Фото: Пиштаљка
Београд Крушевац Преносимо Смедерево

Пиштаљка: Тендер за београдску новогодишњу расвету намештен

Преносимо вам истраживање портала Пиштаљка.


Тендер за новогодишње осветљење у Београду био је такав да је на њему могла да победи само једна фирма. Наиме, у конкурсној документацији београдског јавног предузећа „Јавно осветљење“ тражени су светлећи украси идентични онима са фотографија из каталога грчке фирме „Фотодиастаси”, чији је једини дистрибутер у Србији фирма „Кип лајт” (Keep Light), која је и добила овај велики посао, открива Пиштаљка.

Фото: Пиштаљка

Иако су конкурсна документација са фотографијама украса и уговор потписан са овом фирмом били доступни јавности на сајту „Јавног осветљења“ и из њих се могло видети да су то фотографије са сајта грчке фирме, директор ЈП „Јавно осветљење” Александар Цинцар-Попоски (СНС) тврдио је у разговору са новинарком Пиштаљке да тендер није намештен па чак и то да у конкурсној документацији нема никаквих фотографија!

„Апсолутно је нетачно да је набавка нацртана и да смо у конкурсној документацији користили фотографије. Нигде у јавној набавци не пише да украс мора бити из каталога неке фирме. Где сте ви видели у конкурсној документацији фотографије?“, био је одлучан Цинцар-Попоски.

Пошто му је новинарка Пиштаљке рекла да се фотографије налазе на странама 11-18 конкурсне документације, конкурсна документација као и уговор са фирмом „Кип лајт” скинути су са сајта „Јавног осветљења”.

Пиштаљка је, очекујући овакву реакцију, са сајта „Јавног осветљења“ скинула комплетну документацију пре разговора са директором тако да читаоци имају увид у тендерску документацију и уговор склопљен са победником на конкурсу.

Цинцар-Попоски је за Пиштаљку рекао да је о изгледу украса одлучивала комисија коју је саставила градска управа, а у којој је и он био члан. Он је објаснио да је та комисија извршила „темељну анализу тржишта“, да су њени чланови „прегледали каталоге разних фирми и тако одлучили где би који украс добро пристајао“. Цинцар-Попоски није желео да каже ко је још осим њега био у комисији која је одлучивала како ће изгледати новогодишње осветљење, рекавши да није надлежан да одговори на то питање.

„Такве јавне набавке се спроводе на начин да се прво истражи тржиште, а то се у тој конкретној јавној набавци радило разгледањем каталога. Комисија је онда одредила да би овај украс добро пристајао овде, други онде“, објашњавао је Цинцар-Попоски.

„Јавно осветљење” не само што је у конкурсној документацији захтевало да украси буду идентични онима које производи грчка фирма, а увози „Кип лајт”, власника Радована Ђумића, него и то да приликом понуде обавезно доставе и узорке, чиме је искључена могућност да на тендеру победи неко ко би понудио да те украсе направи према приложеним фотографијама, што је рађено у неким градовима Србије где су домаћи произвођачи правили украсе према нацртима.

Тендерски захтев да се достави узорак украса са грчких фотографија искључио је практично из трке све оне који би се непланирано јавили на овакав тендер и можда понудили да украсе направе по мањој цени. Јер узорак је могла да пошаље само фирма по којој је тендер и „кројен“ и која тај одређени украс већ има на „на лагеру“ спреман за овакав тендер. Наиме, један број украса, углавном оних које сада видимо на највећим  београдским трговима, наручивани су само у једном примерку. Онда је потпуно јасно да ни једна фирма која нема већ готов производ неће правити узорке украса које може да прода у једном примерку само да би учествовала на тендеру за који је од старта јасно за кога је расписан.

Управо тај сценарио се и догодио са једином фирмом која се поред „Кип лајта“ јавила на тендер. Наиме, понуда фирме „Мак трејд груп” из Београда (Mac trade group d.o.o.) није прихваћена јер нису имали узорке.

Чак и да су имали узорак, не би прошли на тендеру јер нису имали одређени тип возила врло прецизно описан у документацији али ни складишни простор у власништву фирме. Наиме, овој фирми је одговорено да немају адекватан складишни простор јер су власници складишта које су они имали физичка лица.

