Државна управа Источна Србија Финансије

Скупоцена играчка у рукама неодговорних

Употреба дронова у Србији доживела је прави бум у протеклих пар година, иако се многе од летелица користе противно прописима, без икакве дозволе и обуке лица која њима управљају.

Званично, регистровано је тек нешто више од 100 летелица, а нешто мање од 200 лица у Србији има дозволу да њима управља.

Дронови се углавном користе за потребе ТВ и видео продукција, али се могу користити и у цију израде различитих врста снимака терена, за потребе геодетских снимања, прегледа далековода и електромреже и тд.

Закон о ваздушном саобраћају предвиђа прекршајну одговорност за оне који у погледу управљања беспилотним летелицама поступе супротно прописима.

Казне за правна лица крећу се од 25 000 до милион динара, а за физичка од 10 до 50000.

Градска управа Зајечар крајем 2017. године прибавила је дрон за потребе ванредних ситуација.

О овоме је наш градски одбор упозорио јавност још 7. новембра 2017. године, скрећући позорност на прибављање скупоцене играчке.

 

Достављањем захтева за приступ информацијама од јавног значаја утврђено је да лице запослено у Градској управи Зајечар које је управљало скупоценим дроном не поседује потврду о познавању прописа у ваздухопловном саобраћају – што је неопходно за дронове категорије „2“ ( тежине од 0,5 до 5 кг ) којој припада дрон који поседује Градска управа.

 

Недостатак адекватног познавања прописа код оператера који је управљао дроном Градске управе више је него очигледна.

Правилник о управљању беспилотним ваздухополовом наводи да хоризонтална удаљеност беспилотног ваздухоплова од људи не сме бити мања од 30 метара.

Оператер који је управљао беспилотном летелицом у више наврата је током само једног дана управљао летелицом на начин да је она била практично изнад глава самих посматрача.

Зашто је одржавање безбедне удаљености значајно?

Изненадни налет ветра, судар ваздухоплова са птицом / јатом птица, може довести до губитка контроле над истим – а пад летелице тешке преко 3 килограма са висине и евентуални судар са људским телом не би имао нимало пријатне последице.

Поред тога увек постоји могућност изненадног отказа опреме.

Из ових и многих других безбедоносних разлога оператер може управљати летелицом само унутар додељеног ваздушног простора, уз обавезно познавање прописа.

Ноћни летови за беспилотне ваздухоплове нису дозвољени, управо зато што се за безбедан лет захтева непрекидни визуални контакт између оператера и летелице:

Ако је оператер поштовао овај члан на који начин се може објаснити настанак ноћног видео снимка налагања бадњака у Зајечару, који је евидентно снимљен из ваздуха?

 

Вратимо се на почетак приче: беспилотни ваздухоплов набављен је за потребе ВАНРЕДНИХ СИТУАЦИЈА.

Ко, када и зашто је дозволио да се средство НАМЕНСКИ набављено из буџета града Зајечара НЕНАМЕНСКИ И ПРОТИВНО ЗАКОНУ употреби у циљу израде видео материјала?

Градско веће града Зајечара формирало је 14. децембра 2017. године Организациони одбор за прославу дочека Нове године, Божића, Православне Нове године и Богојављенског пливања за часни крст.

Да ли ће и ко сносити одговорност за изазивање опште опасности и угрожавање безбедности учесника скупа?

Да је дрон коришћен у ванредним ситуацијама – што му и јесте намена, било би сулудо причати о прописима (иако се закон мора поштовати ) – јер би приоритет свих приоритета било спасавање живота, али…још једном питамо:

Да ли је зарад овог видео материјала заиста било неопходно да се угрози безбедност људи, а оператер доведе у ситуацију да прекрши закон?

Део материјала преузет је од  редакције „Глас Зајечара“.

Градски одбор „Доста је било“Зајечар