Izvor: DAGENS NYHETER
Sada se sve osobe rođene 2005. i ranije mogu vakcinisaniti protiv COVID-19. U nekim regionima mladi ljudi mogu da rezervišu termine od kraja prošlog meseca, dok se drugi otvaraju za ovu starosnu grupu ove nedelje. Ranije su svi stariji od 12 godina koji su bili klasifikovani kao rizična grupa mogli da se vakcinišu protiv COVID-19, ali sada je opšta starosna granica snižena na one rođene 2005. i ranije. Na veb stranici Švedske agencije za javno zdravstvo stoji da je ponuda mladim ljudima da se „i sami zaštite od COVID-19 ali i dodatno smanje širenje infekcije u društvu“. Ovaj drugi deo je formulacija protiv koje se izjašnjava Anders Björkman, profesor infektologije na Karolinska institutu. Zdrava deca ne bi trebalo da se vakcinišu da bi doprinela društvenoj koristi, prednosti moraju da nadmašuju rizike. NIJE ZADATAK DECE DA BRINU O ZDRAVLJU ODRASLIH, kaže on.
Agnes Wold, profesorka kliničke bakteriologije na Univerzitetu u Geteborgu, rekla je za Svesnak Dagbladet ovog proleća da je sigurna da Švedska agencija za javno zdravlje neće početi sa vakcinisanjem dece, upravo zato što su rizici od ozbiljnih oblika bolesti kod njih tako mali. U Švedskoj imamo odličnu tradiciju da gledamo na decu kao ljude i da ih vakcinišemo SAMO zbog njih samih. Ali ako je Švedska agencija za javno zdravlje procenila da će ova starosna grupa ima koristi od vakcine, ja ću joj verovati, kaže ona za DN (Dagens Nyheter prim JA).
Švedski državni epidemiolog Anders Tegnell smatra da je odluka o snižavanju starosne granice, kao i uvek zasnovana na sveobuhvatnoj proceni rizika u odnosu na koristi. Ne postoji nijedan pojedinačni parametar koji sam može odlučiti kod tako složenih stvari, potrebno je sagledati celinu, kaže on.
Da ste krenuli samo od čisto medicinske procene rizika / koristi (za pojedinca prim JA), da li biste vakcinu i dalje preporučivali ovim starosnim grupama?
Ovo je hipotetičko pitanje na koje je teško odgovoriti, nismo računali na taj način. Ali COVID-19 nije potpuno bezopasan za ovu grupu, postoje pojedinačni slučajevi ozbiljnih oblika bolesti i dugotrajnog COVID-a, tako da ja to ne bih mogao potpuno da isključim, kaže Anders Tegnell. Velika korist od vakcinacije 16-godišnjaka i 17-godišnjaka je inače u smanjenje rizika od izbijanja bolesti u školama, kaže on, i na taj način može u većoj meri uticati na izbegavanje ograničenja kao što je, na primer, nastava na daljinu. Tako bismo dobili više reda u organizaciji nastave u srednjoj školi i u tome to je velika korist, kako za društvo, tako i za same mlade ljude. Takođe je moguće zamisliti da bi izbijanje i prenošenje COVID-19 u školama moglo dovesti do prenosa infekciju na druge grupe.
S obzirom da je većina starijih ljudi vakcinisana, procenjujete li da bi izbijanje infekcije u školama moglo dovesti do povećanja hospitalizacija ili smrtnosgti?
Ne, to bi verovatno bilo VEOMA marginalno, jer je veoma retko da ljudi iz ove grupe zahtevaju bolničku negu. Ali nije moguće potpuno isključiti.
Da li je vakcinacija srednjoškolaca važna je za „imunitet krda“ u Švedskoj?
Ne, ne naročito, to je prilično mala grupa u poređenju sa populacijom u celini, pa ne može da utiče na razvoj procesa u jednom ili drugom smeru.
Evropska agencija za lekove (EMA) i američki CDC odobrili su i Pfizer i Moderna vakcinu za starije od 12 godina. U Švedskoj je Pandemrix u svežem sećanju, vakcina protiv svinjskog gripa koja je prošla iste testove i odobrenja (čak i puno ozbiljnija prim JA), ali se kasnije pokazalo da povećava rizik od narkolepsije kod dece i odraslih?
Ali to je bio izuzetan izuzetan slučaj, kaže Anders Tegnell i ističe da su, na primer, SAD i Izrael već nekoliko meseci vakcinisali decu protiv COVID-19.Milioni dece su vakcinisani i period posmatranja je dug (nisam baš siguran da je ovo tačno prim JA). Dakle, postoji mnogo podataka o ovome i nema signala da se mogu pojaviti neki kasni neželjeni efekti, kaže Anders Tegnell .
Ali uvek je rizičan momenat vakcinisati zdrave ljude koji nisu u rizičnoj grupi da obole?
Da, uvek se mora razgovarati o ravnoteži rizika i koristi, naravno. Međutim, procene EMA -e i regulatornih tela raznih zemalja kao i naše Agencije za medicinske proizvode su da je ta ravnoteža pozitivna za ovu starosnu grupu, kao i za organizacije koje su Švedsko udruženje lekara opšte prakse i Državni savet za medicinsku etiku pozitivno ocenili vakcinaciju gimnazijalaca, i iako se ukazuju na važnost da najbolji interes deteta bude u fokusu, ne vide problem da celokupna slika faktora od koristi za društvo u celini ne bude uključena u ukupnu procenu.
Postojeće rezerve se pre odnose na sledeću starosnu grupu, 12–15-godišnjake, kod kojih Agencija za javno zdravlje još čeka sa donošenjem odluke. Prema Anders Tegnell-u, trenutno se manje zna o efektima vakcine na ovu grupu, ali čak i ako bi više podataka potkrepilo sigurnost (vakcinacije prim JA) kod ove grupe, to ne znači nužno da bi se to i preporučilo u Švedskoj. Mogućnost da se mlađa deca razbole je tako mala kao i na taj način šire infekciju takođe, da je onda POTPUNO NERAZUMNO vakcinisati ih samo zato što imate sigurnu vakcinu. I dalje morate da vidite neku vrstu koristi od onoga što radite.
Ali da li vidite tu korist za mlade od 16 i 17 godina?
Da, videli smo dosta izbijanja infekcije među srednjoškolcima, gde se dosta njih razboli iako ne i ozbiljno. Tako da za tu grupu i dalje mislimo da je ravnoteža (rizika i koristi prim JA) drugačija, kaže Anders Tegnell.
Izvor: https://www.dn.se/sverige/man-ska-inte-vaccinera-friska-barn-utifran-samhallsnytta/
Komentariši