На питање зашто је уопште битно да понуђач има у власништву складишни простор од 1000 квадратних метара на територији Београда, а што је тражено у конкурсној документацији, Цинцар-Попоски је рекао: „Ради се о 18 шлепера робе, па нам је зато било потребно да то буде негде складиштено. Просто је потребно време да се монтира расвета, па она негде мора да стоји док се доради, преради и повеже на јавно осветљење, али добићете и званични одговор писмено”.

Фирма „Кип лајт“ осветљава Београд већ другу годину за редом, објавили су поједини медији, као и да је прошле године за набавку осветљења плаћено 57,03 милиона динара, а да је ове године тој фирми за осветљење кроз две набавке плаћено укупно 190,6 милиона динара. Прва набавка је била у марту, када је „Кип лајт“ као једини понуђач добио посао од 46,7 милиона динара, а друга, ова у чијој се конкурсној документацији налазе фотографије из каталога грчке фирме из јула месеца, коштала је још 143,9 милиона динара. Поред Београда, „Кип лајт” новогодишње осветљење продао је и Смедереву и Брусу.

Осим што је директор Цинцар-Попоски покушао да убеди новинарку Пиштаљке да нема фотографија украса у конкурсној документацији, упркос доказима, он је пробао да је убеди да је Београд једини град у свету са оваквим украсима. Попоски је превидео да документе са глобалне мреже није тако лако уклонити као са сајта „Јавног осветљења“, па је питао новинарку : „Па где још у Европи имате оваквог Деда Мраза“, мислећи на фигуру Деда Мраза са кружног тока код општине Нови Београд.

На интернету се лако могу наћи фотографије истих тих фигура на улицама Берлина из 2012. године или Мелбурна у Аустралији. То наравно не би био аргумент против куповине светлећих украса, али јесте аргумент којим се доводи у сумњу упућеност директора „Јавног осветљења“ који тврди да је заједно са комисијом озбиљно испитивао тржиште.

На питање новинарке да ли је било могуће да се такви украси направе у некој од овдашњих фирми, јер се ради о металној конструкцији са лампицама а не о некој компликованој технолошкој иновацији, директор Цинцар-Попоски је одговорио: „Знам колико и Ви. То је као да питате возача о нечему што он не зна”.

Да, али Ви сте директор Јавног осветљења, нисте возач?

„Јесам, али нисам стручан довољно да Вам одговорим на то питање. То можете писмено да поставите, па ће вам наши инжењери одговорити. По Закону о јавним набавкама сваки понуђач који је сматрао да је био дискриминисан техничким спецификацијама које смо захтевали могао је да уложи жалбу. Онда, ако бисмо ми били малициозни, могли бисмо на те жалбе и да не одговоримо и да не променимо техничке спецификације. Тада понуђач има право да се жали Управи за јавне набавке. У овом случају се то није догодило, тако да није било злоупотреба”.

Да ли то значи да примењујете принцип ако прође, прође?

„Ви мене вређате, да ли знате шта сте сада рекли, да ми кршимо закон.”

Да ли сте украсе могли да купите и директно, с обзиром на то да је јасно да сте знали од кога ћете купити украсе?

„Ми нисмо овлашћени увозник и због тога, али и због Закона о јавним набавкама ми то нисмо могли”, рекао је Цинцар-Попоски.

Он је у разговору са Пиштаљком тврдио и да у Србији не постоји фирма која производи новогодишње осветљење. Међутим, управо је једна фирма из Ужица, „Флеш електроник”, власника Саше Тошића, по цртежима и дизајну саветнице градоначелника Пожаревца направила украсе за град Пожаревац. Међутим, ни ова фирма посао није добила на тендеру већ га је радила као подизвођач фирме „Флуоелектро” из Ниша, власнице Наташе Радоњић.

