Ауторски текст Скупштина

Скупштинијада

У Уставу Републике Србије (члан 98.) стоји да је Народна скупштина Републике Србије (НСРС) највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти. Скупштина бира Владу, судије, гувернера НБС, заштитника грађана и друге функционере и бави се надзором извршне власти. Резултати њеног рада директно утичу на животе свих нас. У сазиву скупштине је 250 посланика, а преко 400 људи је запослено на разним пословима. Годишњи буџет НСРС износи око 3 милијарде динара.

skupstina

С обзиром на функцију одређену Уставом, број људи који ради у њој и расположиви буџет, закључили би да је НСРС један изузетно озбиљан систем и као такав захтева добру организацију, планирање и стално преиспитивање ефикасности у циљу унапређења сопственог рада, а тиме и унапређење система у коме живимо.

Како се планира у НСРС?

У календару догађаја на сајту НСРС, могу се видети заказане седнице одбора (или други догађаји) за само неколико дана унапред. По пословнику је (крајњи) рок за заказивање седница одбора три дана, а седница у пленуму седам, сем у посебним случајевима када то може бити 24 часа. Изгледа, да су конституисање парламента и изгласавање Владе посебни случајеви у Србији, као да то није уобичајена пракса након избора!? У календарима догађаја парламената у озбиљним европским државама се обично налазе планови заседања и догађаја за неколико месеци унапред.

Како се доносе закони?

НСРС има дефинисан процес доношења закона који се зове „Мапа пута закона“, који се додуше не поштује увек јер се јако важни закони доносе по хитном поступку без јавне расправе, пролазећи кроз скупштину као „брзи воз“ кроз неку споредну станицу. Са друге стране, неки предлози закона толико дуго чекају да уђу процедуру да почиње губити смисао њихово доношење.

Да ли преиспитујемо донете законе?

НСРС нема успостављен јако битан механизам, а то је мерење учинка закона који су изгласани и почели да делују. Мапа пута закона се завршава „ступањем закона на снагу“. И ако се на седницама одбора ту и тамо помене да би неки закон требало преиспитати или променити, то зависи искључиво од воље већине. Не постоје јасни критеријуми и обавеза преиспитивања закона.

Шта можемо унапредити?

Треба успоставити механизам (такође у виду закона) преиспитивања закона после одређеног времена који не зависи од воље већине у парламенту. У преиспитивање као улазни подаци треба да уђу критеријуми и параметри који би самим законом већ били утврђени, а одговорно министарство прикупљало податке и припремило преиспитивање закона. Цео тај процес мора бити транспарентан, како би јавност имала контролу и тиме учествовала у том преиспитивању кроз јавне дебате као и присуством релеватних представника на седницама скупштинских одбора. Бирачи би имали много бољи увид у то ко је заиста заинтересован за суштинске промене, а ко би да опструира рад Скупштине или покушава да провуче законска решења која одговарају некој интересној групи која је по правилу увек повезана са актуелном влашћу.

Планирањем рада Скупштине за више месеци унапред би обезбедили бољу припрему за предлоге законских решења, као и преиспитивање постојећи закона. Имали би довољно времена за комуникацију са заинтересованим странама кроз јавне дебате, округле столове, анкете и истраживања.

Ако се у Скупштини не планира, не ради како је планирамо и не преиспитују резултати тог рада, Скупштина постаје једна бирократска институција која служи само као кулиса у представи званој „демократија“.

Ненад Божић
народник посланик
члан покрета „Доста је било“, Крагујевац

Ознаке
Доста је било

Доста је било

Оставите коментар

6 Коментарa на "Скупштинијада"

Обавести од
avatar
2500
Сортирајте по:   најновији | најстарији
Dragoljub
Гост
Dragoljub

Sve gore navedene funkcije (i poslanike) treba da određuju građani na izborima, kao što se radi u Americi.

