Autorski tekst Nauka Prenosimo

Za državu naučnici su „ostali korisnici javnih sredstava”

Nauka se projektno finansira pa naučnici imaju tretman honorarnih radnika, iako su zaposleni i rade u skladu sa Zakonom o radu.

Kada je za skupštinskom govornicom, 27. aprila 2014, mandatar za sastav nove vlade Aleksandar Vučić čitao ekspoze, za plan razvoja nauke u Srbiji rekao je sledeće:

„Jedan od prioriteta ove vlade biće nauka i tehnološki razvoj… višegodišnje zapostavljanje problema u ovom resoru dovelo je do organizovanih protesta naučnih radnika. Pored planiranog povećanja ulaganja u nauku, vlada će uspostaviti novi model finansiranja nauke po ugledu na praksu ostalih razvijenih zemalja u svetu. Pored toga što je reč o izuzetno važnom razvojnom resoru, regulisanje ovih zakona dobiće prioritet kako bi se obezbedio kontinuitet u finansiranju naučnoistraživačkih projekata, čiji se tekući ciklus završava krajem 2015. godine. Integrisanim naporima nove vlade i vodećih naučnika i stručnjaka mogli bismo da spasemo nauku i povratimo značaj obrazovanja. Obezbeđivanje uslova koji bi istraživače podsticali da ostanu u zemlji, povećano ulaganje u nauku obezbedili bismo osnovu za brži privredni razvoj, kao i opštu kulturnu i društvenu revitalizaciju” (svi kurzivi S. K).

 

ScienceFoto: brainscape.com

 

Od ekspozea je prošlo više od 18 meseci. Ne samo da je sve pročitano vremenom potpuno zaboravljeno, već je odnos države prema nauci za ovaj period znatno pogoršan. Označeniprioritet – nauka i tehnološki razvoj, do te mere je zapostavljen da se ovih dana organizuje protest naučnih radnika. Planirano povećanje ulaganja u nauku i nov model finansiranja nisu se desili. Ulaganje u nauku je smanjeno. Ovaj izuzetno važan razvojni resor ima takav prioritet da novog zakona još uvek nema, a tekući ciklus završava se krajem 2015. godine. Posledica je neizvesnost i nesigurnost ljudi zaposlenih u ovom resoru. Integrisanih napora nove vlade i vodećih naučnika i stručnjaka nije bilo, pa posledično ni spasa nema, a izostali su i podsticaji da istraživači ostanu u zemlji. I još jednom povećano ulaganje u nauku se nije desilo, a po nacrtu budžeta za 2016. neće se ni desiti.

Naučnici u Srbiji danas ne znaju kakva im je bliska, da ne pominjemo daleku budućnost.

Za državu kao da ne postoje. Niko ih više ne spominje, ni u skupštini, a po svemu sudeći ni u nadležnom ministarstvu. Njihove plate ne vode se kao lični dohoci već su pod šifrom 424 u trezoru označeni kao „ostali korisnici javnih sredstava” pa ih se sete samo kada ih treba smanjiti. Kad dođe vreme za povećanje oni su zaboravljeni. Jedino radnici u resoru nauke nemaju potpisan kolektivni ugovor. Nauka se projektno finansira pa naučnici imaju tretman honorarnih radnika, iako su zaposleni i rade u skladu sa Zakonom o radu. Iz predstojećeg zakona o platnim razredima nauka je izostavljena.

Oprema i potrošni materijal za naučne projekte nabavljaju se uz pomoć Jedinice za upravljanje projektima (JUP) Vlade Srbije. Jedan istraživač ne može slobodno da kupi ono što mu je za eksperiment potrebno, već mora da naruči preko JUP-a, a zatim čeka da se raspiše tender. Istraživači osmisle eksperimente, naprave spisak materijala, nađu ponuđače, dostave sve podatke (imena proizvođača, cene i kataloške brojeve proizvoda), kontaktiraju proizvođače i dogovore se sa njima da se jave na tender, a zatim čekaju da JUP taj tender raspiše. To nekada bude za nekoliko meseci, nekada za nekoliko godina, a za neke stvari ne bude nikada. Sve po volji zaposlenih u JUP-u. Istraživače o tome ne obaveste.

