Скупштина Странка ДЈБ

Бранка Стаменковић: Доказали смо да смо непоткупљиви, да смо одлучни и да смо упорни

За четири године свог постојања, Доста је било изазвао је тектонске промене на нашој политичкој сцени. Више ништа није исто и никад више неће бити исто. Наметнули смо теме од којих су до тад сви бежали. „Партократија“, „партијски паразитски систем“, „потпуна транспарентност“, „година прекретнице“ – све су то брендови Доста је било, које сада други имитирају. Та имитација је највећи комплимент за сав наш минули рад.

Али, имитација приче није довољна. Од увођења вишестраначја у Србији су се причале разне добре приче, па грађани ништа од њих нису имали. Није важно само каква је прича. Много је важније – ко је прича.

Када смо пре две године ушли у парламент, наши политички противници мислили су да ће то бити довољно да нас „скину с врата“. Сад ћемо се „ухватити у коло“, мислили су, па ће им бити лакше да изађу с нама на крај. То се није десило.

Кад су видели да је враг однео шалу, да нема шансе да „легнемо на руду“ и радимо супротно од сопственог програма, променили су приступ. Прибегли су оном старом, римском „завади па владај“. И с тим се ДЈБ изборио и опстао, мада нас је та интерна свађа доста коштала.

Међутим, упркос свега кроз шта је ДЈБ прошао од 4. марта до данас, опет смо наше политичке противнике оставили кратких рукава. Нису рачунали да ћемо сачувати организацију, да ћемо бити спремни да се регрупишемо и с новом снагом кренемо напред. И даље смо свима трн у оку, јер знају – док је нас, наша прича не може бити само празна прича. Може да је преузме и грађанима као бајку прича било ко други, али једино ми смо гарант да она неће остати само мртво слово на папиру и још једно празно обећање. Без нас, дакле, не може.

И зато, кад год чујем неког другог да прича нашу причу – била то прича о потреби укидања партократије, или прича о години прекретнице која за потребу има заједнички наступ опозиције како би се створили основни услови за фер и слободне изборе у будућности – ја знам: ко год да је прича, једним оком гледа у нас. Зна да смо ту и зна да га посматрамо. Зна да процењујемо колико је успео да добаци до стандарда који смо поставили.

За ове четири године доказали смо да смо непоткупљиви, да смо одлучни и да смо упорни. Због тога смо платили цену које остале политичке организације углавном уштеде правећи труле компромисе. И докле год смо такви, ја не бринем јер знам – време ради за нас. А на нама је велика одговорност – да истрајемо.