Власник ужичке фирме објашњава за Пиштаљку да би он могао да направи и неке од украса из Београда, али да би се у том случају, да се праве украси према фотографијама са туђег каталога, могло поставити и питање ауторких права. „Био сам пре неколико дана у Београду и видео сам украсе. Моја радионица не би могла да направи оне украсе из Улице кнеза Милоша, али би могла оне из Краља Милана, само што бисмо имали проблем са ауторским правима, јер је то већ нечији дизајн”, рекао је Тошић

Овај ужички предузетник још каже да он не учествује у јавним набавкама, „јер је за то потребно превише папира“, али и зато јер је огорчен како се те набавке спроводе.

„Из конкурсне документације најчешће можете одмах да увидите ко ће добити посао“, закључује Тошић.

И овде се прича враћа на почетак.

Прилози
Одлука о додели уговора фирми „Кип лајт“
Обавештеље о закљученом уговору са фирмом „Кип лајт“

Ознаке
Доста је било

Доста је било

Оставите коментар

13 Коментарa на "Пиштаљка: Тендер за београдску новогодишњу расвету намештен"

Обавести од
avatar
2500
Сортирајте по:   најновији | најстарији
Malisa
Гост
Malisa

Svaka casr za DJB, uyzasno saznanje sta se radi u gradskoj upravi Beograda.
Citamo komentare i posle ovoliko godina se konacno saznaje da je Keep Light prao novac za sve vlasti u poslednjih dvadesetak godina.
Gde je centar moci kod Cincar Aleksandra ili Djimc Radovana, ili mozda u In Primis i Sanco Consalting, saznace se vrlo brzo.
Ovde se sagledava sva nakaradnost organizacije gradske uprave. Javno osvetljenje je nakaradno organizovano i tamo je privremeno izmesten sistem lopovluka i kradje gradjana Beograda. Suma od skoro 200 miliona dinara a sve jedan covek Djumic Radovan, jos saradnici ljudi iz gradske uprave Beograda to je strasno. Za ovah skandal Sinsa Mali mora da dobije Krivicnu prjavu i da momentalno budu raspisani IZBORI.
oVDE SE VIDI ZASTO NEMA SISTEMATIZACIJE U GRADSKOJ UPRAVI nego je vise od 50% imenovanih sluzbenika kazu oko 600 nacelnika odeljenja ali nemaju zaposlenoh u odeljenju, oko 120 pomocnika sa dva ili tri zaposlena, sefoba je na stotine i sami sebi sefuju….Sve ukazuje na koruciju koja je jako organizovana kada traje dvadeset i vise godina, a clanovi uvek isti sa svojim privatnim firmama. Kako oneko moze da radi u gradskoj upravi Beograd i da na svoje ime ima privatnu firmu a jos i sam radi sa sobom, ima slucajeva da sami sebi uplacuju i to godinama….HITNO DA SE ISPITA SLUCAJ NOVOGODISNJE RASVETE I TO ZA SVE OVO VREME ZADNJIH 20 GODINA…DOSTA JE BILO

Deda Mraz
Гост
Deda Mraz

Cestitke za objavi, ali sad je tek jasno zasto je gradonacelnik osnovao Fond za energetsku efikasnot i jos pride ENERGETSKI HOLDINH koji bi se stara da se bas ovakvi Projekti realizuju preko NJIHOVIH FIRMICA – In primis Sanco Consalting, Keep Light….Citam o firmi Keep Light ima jednog zaposlenog i jednog setaca iz Brusa Kiza …Gde ce ovaj Djumic Radpvan iz Keep Lighy zavrsi pokazace istraga ali sto je skart iz Kine prodava kao Frcku opremu tpo mora jos neko iz Komisije da odgovara….DO POBEDE BEOGRAD SE MORA OSLOBODITI HITNO

JOCIKA
Гост
JOCIKA

Ljudi sve cestitke ovaj Keep lighy vec 15tak godina pere novac za sefove u gradxkoj upravi-direktore, sekretarei gradonacelnike od 2001 godine. Ima i zaposlenih koji su radili u radno vreme za djumic Radovana gde su magacini od 2001 godine i roba iz istih ko je sefovao gde su Komisije za ovaj posao. SNS ODLAZI IZ BEOGRADA DEFINITIVNO…..DO POBEDE

Malecki
Гост
Malecki

Molim DJB da zahteva od gradonacelnika grada Beograda imena clanova Komisije za nabavku ili za Tender za novogodisnju rasvetu.
DO POBEDE

Spanac
Гост
Spanac

Uzas sta se radi u drzavnim organima i bez gradjevinske dozvole a jos i korupcija najvise vrste.
sve pohapsiti po hitnom postupku.

