Здравство Људска права Преносимо

Не треба вакцинисати здраву децу ради користи заједнице

Извор: DAGENS NYHETER

Сада се све особе рођене 2005. и раније могу вакцинисанити против COVID-19. У неким регионима млади људи могу да резервишу термине од краја прошлог месеца, док се други отварају за ову старосну групу ове недеље. Раније су сви старији од 12 година који су били класификовани као ризична група могли да се вакцинишу против COVID-19, али сада је општа старосна граница снижена на оне рођене 2005. и раније. На веб страници Шведске агенције за јавно здравство стоји да је понуда младим људима да се „и сами заштите од COVID-19 али и додатно смање ширење инфекције у друштву“. Овај други део је формулација против које се изјашњава Anders Björkman, професор инфектологије  на Каролинска институту. Здрава деца не би требало да се вакцинишу да би допринела друштвеној користи, предности морају да надмашују ризике. НИЈЕ ЗАДАТАК ДЕЦЕ ДА БРИНУ О ЗДРАВЉУ ОДРАСЛИХ, каже он. 

Agnes Wold, професорка клиничке бактериологије на Универзитету у Гетеборгу, рекла је за Svesnak Dagbladet овог пролећа да је сигурна да Шведска агенција за јавно здравље неће почети са вакцинисањем деце, управо зато што су ризици од озбиљних облика болести код њих тако мали. У Шведској имамо одличну традицију да гледамо на децу као људе и да их вакцинишемо САМО због њих самих. Али ако је Шведска агенција за јавно здравље проценила да ће ова старосна група има користи од вакцине, ја ћу јој веровати, каже она за DN (Dagens Nyheter prim JA). 

Шведски државни епидемиолог Anders Tegnell сматра да је одлука о снижавању старосне границе, као и увек заснована на свеобухватној процени ризика у односу на користи. Не постоји ниједан појединачни параметар који сам може одлучити код тако сложених ствари, потребно је сагледати целину, каже он. 

Да сте кренули само од чисто медицинске процене ризика / користи (за појединца прим ЈА), да ли бисте вакцину и даље препоручивали овим старосним групама?

Ово је хипотетичко питање на које је тешко одговорити, нисмо рачунали на тај начин. Али COVID-19 није потпуно безопасан за ову групу, постоје појединачни случајеви озбиљних облика болести и дуготрајног COVID-а, тако да ја то не бих могао потпуно да искључим, каже Anders Tegnell. Велика корист од вакцинације 16-годишњака и 17-годишњака је иначе у смањење ризика од избијања болести у школама, каже он, и на тај начин може у већој мери утицати на избегавање ограничења као што је, на пример, настава на даљину. Тако бисмо добили више реда у организацији наставе у средњој школи и у томе то је велика корист, како за друштво, тако и за саме младе људе. Такође је могуће замислити да би избијање и преношење COVID-19 у школама могло довести до преноса инфекцију на друге групе. 

С обзиром да је већина старијих људи вакцинисана, процењујете ли да би избијање инфекције у школама могло довести до повећања хоспитализација или смртносгти?

Не, то би вероватно било ВЕОМА маргинално, јер је веома ретко да људи из ове групе захтевају болничку негу. Али није могуће потпуно искључити. 

Да ли је вакцинација средњошколаца важна је за „имунитет крда“ у Шведској?

Не, не нарочито, то је прилично мала група у поређењу са популацијом у целини, па не може да утиче на развој процеса у једном или другом смеру. 

Европска агенција за лекове (ЕМА) и амерички CDC одобрили су и Pfizer и Moderna вакцину за старије од 12 година. У Шведској је Pandemrix у свежем сећању, вакцина против свињског грипа која је прошла исте тестове и одобрења (чак и пуно озбиљнија прим ЈА), али се касније показало да повећава ризик од нарколепсије код деце и одраслих?

Али то је био изузетан изузетан случај, каже Anders Tegnell и истиче да су, на пример, САД и Израел већ неколико месеци вакцинисали децу против COVID-19.Милиони деце су вакцинисани и период посматрања је дуг (нисам баш сигуран да је ово тачно прим ЈА). Дакле, постоји много података о овоме и нема сигнала да се могу појавити неки касни нежељени ефекти, каже Anders Tegnell . 

Али увек је ризичан моменат вакцинисати здраве људе који нису у ризичној групи да оболе?

Да, увек се мора разговарати о равнотежи ризика и користи, наравно. Међутим, процене ЕМА -е и регулаторних тела разних земаља као и наше Агенције за медицинске производе су да је та равнотежа позитивна за ову старосну групу, као и за организације које су Шведско удружење лекара опште праксе и Државни савет за медицинску етику позитивно оценили вакцинацију гимназијалаца, и иако се указују на важност да најбољи интерес детета буде у фокусу, не виде проблем да целокупна слика фактора од користи за друштво у целини не буде укључена у укупну процену.

Постојеће резерве се пре односе на следећу старосну групу, 12–15-годишњаке, код којих Агенција за јавно здравље још чека са доношењем одлуке. Према Anders Tegnell-у, тренутно се мање зна о ефектима вакцине на ову групу, али чак и ако би више података поткрепило сигурност (вакцинације прим ЈА) код ове групе, то не значи нужно да би се то и препоручило у Шведској. Могућност да се млађа деца разболе је тако мала као и на тај начин шире инфекцију такође, да је онда ПОТПУНО НЕРАЗУМНО вакцинисати их само зато што имате сигурну вакцину. И даље морате да видите неку врсту користи од онога што радите.

Али да ли видите ту корист за младе од 16 и 17 година? 

Да, видели смо доста избијања инфекције међу средњошколцима, где се доста њих разболи иако не и озбиљно. Тако да за ту групу и даље мислимо да је равнотежа (ризика и користи прим ЈА) другачија, каже Anders Tegnell.

Извор: https://www.dn.se/sverige/man-ska-inte-vaccinera-friska-barn-utifran-samhallsnytta/