fgpm
Гост
fgpm

Uvaženi g.Božiću,

U tekstu koji ste napisali, na opštu žalost, ništa novo!? U reč se slažem sa svim što ste naveli…
Nakon lokalnih izbora u Belu Palanku, kako je zovu njeni žitelji, mislim da sam, najzad, shvatio da ovom USUD narodu nema pomoći !?
Čitajući izveštaje i govore narodnih poslanika u Skupštini Srbije, s kraja XIX veka, vidim da se KULTURA i MENTALITET Srba nije promenio ni za gram mudrosti u mozgovima ljudi!
Verujem da će se mnogi tešiti činjenicom da je to samo slika „mozgova“ iz Belu Palanku, međutim, stotine hiljada takvih je iz raznih Palanki pobeglo u prestonicu, misleći da će promenom mesta boravka oplemeniti svoju sivu moždanu masu!?
Naše društvo je beznadežan slučaj…
Upravo zbog te pojave i takvih ljudi, pre 16 godina, POBEGAO sam iz rodne prestonice u Majku Prirodu da se družim s biljkama i životinjama jer, verujte mi na reč, ovaj način života je neuporedivo ZDRAVIJI, LEPŠI i, pre svega, MENTALNO i DUŠEVNO bogatiji. U pravom smislu te reči.

SMAJLI
Гост
SMAJLI

Uvaženi fgpm, jedino si zaboravio kako se zoveš, a za ovo ostalo verujem da je tako. Interesantna je ta kontraevolucija.

nn
Гост
nn

U toj istoj ,,našoj,, narodnoj skupštini,sede poslanici,neobrazovani,nepismeni,poslanici koje narod nije birao,kako su oni tu došli to ni oni sami neznaju,i kako da mi očekujemo d oni rade neštu u narodnu korist i kvalitetno,nema od toga ništa.

Borislav
Гост
Borislav

Dobar tekst koji ukazuje na pravac delovanja poslanika DJB u Skupštini. Otpori su izuzetno veliki a pre svega
1. Politička partija koja osvoji vlast određuje preko svojih poslanika pravac delovanja. Većina političkih snaga u Srbiji nisu baš demokratski raspoložene pa u njima nesrazmernu moć ima vođa partije i njegov krug. Taj krug ne čine samp rukovodioci partije već ličnosti koji iinteresno utiču na vođu partije.
2. Poslanici su na taj način podređeni a ne obrnuto. Političko delovanje DJB u Skupštini treba da ponovo vrati pravu zakonodavnu moć poslanicima.
3. Ovaj proces je izuzetno težak. Ne samo zbog perioda 2012-2016. već i ranijih ne manje uzorpirajućih.
4. Poslanička grupa DJB je iako po brojnosti daleko slabija od svog političkog protivnika (16:98) ustvari ima skoro isti potencijal jer poslanici SNS uglavnom samo su ovlašćeni da glasaju. Nemaju ni potencijal ni ovlašćenja da raspravljaju sa DJB. Zanimljivo je da i tzv. čelnici DJB nisu „ovlašćeni“ za to (predsedavajući skupštine, šef poslaničke grupe, predsednici odbora). Njihova uloga se svodi samo na to da po svaku cenu spreče poslanike DJB da govore. To sve manje uspevaju, pa mišljenja polako prodiru u javnost. Tu je šansa. Jer, recimo iz redova DS se tek po neko javi da diskutuje i takvog je lako ućutkati međutim 16 upornih govornika ne može da ućutka niko. Mediji su to prepoznali pa uglavnom i prenose mišljenje DJB kao kontrateg mišljenju ili izjavama SNS.

Гиле
Гост
Гиле

Са свима се слажем. Апсолутно. Скупе се неколико група београђана и ми остали гласамо за те групе. Тако ја то видим. Колико има посланика који због удаљености морају да преспавају у хотелу или изнајмљеном стану у Београду када заседање траје више дана? то може одговорити ваш члан административног одбора.
Друго. недавно су одржани избори у Хрватској. Систем избора је другачији. Посланика 150 а број гласача исти као код нас. Обзиром да имате посланика правника било би корисно да упореди ова два изборна система. Па и да предложи измене изборних правила. Тек да се не сведе само на критику.
Треће. Да није било оваквих изборних правила можда многи од вас не би били посланици.
Како победник пише правила остаје и вама и нама да то поштујемо. Ниједна власт није била популарна. Све су до сада замењене у нади да ће следећа гарнитура бити боља. Власт је увек за људе у власти значила привилегије. За обичан народ то су порези, прирези, таксе, казне, реформе….. Па и ви ако икад дођете не власт, нећете укинути ниједан порез, прирез, таксу, нећете запослити још људи на државне јасле, повећати плате….
Ако се не слажете са наведеним, немојте ме баш много резилити. Онако, блага критика.

wpDiscuz