U međuvremenu, istraživač sa mizernim sredstvima koje dobije kao direktne materijalne troškove (DMT) nabavi nešto od materijala i počne eksperimente. Stižu prvi rezultati, obrada, pisanje saopštenja i prođe godinu dana a da ništa od glavnih potrepština naručenih preko JUP-a ne stigne. Na kraju projektnog ciklusa veliki broj projekata uopšte ne dobije deo materijala neophodnog za eksperimente.

Kada se završi projektni period ministarstvo traži Izveštaj o projektu koji podrazumeva i spisak objavljenih naučnih radova. U zavisnosti od kvaliteta časopisa, rad nosi određeni broj bodova. Na osnovu prikupljenih bodova, istraživači se rangiraju u šest kategorija od kojih zavisi njihova plata. Ne znam profesiju u Srbiji čiji se izvršioci po platama rangiraju u šest kategorija. Zamislite lekara opšte prakse koji može da prima platu prve ili šeste kategorije u zavisnosti od broja pacijenata koje usluži u toku godine.

Kada dođe do nekih rezultata, za publikovanje rada često treba platiti. Pošto para nema, jer je DMT potrošen, istraživač mora da razmišlja da li da se odrekne dela plate i publikuje rad u željenom časopisu. Na JUP-u i ovakvom načinu finansiranja nauke sistem se potpuno urušio. Ministarstvo zaduženo da kreira podsticajan ambijent za razvoj naučne misli ništa ne rešava. Naprotiv, podstiče nastali haos.

U pogledu JUP-a neka rešenja su očigledna: izuzeti naučne projekte iz javnih nabavki i uvesti strogu kontrolu rada JUP-a i evaluaciju radnika u ovoj agenciji. Pa ko ne raspiše tender, neka prima platu šeste kategorije.

Delove ekspozea premijera obično pišu resorni ministri. Iz delova ekspozea koji smo citirali vidimo da je Srđan Verbić lepe zamisli i želje stavio na papir i sve se tu završilo. Jer ministarstvo se rešavanjem problema nauke nije bavilo. Još gore, apeli naučnih radnika i njihovog sindikata potpuno su ignorisani. Uzimajući sve u obzir, sasvim dovoljno za smenu ministra. Kao što je premijer lepo primetio na početku izlaganja o nauci – nagomilani nerešeni problemi dovode do organizovanog protesta.

 

Autor: Strahinja Križak
Istraživač-saradnik, Institut za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu

Originalni tekst

 

Dosta je bilo

Dosta je bilo

1
Ostavite komentar

avatar
2500
1 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
1 Comment authors
Dr Knezevic Recent comment authors
najnoviji najstariji
Dr Knezevic
Gost
Dr Knezevic

Znate li da u su u celoj Evropi naucnici honorarci? Plate im zavise od projekata i stipendija koji traju od 3-5 godina, nakon cega napustaju svoju laboratoriju i odlaze na sledeci projekat, cesto drugi grad ili zemlju. Srbija je jedna od retkih drzava koja ima sistem da doktoranti mogu ostati na institutu kao saradnici dozivotno (IBISS, Vinca). Sa te strane, naucnici ne bi trebalo da se zale, jer imaju zagarantovano radno mesto, sto je u Evropi nezamislivo, osim profesorske karijere.
Uslovi rada i primanja nasih naucnika su svakako ispod svakog nivoa, kao i vecina stvari u Srbiji.
Kad se vec sve te plate finansiraju iz budzeta, a ne od projekata koje laboratorije osvoje, mora postojati neki sistem vrednovanja. Naravno da mladi saradnik ne treba da ima istu platu kao neki iskusni istrazivac. Kao sto i lekar opste prakse prima manje od hirurga.
Po meni najveci gubitak novca i ljudskih resursa je u cekanju, to je upravo ovo o cemu govorite. Dobijete projekat ali ne i dovoljno sredstava. I onda se ceka na hemikalije i opremu, naucnici sede, u nemogucnosti da rade, a placeni su iz budzeta kao da su radili.
I za kraj, nauka u Srbiji jos uvek ima socijalisticko-cinovnicki mentalitet: “ Radio , ne radio, svira ti radio“. Filter mora da postoji. Da bi se razdvojili neradnici koji su tu mozda i zavrsili igrom slucaja od entuzijasta koji zaista zele da svojim radom doprinesu drustvu.
Sve sto sam napisla je iz iskustva rada u Srbiji i van.