Ljudska prava Skupština Socijalna zaštita Finansije

Kako su Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za rad objavili rat “porodiljskoj mafiji”

Na poslednjoj sednici Odbora za rad, u jednom od svojih izuzetno retkih obraćanja članovima Odbora, ministar Zoran Đorđević kazao je sledeće: “Neću da obrazlažem više stručno, obrazlagaću više plastično.” Ova rečenica je najplastičniji prikaz odnosa vrha države prema socijalnoj politici godinama, pa i decenijama unazad.

Naime, jedan od zakona koji dolazi u objedinjenoj raspravi uz budžet za 2018. i još 30 drugih tačaka na dnevnom redu je i Predlog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

U obrazloženju predloga zakona opisane su navodne zloupotrebe majki koje produžavaju porodiljsko bolovanje radi posebne nege deteta, a što je dovelo do navodnog oštećenja budžeta u periodu od 2010. do 2017. godine za oko 10,6 milijardi dinara (tj. oko 88 miliona evra) na godišnjem nivou ili ukupno za period od samo 7 godina za 616 miliona evra. Uz ovo obrazloženje ne postoji analiza koja potvrđuje sve ove navode.

Ako su u pitanju zloupotrebe i ako Ministarstvo za rad zna za to već sedam godina, zašto nisu reagovali do sad? Da li su se ministar Đorđević danas, a pre njega ministar Vulin, ikad zapitali zašto su žene uopšte prinuđene na produžetak porodiljskog bolovanja, ako je, ponavljam, uopšte u pitanju zloupotreba? Da li namerno štete budžet i da li je to neki “ženski hir”? Kako deluje ova organizovana “mafijaška grupa”?

Ne, poštovani ministre, nisu u pitanju zloupotrebe, nije u pitanju nikakav ženski hir i ne postoji nikakva organizovana mafijaška grupa porodilja. Ako su žene i bile prinuđene da ovo uopšte urade, odgovor zašto to rade je jednostavan da jednostavniji ne može biti – one nemaju kome da ostave svoju decu na čuvanje kako bi se vratile na posao jer nema dovoljno mesta u jaslama i vrtićima za svu decu.

Postavlja se sledeće pitanje – zašto su sedam godina ćutali o navodnoj zloupotrebi i da li to znači da lekari isto tako ne rade dobro svoj posao jer su upravo oni ti koji daju potvrdu da je potrebna posebna nega deteta nakon isteka redovnog porodiljskog bolovanja?

Imajući u vidu da je predstavljena detaljna računica o navodnoj zloupotrebi za koju su navodno znali poslednjih sedam godina, zašto ovako nešto nisu sprečili dugoročnim rešenjem – zašto nisu izgradili vrtiće za svu decu kako bi žene mogle zbrinuti svoju decu nakon završetka porodiljskog odsustva sa posla? Za 88 miliona evra mogli su da izgrade vrtiće za svu decu, a za ukupan iznos od 616 miliona evra su mogli da renoviraju sve stare, da izgrade nove i da uposle manje-više sve vaspitačice koje čekaju na birou.

Ministar Đorđević i Vlada Republike Srbije ne smeju da priznaju da jedine mere štednje idu preko leđa porodilja, penzionera i zaposlenih u javnom sektoru, a da svi ostali osim ovih ugroženih kategorija troše kao pijani mornari.

Da li je mera štednje predviđena za 2018. godinu poklanjanje 30 milijardi dinara (oko 250 miliona evra) nesposobnim partijskim direktorima javnih preduzeća koja beleže ogromne gubitke? Potrebno je uvesti red i skoloniti političke stranke iz upravljanja neuspešnim državnim firmama je neophodno izvršiti smenu partijski postavljenog rukovodstva i postaviti na ta mesta stručne i kvalifikovane kadrove koji će se odgovorno i profesionalno baviti svojim poslom. I naravno, niko ne traži otpuštanje ljudi.

Partijski kadrovi na najvišim rukovodećim mestima i vrhovi stranaka kao njihovi nalogodavci su oni koji ovim firmama nanose najveću štetu, a podršku Ministarstva za rad i Vlade Republike Srbije ovakvom rukovođenju možemo nazvati samo de luks socijalnom pomoći i to upravo nije korektno prema svim ranije navedenim ugroženim kategorijama koji u stvari jedini podnose teret “mera štednje”.

