕ)равноправни јавни сервис и непоменути национални емитери

На седници Градског већа Зајечара у понедељак, 20. новембра, донета је Одлука о измени одлуке о давању у закуп пословних просторија града Зајечара.

У члану 1. Одлуке о измени одлуке о давању у закуп пословних просторија града Зајечара наводи се:

У члану 21. Одлуке о давању у закуп пословних просторија града Зајечара (Сл.лист  града Зајечара бр. 13/2016 и 13/2017) став 2. мења се и гласи:

„Агенцијама, дирекцијама, службама и другим организацијама чији је оснивач Град Зајечар, Јавна медијска установа „Радио-телевизија Србије“, као и емитерима са националном покривеношћу, пословни простор може се дати у закуп непосредном погодбом ради обављања послова из њиховог делокруга рада, на основу образложене одлуке Градског веећа, уз обавезу плаћања закупнине у висини од 30%, а највише до 50% од висине закупнине утврђене на начин и под условима из члана 14. ове Одлуке„.

У образложењу ове Одлуке наводи се да је Јавни медијски сервис независан и самосталан правни субјект који, обављањем своје основне делатности  омогућава остваривање јавног интереса у области јавног информисања и пружа опште и свеобухватне медијске услуге које подразумевају  информативне,  образовне, културне и забавне садржаје намењене свим деловима друштва, оправданим је оцењена измена исте у смислу увођења Јавне медијске установе „Радио-телевизија Србије“, као и емитера са националном покривеношћу у круг лица којима је пословне просторије града Зајечара могуће дати у закуп непосредном погодбом.

У образложењу се даље наводи и:

„Као разлог доношења ове Одлуке посебно су цењене одредбе члана 4. став 5. Закона о јавном информисању и медијима којима је, између осталог, прописано да својинска и друга права не смеју бити злоупотребљавана у циљу повређивања слободе јавног информисања, до чега је могло доћи у ситуацији до утврђивања овог Предлога, будући да су Јавни медијски сервис, као и емитери са националном покривеношћу били у неравноправном положају, а обзиром да нису били у могућности да са Градом, попут  агенција, дирекција служби и других организација чији је оснивач Град Зајечар, закључе уговор о закупу пословних просторија непосредном погодбом, под условима утврђеним у диспозитиву овог Предлога“.
Са киме су то Јавни медијски сервис и емитери са националном покривеношћу били у неравноправном положају?
У члану 21. Одлуке о давању у закуп пословних просторија града Зајечара ( Сл. лист Града Зајечара 13/2016) наводи се:
„Хуманитарним организацијама које имају за циљ помоћ оболелој деци и лицима са инвалидитетом, удружењима грађана из области здравства, културе, науке, просвете, спорта, социјалне и дечије заштите, парламентарним политичким странкама, који пословне просторије не користе за стицање прихода, добровољним организацијама које учествују у спасилачким акцијама, пословни простор се може дати  у закуп непосредном погодбом на период до 10 година, уз обавезу плаћања закупнине у висини од 20% од висине закупнине Утврђене на начин и под условима из чл. 14 ове Одлуке.
Агенцијама, дирекцијама, службама и другим организацијама чији је оснивач Град Зајечар, пословни простор се може дати у закуп непосредном погодбом ради обављања послова из њиховог делокруга рада, на основу образложене одлуке Градског већа, уз обавезу плаћања закупнине у висини од 30%, а највише до 50% од висине закупнине утврђене на начин и под условима из чл. 14 ове Одлуке“.
 
Из наведеног у образложењу нове Одлуке и наведеног у члану 21. претходне одлуке долазимо до закључка да су Јавни медијски сервис и емитери са националном фреквенцом били неравноправни са агенцијама, дирекцијама и другим организацијама чији је оснивач Град Зајечар ( при чему Град Зајечар не може бити оснивач медија, локалног или оног са националном фреквенцијом ), као и са разним организацијама које пословне просторије не користе за остваривање прихода.
Да ли је Јавни медијски сервис, који је нажалост небројено пута служио режимима слепом оданошћу равноправан са било којим емитером, било националним било локалним?
Узмимо најпре у обзир чињеницу да се Јавни медијски сервис финансира наплатом ТВ претплате у износу од 150 динара, те да се претплата наплаћује уз рачун за струју.
У Зајечару има око 20 000 бројила, дакле, паушално умањимо број бројила уз који се наплаћује ТВ претплата на 50% ( ослобођени плаћања тв претплате, и слично ), остаје нам 10 000 бројила.
Сваког месеца Зајечарци у буџет РТС упумпају: 10 000 Х 150 = 1.500.000 динара.
Потом се присетимо и чињенице да Јавни медијски сервис призводи и емитује рекламе. Цена ЈЕДНЕ СЕКУНДЕ економско пропагандног програма емитованог на РТС 1 креће се од: 1000 до 11.500 динара
( детаљни ценовник маркетинг услуга можете погледати: http://www.rts.rs/page/rts/sr/Marketing.html ).
Ценовници маркетинг услуга националних емитера су још занимљивији, као и  чињеница да се у њиховим програмима емитују разне забавне емисије за чије емитовање су закупљени термини од стране продукцијских кућа .
Локални и регионални медији, који захваљујући интернету данас постају свеприсутни и доступни свима, који такође улажу напоре да информишу јавност, објективно, тачно, а неки имају и веома добар забавни, културни и научни  програм, немају повластицу да простор у коме раде изнајме на основу непосредне погодбе уз попуст, као ни да убирају тв претплату уз асистенцију Јавног предузећа ЕПС.
Зашто су ускраћени те повластице и као медији доношењем ове Одлуке доведени у неравноправни положај са Јавним медијским сервисом и националним емитерима?
 
Јавни медијски сервис неравноправан је са разним удружењима грађана и организацијама које своје просторије не користе за стицање прихода. Реално, ни представништво Јавног медијског сервиса у Зајечару не би директно користило за стицање прихода, али Јавни медијски сервис не само да стиче приходе, него остварује и зараду, а појам прихода и зараде ваља разликовати.
Удружење грађана или организација која нема приходе, која нема спонзоре, донаторе, мора на неки начин обезбедити новац којим ће намирити обавезе: најпре сам закуп, комуналије, трошкове материјала који користи у свом раду… То што остварује приходе не мора нужно значити да остварује и зараду, већ да финансира свој рад самостално, без профита.
Дакле, зашто се из својих просторија протерују удружења која се боре за опстанак при томе и те како остварујући интерес заједнице, а повлашћују они којима такве повластице и нису неопходне?
Зашто су национални медији и Јавни медијски сервис битнији од било ког медија у друштву у коме је прва вест о земљотресу у Краљеву објављена на друштвеној мрежи ТВИТЕР 6 секунди након почетка земљотреса ?
Не желим да ме ико погрешно схвати – сећамо се гашења дописништва РТС у Зајечару, али се сећамо и гашења РТЗ, као и Радио Зајечара – то прави Зајечарац не може и не сме да заборави.
Наредни пут када гледате вести Јавног медијског сервиса Србије или неког од националних емитера обратите пажњу на карту Србије и јавите ми кад на њој угледате Зајечар!
Анђела Рисантијевић
Потпредседница зајечарског одбора“ Доста је било“