Ауторски текст Војводина Људска права

Новинари на лизинг лако постају мете уцена

Није тајна да је држање људи у егзистенционално зависном и неизвесном положају начин да се на њих утиче, тј. њима управља. Ово је очигледна пракса у јавном сектору у Србији, када пред изборе хиљаде запослених људи и оних који би се радо запослили раде на скупљању сигурних гласова „ложећи“ тако „парну машину локомотиве“ која вуче странку на власти ка незаслуженој изборној победи. Страх за елементаран опстанак је постао метод вршења власти и вештачког одржавања на њој. Најгоре је кад се у зони ризика од притисака политике нађу новинари и зато њих као друштво морамо прве ослободити тог терета.

Зашто су новинари први на списку оних које морамо ослободити? Разлог је у чињеници да су сва истраживања медијске заступљености кандидата и листа на прошлим изборима у поређењу са резултатима које су на изборима постигли доказала да степен заступљености кандидата и листа у медијима има итекако велике везе са резултатом који ти кандидати и листе на изборима постижу. У преводу, ако се бавите покушајем да промените друштво у којем живимо бавећи се политиком, колико вас има у медијима толике су вам и шансе као политичкој опцији. У још директнијем преводу, ако неко нареди новинарима да вас у медијима не представљају, или да вас представљају само у лошем контексту, немате готово никакве шансе да у изборној трци постигнете иоле добар резултат. То је исто као када бисте у трци Формуле 1 учествовали возећи бицикл. Зашто је ово битно за грађане? Битно је зато што грађани имају Уставом гарантовано право да буду обавештени, а уколико у медијима нема опозиције, грађани ће мислити да је нема у опште, или да је слаба, неће је приметити и видеће опцију на власти као једину и на крају ће тако преварени и гласати. Индиректно, тако се грађанима ускраћује право слободног избора политичке опције коју ће подржати, кроз ускраћивање права на информисаност. То тренутној власти даје неосновано стечен још један мандат да понови циклус медијског мрака и останка на власти и то може да репризира ко зна колико пута. Осим ако ослободимо новинаре тако што ћемо им обезбедити егзистенцију за коју неће стрепети и зато сви заједно треба да радимо на томе.

У свим случајевима политичког притиска на запослене у јавном сектору да под страхом егзистенцијалне природе сарађују са странкама на власти се ради о повреди људских права, али када сам пред покрајинским Омбудсманом на колегијуму који је одржао у Скупштини Војводине подвукла да се управо о томе ради, одузета ми је реч под изговором да колегијум није место за политичке теме. Ипак, одбијам да о томе ћутим, јер тема није само политичка и, ако није најважнија у Србији данас, сигурно је међу прве три најважније. Дошли смо до тачке да нам баш ова појава у значајној мери кроји судбину.

Ево шта треба учинити. Укинути праксу да новинари раде под климавим краткорочним уговорима о раду. Укинути све везе политичких странака са постављањем управа медија. Укинути тако ризик да им неко диктира како треба да извештавају, а да им на сваких пар месеци од послушности зависи да ли остају или не остају на радном месту. Пружити прилику нормалној пракси да на свим местима у читавој држави раде најбољи, а не најпослушнији. Очистити медије од утицаја политике, али очистити и читав јавни сектор од страначког утицаја такође. Прави начин да се друштво води је давање прилике најбољима међу нама. Расписивати конкурсе и примати оне који биографијом доказују да су за позицију одговарајући. У комисије које одлучују о запошљавању уврстити само непартијске личности од знања и струке. Мерењем радних резултата запосленог и одлучивањем о њима само на основу показаних способности радити на томе да одрже квалитет који су биографијом и пријавом за радно место обећали. Мерење учинака мора да се ради непартијски, од стране такође конкурсом примљеног компетентног шефа. Сваки критеријум у којем политика има убачене пипке је труо и погодно је тло за злоупотребу политичке моћи.

Овом приликом цитирам пасус из плана рада Радио телевизије Војводине за 2017. годину, а у којем на страни 6 пише: „…..обезбедити адекватан систем финансирања и уређивачку (програмску) независност РТВ, као што и РТВ мора обезбедити политичку непристрасност, слободу изражавања и креативност у својим садржајима“. Да слобода медија постоји, новинари не би себи за циљ постављали њено постизање, сигурно ћете се сложити.

Зато Доста је било подржава данас одржан протест радника РТВ-а којим траже да се њихове колеге запослене преко агенција приме у стални радни однос, исто као што ћемо и у будуће подржати све иницијативе да се створе бољи услови за достојанствен и слободан рад медија, јер ослобађањем медија стварамо услове за фер изборе, праве и корисне друштвене промене и одговорност која се постиже кроз критички осврт новинара на рад политичара.

Светлана Козић
председница посланичке групе
Доста је било
у Скупштини Војводине

Светлана Козић

Светлана Козић

Оставите коментар

Будите први да коментаришете!

Обавести од
avatar
2500
wpDiscuz