Mali VELIKI
Гост
Mali VELIKI

Centar korupcije je u gradskoj upravi, gde se Sekretarijat za komunalne poslove preraspodelom oslobodio i nastao novoformirani Sekretarijat za energetiku koji sada sprovodi FIKTIVAN POPIS. Fiktivan pois podrazumeva otpis i do 90 % opreme u prethodnoj godini gde se stvra mesto za koruciju. Zakljucak je sve ucesnike privesti i saslusati u MUP. Kazu obavesteni izvori da Vesna Ivis i njena sestricina Skoric su unistili dokaze o ranijim poisim i da se Djumic kao njihov igrac se sada krije, ko je i kako omogucio kradju da se utvrdi. HITNO SASLUSATI SVE AKTERE LOPOVLUKA U GRADU BEOGRADU. sVI VLASNICI FIRMI iN pRIMIS, keep LIGHT SANCO cONSALTING MOZE I ENERGYCOOP DA SE pridruzi sigurno kao nadzor ce doprineti istrazi……
OZNA SVE DOZNA DO POBEDE.

radoznalac
Гост
radoznalac

@Mali VELIKI
– Da li procitao sopstveno „pisanije“ pre slanja !?
– Da li imas sva slova na tastaturi !?
– Da li potpuno bio pri sebi kad si „ovo“ pisao !?

Zumbul
Гост
Zumbul

Ovo je stara priča u vezi sa novogodišnjim osvetljenjem u Beogradu. Bilo bi dobro da neko proceni kolika je realna vrednost ovoga posla. Javna je tajna da gradske vlasti primoravaju ponuđače da višestruko naduvaju ponude tako da razliku između realne cene i ponude trpaju sebi u džepove.

Tenderi
Гост
Tenderi

Odlican tekst i odlican rad Pistaljke. Ovaj problem postoji u slucaju hiljada tendera koji se organizuju u Srbiji i nije nesto novo ili blisko samo SNS garnituri. Slicne stvari su radjene i pre za vreme vlasti DS ili DSS. Tenderi se pisu tako da najvise pondera nose stavke koje ispunjavaju samo odredjeni ponudjaci i time se namesta mogucnost da oni pobede. Tako naprimer cena ne igra uvek ulogu jer se stavi veci ponder na stavku isporuka ili na neku drugu stavku koja mozda nije od tolikog znacaja. Na takav nacin svaki tender se moze personalizovati, a da u ocima zakona izgleda kao da niste uradili nista pogresno ili nezakonito. Ovaj tender je malo zabrljan jer su se ocigledno opustili pa su dozvolili previse vidljivu personalizaciju istog. Ovakve stvari su rutina kod nas od uvodjenja tendera i prosto se ne mogu zasutaviti dok se ne pokaze volja na celokupnom sistemu. Siguran sam da je pored Beograda jos dosta gradova uradilo isto samo su manje sume u pitanju i mozda manje vidljive namestaljke ili prosto nije bilo mogucnosti i resursa proci i te tendere i utvrditi koliko su ispravni

Sale
Гост
Sale

Interesantno je videti reakcije ljudi posle ovoga. Gotovo svi komentarišu u stilu „pa to se tako radi u Srbiji već godinama, nema tu ništa čudno, ovo je nikakva novost, novost bi bila da je neki tender pošten a ne namešten“ itd… Dakle ljudi očigledno sasvim dobro znaju kakva je situacija i koliko nam se svima već godinama urezuje u mozak da loše stvari prihvatimo kao normalne pa više niko i ne obraća pažnju. I upravo je u tome problem, narod vidi da se loše radi i prihvata to kao normalno bez ikakve želje da se bori protiv toga. Možeš do sutra da pričaš o malverzacijama, krađama, burazerskom poslovanju i tako svaki dan, i svi će reći „da, da jeste“ a onda kad dođu izbori niko neće prstom mrdnuti da trenutnu vlast skloni i glasa za neke nove ljude. Nisu svi isti.