Uz ovu sramnu pretpostavku da postoji neka organizovana grupa žena kojoj je jedini cilj da ošteti budžet Republike Srbije, u Predlogu zakona postoje još dve odredbe koje će otežati put budućima majkama da ostvare pravo na nadokandu za vreme porodiljskog odsustva.

Prva se odnosi na to koliko su žene u obavezi da budu prijavljene kod poslodavca. Zakon koji je sada na snazi govori o tome da su u obavezi da budu prijavljene 12 meseci. Usvajanjem ovog zakona ova lestvica će biti podignuta na 18 meseci, dok će za poljoprivredne osiguranice ova lestvica biti postavljena na čak 24 meseca.

Da li ministar Đorđević uopšte zna kako izgledaju razgovori za posao žena koje se nalaze u najreproduktivnijem periodu života i da se one često sreću sa sledećim pitanjima potencijalnih poslodavaca – da li imate partnera, da li ste udati, da li planirate da se udate, da li imate dete, da li planirate dete, kada planirate drugo / treće dete…?

Kada sam na ovo ukazala u raspravi, dobila sam odgovor ministra Đorđevića da je ovo pitanje rešeno Zakonom o zabrani diskriminacije. Toliko o primeni ovog, ali i manje-više svih ostalih zakona u Srbiji, imajući u vidu da su ova pitanja neizostavni deo gotovo svakog intervjua za posao u kojem se intervujišu žene.

Druga sporna odredba se tiče iznosa maksimalne isplate naknade plate za vreme porodiljskog odsustva. Danas je zakonom uređeno da je maksimalna isplata pet prosečnih mesečnih zarada, ali ako se usvoji ovaj i ovakav predlog, maksimalna isplata će se ograničiti na tri prosečne mesečne zarade. Kakvu poruku šaljemo svim onim ženama koje su vredno radile na sebi i koje uspešno posluju u surovom poslovnom okruženju u Srbiji?

Licemerno je govoriti o porodičnoj i populacionoj politici i u isto vreme sav teret tzv. mera štednje prebaciti na žene u najreproduktivnijem periodu života, na zaposlene u javnom sektoru od kojih se mnogi nalaze na veoma odgovornim mestima – lekare, policajce, vojnike, prosvetne radnike itd., kao i na najstariju populaciju. Licemerno je govoriti o svemu ovome i u isto vreme kažnjavati uspešne, vredne i posvećene žene. Licemerno je govoriti o podsticajnim merama, a lestvice podići do nivoa nedostižnosti.

Ministre Đorđeviću, zaista verujem da ni nemate kapacitet da se ovim pitanjima bavite stručno i zato ste prinuđeni da se ovim i sličnim pitanjima bavite plastično.

Tatjana Macura

narodna poslanica Dosta je bilo

predsednica Foruma žena

 

Dosta je bilo

Dosta je bilo

Ostavite komentar

3 Komentara na "Kako su Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za rad objavili rat “porodiljskoj mafiji”"

avatar
2500
najnoviji najstariji
Ana
Gost
Ana

Bravo gospođo Macura.

Vesna Jovanovic
Gost
Vesna Jovanovic

Ministar Djordjevic se vec “proslavio“ svojim nastupom i idejama o kontroli bolovanja u Zelezari Smederevo, ponasajuci se kao PR kineskog vlasnika. Nista cudno, on je nesposoban i njegov jedini zadatak je da radi sta mu se kaze. Naravno da je najlakse obracunavati se sa onim delom populacije, koji se smatra bezopasnim – zene, majke, buduce majke. Verovatno je procena da je njima najlakse manipulisati, po samoj prirodi stvari . Za sad, tako i jeste. Arogancija sa kojom nastupaju, Vulin pre njega, a sada i on, postaje nepodnosljiva, jer nikakve prepreke , niti ozbiljniji otpor tome – ne postoje. Iskreno verujem da to nece jos dugo trajati, stanje je postalo zbilja nepodnosljivo.

Vesna Jovanovic
Gost
Vesna Jovanovic

U svetlu ovakvog odnosa prema pravima porodilja i trudnica, licemerno je istovremeno objavljivati u medijima intervju sa Tamarom Vucic, koja, u funkciji prve dame, objasnjava ono sto svaka majka, po intuiciji vec zna. Upravo politika njenog supruga onemogucava vecini majki u Srbiji da to svojoj deci pruzi , a buducim majkama salje nedvosmislen signal – da ce radjanje, vaspitavanje i skolovanje deteta biti nemoguca misija u ovakvoj drzavi.