ПИК БЕЧЕЈ: Продаја по мери купца

Када се продаја великог комбината, попут у Војводини свима познатог гиганта ПИК Бечеј, врши продајом капитала у целини, свесни смо да тако крупан финансијски улог може да прогута само најкрупнија привредна риба. Некадашња велика привреда одавно се распала, а оно што сада зовемо великим фирмама у војвођанском аграру можемо да сведемо на само три имена МК комерц, Матијевић и Делта аграр. Њима је у целини прилагођен оглас о продаји капитала у целини. Зато није неочекивано што су се баш две од наведених фирми и појавиле као потенцијални купци комбината. (Извор: http://www.agrosmart.net/vesti/pik-34becej34-nadmetace-samo-kostic.html)

Модел оваквих приватизација у Србији је познат и понавља се, а институције не реагују и не пресецају спиралу пропадања. Све велико у аграру што смо у Србији продали у целини капитала, прошло је слично. Газде купе све, а користе само оно што је њихова примарна делатност. Остатак имовине занемаре и препусте пропадању. Задрже само онолико радника колико им је у ери екстремно механизоване пољопривреде потребно за управљање машинама, за администрацију, чување објеката…

Пошто се на лицитацији појави мали број потенцијалних купаца, а некад чак и само један, јер су сви остали продајом капитала у целини унапред елиминисани из утакмице, лицитација никада није конкурентска борба која подиже вредност предмет куповине. Ко даје више? Нико. Од почетне цене се далеко не одлази, а у случају ПИК Бечеја почетна цена је дефинисана на 50% вредности комбината. Не тако давно имали смо и апсурдан случај да је почетна цена и умањена јер је купац није прихватио. Сећате се сигурно случаја Вршачких винограда.

Продаја капитала у целини је ризик да део ресурса, који падну у руке купцу, остане неискоришћен. Данашње компаније се, у циљу постизања што веће ефикасности, уско специјализују у одређеним делатностима. Комбинат ПИК Бечеј садржи већи број јединица које се баве различитим делатностима. У његовим оквирима послују „Свињарство“, „Говедарство“, „Рибњак“, „Флора“, „Ратарство“, „Трговина и угоститљство“ и „Грађевинар“. Ради се о тако великој фирми да су ретке породице у Бечеју и околини које у комбинату нису имале бар једног запосленог члана.

serbia-from-the-plane-3-1540647
Foto: freeimages.com / Dragan Sasic

Оправдана је сумња да потенцијални купци од читавог ПИК-а желе само земљиште и можда (у случају фирме Матијевић) пословне јединице које се баве сточарством. Шта ће бити судбина других јединица?

Покрет „Доста је било – Саша Радуловић“ у овој, као и у сличним случајевима продаје капитала сматра да не треба продавати целу компанију једном купцу. ПИК Бечеј је требало испарчати и продати као седам посебних предузећа купцима који се баве делатностима које им се нуде на продају. На такав начин би се обезбедио сигурнији опстанак свих његових подјединица и сачувао већи број радних места.

Скоро три хиљаде хектара земље у власништву ПИК-а требало је поделити на што мање парцеле и продавати одвојено. Оваквом продајом могућност куповине би се отворила и пољопривредним газдинствима. Другим речима, породичне фирме би могле да покушају да на капиталу преузетом од ПИК-а развију свој бизнис. У том случају би се на лицитацији сваке јединице ПИК-а појавило више потенцијалних купаца, лицитирало би се активно и врло озбиљно и добила би се виша продајна цена капитала овог гиганта. Повериоци би добили већу сигурност да наплате своја потраживања, јер је више новца лакше поделити, зар не?

Да ли би продаја делова комбината елиминисала МК комерц и Матијевића? Не, они би и даље могли да купе оне делове који их занимају, али са једном малом разликом. Платили би их скупље, јер би здрава лицитација са више учесника сигурно допринела расту продајне цене. У случају ПИК Бечеј, рецимо, пословна јединица “Ратарство” је могла да постане задруга у оквиру које би се удруживали наши пољопривредници. На жалост, продајом капитала у целини, Бечејци на ПИК-овој земљи неће бити газде, већ јефтина најамна радна снага и биће запослено мање радника.

Ко је донео одлуку да се и у овом случају након свих претходних трагичних продаја капитал поново продаје у целини? Помоћник министра пољопривреде мр Ненад Катанић је у Бечеју почетком октобра изјавио да је одлука о оваквој продаји потврда добре комуникације Владе, Министарства пољопривреде, највећих поверилаца Пик Бечеј, локалне самоуправе Бечеј, самог комбината и синдиката. (Извор: http://www.webinfo.rs/becej/9142-odbor-poverilaca-pik-becej-nova-procena-kapitala-prodaja-kombinata-samo-kao-celina.html)

дипл. економисткиња Светлана Козић

координаторкиња за Севернобанатски округ

Покрета „Доста је било“

 

Подели са пријатељима:Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Email this to someone

  1. Kamo sreće da su veliki poljopr.kombinati, posebno u Vojvodini, sačuvani u svom izvornom organizacionom obliku, po sistemu „od njive do trpeze“! Valjalo je samo promeniti svojinsku strukturu vlasništva(putem deonica oročenih na 10 god.izvršiti restituciju) i profesionalizovati menadžment. Uzorni kombinati koji su bili zaokružene reproceline, koji su primenjivali svu najnapredniju agrotehniku, gde se potvrđivalo u praksi sva naučna dostignuća u našem agraru i stvarali novi stručnjaci i naučni radnici, negovalo stočarstvo bez obzira tržišne „lupinge“ sa cenama mleka i mesa, i gde se jedino proizvodilo ono što je naša najkurentnija izvozna roba u državi – svetski priznato najkvalitetnije SEME ratarskih kultura. Naše NS i ZP seme se sejalo širom planete zemlje i nije ga moglo proizvesti koliko je bilo traženo. Ta proizvodnja je moguća samo na velikim posedima, zbog biloške specifičnosti i neophodne tehnologije. Veliki kombinati su urušeni i rasparčani i samim tim smo od izvoznika postali zavisnici od uvoza ovog strateški važnog imputa u poljoprivredi.Ostali su još samo PIK Bečej i PKB Beograd, i oni su sada došli na red za „burazersku“ privatizaciju, tek da se i ova Vlast malo „ogrebe“ o preostale kombinate. Ako već nismo sačuvali postojeće reproceline, onda bar da smo omogućili našim sitnim i srednjim paorima da i oni dođu u posed obradive zemlje i dr., ova Vlast nastavlja da „poklanja“ tajkunima i sva ova prirodna bogatstva, naravno uz „masnu proviziju“ za svoje stranke i stranačke parazite na funkcijama.

  2. Momci se zaigrali, jeste li videli da je u Beogradu apartman sa segamegadens direktorcicima i bitangicama nalozio kredit Beogradskim elektranama od milion eu za pkb? Ocigledno treba platiti apartmane a najzanimljivije sto cu JA placati kao i ostali gradjani kroz komunalne racune kojeih iovako castimo sa po500 dinara.

Затворено за коментаре.