Surda
Гост
Surda

Da li ce neko konacno da odgovgara za ovakve I slicne lopovluke…
Ako je u Beogradu oprano reda velicine oko 200 miliona dinara onda se prostom racunicom dolazi da je u celoj Srbij samo za ovakve gluposti oprano blizu 1 milijarda dinara, a gde su jos docei ove pevaljke gde se pominju enormni honorari u Beogradu cak na pet sest mesta pa dolazimo siguno do 2 milijarde dinara samo za zajebancije oko praznika….
Ljudi vreme je da se malo stedi na ovim glupostima pa mislim da je valjanao da se niko ne pojavi kad njihove pevaljk pocu da cvokocu za novogodisnju noc – pokazimo da smo POSETNI I CASNI GRADJANI BEOGRADA I SRBIJE. Neka se konacno vidi gde smo mi a gde oni, ovaj majmun kaze on je samo vozac nanmu mu njegovu celavu namestio se I treba ga j….

Anja
Гост
Anja

Evo komentara koji sam videla na fajsu koji skroz govori kako stvari stoje
Uputstvo za dobijanje tendera u Srbiji:
1. dogovoris se svojim pajtosom u javnom preduzecu da ces raditi neku uslugu/nabavku za njegovu firmu, a on od toga ima procenat.
2. Pajtos objavi tender koji je napisan bas za tebe
3. Ti treba da obezbedis jos 2 „nezavisne“ ponude (od svojih drugara ili cekri firmi), koje nema sanse da prodju na tenderu i tako osiguras svoju prodju
4. Mozda isporucis uslugu/stvari za tender, a mozda i ne, al dobijes pare a na papiru sve legano
5. Ponoviti vise puta

Sizif
Гост
Sizif

(1) ne „dogovoris se sa svojim pajtosom“ nego uglavnom izvrsavas partijski zadatak – da posao dobije firma ciji je vlasnik neko iz rukovodstva
tvoje ili partnerske stranke ili neko od njihovih vecih sponzora (pravi se dil ako ustanovu drze 2 ili 3 stranke);
(2) „pajtos ne objavi tender koji je pisan bas za tebe“ – tako se nekad radilo, promenjen je zakon o javnim nabavkama pa ponudjaci obaraju
sve prozirno namestene tendere. Epilog je da se na isporuku robe ili usluga, zbog ovakvih „tendera“ ne ceka 2-3 meseca nego cak godinu
dana. Malo su drugacije tehnike ciljano pisanih nabavki;
(3) te “ jos 2 nezavisne ponude“ najcesce ne obezbedjujes ti, nego ili stranka ili ciljana firma a to obicno budu njeni dileri odn. „potponudjaci“;
(4) razlika u kolicini i-ili vrsti robe se „pegla“ knjigovodstveno kroz: zapisnike o primopredaji robe/usluga, lose vodjenu evidenciju imovine, fingirane popise, fingirane rashode i fingirana otudjenja (posle fingiranog rashoda vrsi se fizicko „otudjenje“ sredstva koja ne postoje, cesto kao „donacija“ ustanovi koju vodi tvoja stranka). Kod usluga je slicno – namerno se ne kontrolise kvalitet radova i/ili ugradjenih delova. Postoje i varijante da se nabavka novog izvrsi i/ili plati kao servis. Nesto slicno vazi i za kupovinu raznih aplikacija.
(5) ovo „ponoviti vise puta“ se uglavnom radi kroz anekse ugovora ili direktnim pogadjanjem. Nije bas cesto da se u istoj godini i ponovi ista
nabavka;
(0) ovo gore navedeno ne moze da uradi pojedinac nego „multidisciplinarna“ grupa (IT, racunovodstvo, finansije, opsti poslovi, menadz-
ment…).

*** Ovo je pisano na osnovu licnog iskustva u razotkrivanju sheme muljanja u jednoj instituciji. Ostavljam redakciji na volju da ovo stavi ili ne stavi na sajt. ***

wpDiscuz